Турска и економија: „Мој живот на кредитним картицама", како хиперинфлација у земљи тера људе у дугове

„Да не могу да користим кредитну картицу или плаћам на рате, не бих могла ништа да купим", каже Наз Чакар.

Ова 26-годишња радница у фабрици једна је од милионa људи у Турској који живе захваљујући кредитним картицама.

Годишња стопа инфлације у Турској је у марту порасла на 68,5 одсто, а све већи број људи користи кредитне картице да би подмирили основне животне потребе као што су храна и смештај.

„Због високе инфлације наше плате су изгубиле вредност, а куповна моћ је опала.

„Чак и када купујемо најосновније морамо двапут да размислимо", каже Наз.

Минимална месечна зарада у Турској износи 17.000 лира (524 долара), док је праг ризика од сиромаштва изнад 25.000 лира (768 долара), према подацима ДИСК-а, једног од највећих синдиката у земљи.

Посебно оптерећење за људе су цене хране које непрестано расту.

Турска има највећи раст цена хране међу чланицама Организације за економску сарадњу и развој (ОЕСР), који је 70 одсто годишње, што је више од десет пута од просека ОЕСР-а од 6,7 одсто.

Наз каже да је раст цена станарине такође забрињавајућ, јер се износ који је плаћала удвостручио, па је морала да се исели из стана.

„Теже ми је да преживим него што сам икада могла да замислим", каже она.

Чак се и бивша гувернерка Централне банке Турске Хафизе Гаје Еркан жалила да не може да приушти изнајмљивање стана у Истанбулу.

„Нисмо нашли дом. Ужасно је скупо. Преселили смо се код мојих родитеља.

„Да ли је могуће да је Истанбул постао скупљи од Менхетна?", рекла је у јануару.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Неуобичајена економска политика

У октобру 2022. године, инфлација у Турској је достигла 86 одсто, што је највиши ниво у последње 24 године.

Највећи раст бележе цене превоза, хране и становања.

Независни стручњаци Групе за истраживање инфлације проценили су тада да је годишња стопа износила 186,27 одсто.

Председник Реџеп Тајип Ердоган дуго је инсистирао на спровођењу неуобичајене економске политике одржавања ниских каматних стопа да би се подстакао економски раст земље упркос високој инфлацији.

У борби са инфлацијом, већина централних банака подиже каматне стопе, а она је у то време у Турској била 10,5 одсто.

Дакле, имало је смисла да људи узимају зајмове од банака или користе кредитне картице, јер су камате биле ниже од инфлације, што је значило да ће се на дужи рок њихов дуг постепено умањивати.

Пошто је Ердоган поново изабран за председника прошле године, његов нови економски тим на челу са министром финансија Мехметом Шимшеком покренуо је промену економске политике.

Како би обуздала инфлацију, Централна банка је у марту неочекивано повећала каматне стопе на 50 одсто.

Шимшек је недавно и наговестио могуће усвајање прописа о кредитним картицама, рекавши да ће се увести ограничења на њихову употребу.

„Богатство не може да се стекне туђим новцем, зајмовима или кредитним картицама", рекао је он.

У 2023. години, дуг по кредитним картицама порастао је 2,5 пута, премашивши један трилион лира (34 милијарде долара), што је нови рекорд у земљи.

Кредитним картицама потрошено је укупно 2,5 билиона лира (72 милијарде долара) на куповину хране и оброка у супермаркетима и тржним центрима.

Аналитичари и банкари очекују да се ограничења ускоро уведу, пошто влада већ неко време наговештава стезање каиша.

Зачарани круг

„Због дужег периода ниских камата, људи су наставили да подижу готовину са друге картице или узимају зајмове за отплату постојећег дуга по кредитној картици", каже Бинхан Елиф Јилмаз, економисткиња.

Она указује на зачарани круг у коме људи акумулирају више дугова да би подмирили њихове потребе.

Наглашава да су због монетарне политике многи људи заглибили, јер су се цене хране утростручиле, а терет дуга је порастао недавним повећањем камата.

„Период високе инфлације затекао је и домаћинства и предузећа задужене и неспремне", каже она, и додаје да људи више воле да користе кредитне картице јер нуде могућност плаћања на рате без камате.

Она упозорава да се средња класа у Турској смањује и позива званичнике да подрже људе са ниским примањима тако што ће приходе распоређивати праведније, уместо да уводе ограничења на употребу кредитних картица.

'Притисак се повећава'

„Кредитне картице се користе јер је немогуће купити основне ствари.

„Тешко је наћи некога ко нема дуг, било у фабрици или у мом окружењу", каже Наз, која је верена и ускоро би требало да се уда.

Она каже да је највећи део њеног тренутног дуга по кредитној картици због куповине нове беле технике.

Објашњава да без кредитне картице не би могла да приушти ништа од тога, јер може да плаћа само у месечним ратама.

Сматра да упркос већим каматама, плаћање кредитним картицама и даље има смисла.

„Знам да ће цена ових производа расти.

„Сви знају да ако чекају да купе одређене ствари да ће њихова цена расти. Зато се задужују", објашњава она.

Али пошто стално користи кредитну картицу, ушла је у зачарани круг - прими плату, плати рату на кредитној картици, а затим се поново задужи.

„Свако има дугове које треба да отплати, а како камате расту, притисак се повећава", каже она.

Погледајте могу ли Ердоганове отоманске амбиције да претворе Турску у светску силу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]