Сајбер робовласништво: Како се заточеници радног логора у Мјанмару приморавају да варају људе на интернету

Упозорење: Ова прича садржи појединости о насиљу, међу којима је сексуално насиље, што за неке читаоце може бити узнемирујуће. Име једног од саговорника - Равија - промењено је ради заштите његовог идентитета.

„Скинули су ми одећу, натерали да седнем на столицу и добио сам електро-шокове у ногу. Помислио сам да је то крај".

Рави је отишао на Тајланд због посла у ИТ сектору, али уместо да седи у високој пословној згради у Бангкоку, 24-годишњак из Шри Ланке је завршио заточен у логору у Мјанмару.

Отет је и прокријумчарен преко реке у близини тајландског пограничног града Мае Сота.

Тамо је, каже, продат једном од многих радних логора које воде банде чији чланови говоре кинески језик и баве се интернет преварама.

Они присиљавају жртве трговине људима као што је Рави да, користећи лажне интернет идентитете, представљајући се као жене, варају усамљене мушкарце у Сједињеним Државама (САД) и Европи.

Мете превара се затим убеђују да уложе велике суме новца у лажне платформе за е-трговину које обећавају брзу добит.

Радни логор за интернет преваре у којем је био Рави, скривен је у џунгли у Мајавадију, области која није под непосредном контролом војне владе у Мјанмару.

Хиљаде младића и девојака из Азије, источне Африке, Јужне Америке, и западне Европе намамљују се у ове логоре које воде сајбер криминалци обећањима да ће заправо радити на рачунарским пословима, објавио је Интерпол.

Одбијање наређења кажњава се батињањем, мучењем или силовањем.

„Стрпали су ме 16 дана у ћелијy јер нисам био послушан.

„Давали су ми да пијем само воду помешану са пикавцима цигарета и пепелом", каже Рави за ББЦ.

„Током петог или шестог дана, у оближњу ћелију су довели две девојке.

„Силовало их је 17 мушкараца пред мојим очима", додаје он.

„Једна је била Филипинка.

„Не знам које националности је била друга жртва".

Ко су жртве трговине људима?

У августу 2023. године, Уједињене нације (УН) су процениле да је више од 120.000 људи у Мјанмару и још 100.000 у Камбоџи принуђено да се баве оваквим и разним другим преварама на интернету - од незаконитог коцкања до превара са криптовалутама.

У прошлогодишњем извештају Интерпола наводи се да су нови центри за интернет преваре откривени у Лаосу, Малезији, на Филипинима и Тајланду и, у мањој мери, у Вијетнаму.

Портпарол Интерпола рекао је за ББЦ да је овај тренд од регионалног питања прерастао у глобалну претњу безбедности, а да су укључене и многе друге државе - као центри превара, транзитне руте или као земље из којих су жртве трговине људима.

Индијска влада је почетком априла објавила да је до сада спасила укупно 250 њених држављана који су прокријумчарени у Камбоџу, а Кина је у марту вратила стотине из центара за преваре у Мјанмару.

Пекинг такође повећава притисак и на војну владу у Мјанмару и на оружане групе да затворе ове центре.

Власти Шри Ланке знају да је најмање 56 њених грађана заробљено на четири различита места у Мјанмару.

Међутим, амбасадор Шри Ланке у Мјанмару Јанака Бандара рекао је за ББЦ да је њих осам недавно спасено уз помоћ власти Мјанмара.

Они који управљају овим логорима имају стално добијају раднике мигранате који су им циљна група.

Сваке године стотине хиљада инжењера, лекара, медицинских сестара, и ИТ стручњака из јужне Азије напуштају земље у потрази за послом у иностранству.

Рави, ИТ стручњак, очајнички је покушавао да напусти Шри Ланку, када је сазнао за локалног посредника који нуди посао уноса података у Бангкоку.

Посредник и његов сарадник у Дубаију су га уверили да ће му компанија давати основну плату од око 1.200 долара.

Рави и његова супруга, који су се недавно венчали, веровали су да би им нови посао омогућио да изграде кућу, па су подигли кредите да би платили услугу локалном посреднику.

Од Тајланда до Мјанмара

Почетком 2023. године, Рави је са групом других људи из Шри Ланке послат прво у Бангкок, а затим у Мае Сот, град на западу Тајланда.

„Одведени смо у хотел, али смо убрзо предати двојици наоружаних људи.

„Одвели су нас у Мјанмар, преко реке", каже Рави.

Затим су пребачени у логор који воде банде чији чланови говоре кинески, и изричито им је наређено да не фотографишу.

„Били смо престрављени.

„Око четрдесет младића и девојака, међу којима су били држављани Шри Ланке, Пакистана, Индије, Бангладеша и афричких земаља, насилно је заточено у логору", рекао је.

Рави каже да је бекство било немогуће, јер је логор опасан високим зидовима и бодљикавом жицом, а наоружани стражари мотре на улазе даноноћно.

Рави наглашаа да су сви били приморани да раде до 22 сата дневно и да су имали само један слободан дан месечно.

Од њих се очекивало да сваког дана пронађу најмање три мушке мете.

Они који нису слушали наређења су батињани и мучени, осим особа које су платиле слободу.

Човек који је управо то учинио је Нил Виџеј, 21-годишњак из западне савезне индијске државе Махараштре, који је заједно са других пет Индијаца и две Филипинке прокријумчарен у Мјанмар у августу 2022. године.

За ББЦ је рекао да му је мајчин пријатељ из детињства обећао посао у корисничком центру у Бангкоку и да им је за ту услугу наплатио 1.800 долара.

„Било је неколико компанија које воде људи који говоре кинески језик.

„Сви су били преваранти.

„Ми смо продати тим компанијама", каже Нил.

„Када смо стигли на то место, изгубио сам сваку наду.

„Да им моја мајка није платила откуп, био бих мучен као и остали".

Пошто је одбио да буде умешан у преваре, Нилова породица платила је банди 7.190 долара да га ослободи, али је у логору био довољно дуго да сведочи бруталном кажњавању људи који или нису испунили задате циљеве, или нису могли да приуште да плате откуп.

Након што је ослобођен, тајландске власти су му помогле да се врати у Индију, где је његова породица поднела тужбу против локалних посредника.

Тајландски званичници сарађују са другим земљама да помогну жртвама да се врате у њихове земље.

Међутим, виши званичник Министарства правде Тајланда рекао је за ББЦ да је у поређењу са бројем људи који су присилно заточени у логорима у суседним земљама, број спасених веома мали.

„Морамо да успоставимо бољу комуникацију са светом, да обавестимо људе о овим криминалним бандама како не би постали жртве", рекао је заменик генералног директора Одељења за специјалне истраге Тајланда, Пија Раксакул.

Трговци људима често користе Бангкок као туристичко чвориште у региону, каже он, јер људи из многих земаља, међу којима су Индија и Шри Ланка, на Тајланд путују уз визе које се издају на уласку у земљу.

„Дакле, ти криминалци користе и кријумчаре људе да раде за њих", додаје.

Како се варају људи?

Мете су богати мушкарци, посебно у западним земљама, са којима се успостављају љубавни односи преко туђих, украдених бројева телефона, налога на друштвеним мрежама и платформи за размену порука, каже Рави.

Заточеници су непосредно успостављали везу са жртвама, обично их наводећи да поверују да је прва порука - често само „здраво" - послата грешком.

Неки су игнорисали поруке, али усамљени људи или они који траже секс често би се упецали, објашњава Рави.

Када би успоставили везу, група младих жена у логору била би приморана да направи експлицитне снимке и тако додатно увуче мету у превару.

После размене стотина порука у само неколико дана, преваранти би задобили поверење њихових мета и убедили их да уложе велике суме новца у лажне платформе за е-трговину.

Лажне апликације затим приказују лажне податке о улагању и добити.

„Ако неко уплати 100.000 долара, ми му вратимо 50.000 долара, представљајући то као његов профит.

„Тако се чини да сада имају 150.000 долара, али у стварности добијају само половину њиховог почетног улагања од 100.000 долара, а друга половина остаје нама", објашњава Рави.

Када преваранти узму онолико новца колико могу од жртава, налози за размену порука и профили на друштвеним мрежама се бришу.

Тешко је проценити обим оваквих превара, али у извештају о интернет криминалу за 2023. годину Федерални истражни биро (ФБИ - криминалистичко-истражна и обавештајна агенција САД-а) наводи да је у Америци било више од 17.000 притужби о повреди поверљивости података и преварама на сајтовима за упознавање, а губици су износили 652 милиона долара.

Психолошки и физички ожиљци

После месец дана у заточеништву, Рави каже да је продат другој банди, јер је „компанија" за коју је првобитно радио „банкротирала".

Током шест месеци заробљеништва у Мјанмару, принудно је радио за укупно три банде.

Новој банди је рекао да не може више да обмањује људе и молио их је да га пусте да се врати у Шри Ланку.

Једног дана се сукобио и потукао са вођом тима, после чега су га одвели у ћелију и мучили 16 дана.

На крају је „кинески шеф" дошао да види Равија и дао му је „последњу шансу" да поново ради - због његовог познавања софтвера.

„Нисам имао избора, пола тела ми је већ било паралисано", каже Рави.

Следећа четири месеца Рави је водио налоге на Фејсбуку који су отворени помоћу виртуелне приватне мреже (ВПН), апликација вештачке интелигенције и 3Д видео камера.

У међувремену, Рави је молио да му се дозволи да посети болесну мајку у Шри Ланки.

Вођа банде је пристао да га пусти ако плати откуп од 2.000 долара и додатних 650 долара за прелазак реке и улазак на Тајланд.

Новац је добио од родитеља који су заложили њихову кућу, и Рави је пребачен у Меј Сот.

Због казне од 550 долара коју је морао да плати на аеродрому јер није имао визу, Равијеви родитељи су подигли још један кредит.

„Када сам стигао у Шри Ланку имао сам дуг од 6.100 долара", каже он.

Вратио се кући, али једва виђа супругу са којом се недавно венчао.

„Радим даноноћно у гаражи да отплатим дуг.

„Заложили смо обе бурме да платимо камату", каже Рави огорчено.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]