Шпанија: Цене станарина на Ибици приморавају људе да живе у колима

Сесар Небрера сипа у шољицу кафу коју је скувао на решоу у пртљажнику његовог аутомобила.

Стара зелена Киа лимузина паркирана је у хладу стабла рогаче одмах поред главног пута у близини града Ибице.

„Недостају ми основне ствари које чине живот удобним, као што је могућност да усправно стојите у вашем дому, нормално кувате или отворите фиоку и из ње узмете чарапе", каже он.

„То је оно што недостаје када живите у аутомобилу".

Киа је Сесаров дом последње три године.

Ради као кувар, али с обзиром да цене смештаја на шпанском острву Ибици непрестано расту, не може да приушти да живи у стану.

„На Ибици је смештај веома скуп и све је скупљи", каже он.

„А цене станарина су потпуно неуједначене са зарадом.

„Дакле, овакав живот је алтернатива. Мање је удобно, али ми омогућава да наставим да живим на острву".

Ибица је једно од четири главна медитеранска острва шпанских Балеара, поред Мајорке, Менорке и Форментере.

Због високих станарина, у сличним условима живе многи који раде на Ибици.

Полиција Ибице је прошле године саопштила да „троје или четворо" њених службеника живе у возилима.

Неки мештани су почели да живе у шаторима или изузетно оскудном заједничком смештају.

Данијел Гранда, портпарол организација која заступа локалне закупце станова, каже да је то уобичајено.

„Многи људи су принуђени да живе у прилично јадним условима, и почињу да се стварају сиротињске четврти широм острва", каже он.

„Како немамо могућност да нађемо смештај који би нам омогућио нормалан живот, ми који живимо на острву осећамо да смо са њега протерани".

Због високих каматних стопа и недавног повећања трошкова живота, многи Шпанци су одустали од куповине некретнина, што је довело до повећане потражње за закупом смештаја и последично раста цена станарина.

Само током 2023. године, цене кирија на Балеарским острвима порасле су у просеку за 18 одсто, док је просечан раст у земљи 12 одсто.

Међутим, статус Ибице као туристичког центра који обухвата релативно мали простор је додатно допринео овом тренду, па су у појединим случајевима цене станарина порасле и до 40 или 50 одсто само у прошлој години.

Изабел Марија Перес, која тражи приуштив смештај на острву, каже да месечни закуп собе кошта између 700 и 1.000 евра, а да је цена скромног стана око 1.500 евра.

Изабел, која је касирка у супермаркету, и њен партнер који ради у хотелу са пет звездица, морали су да се иселе из изнајмљеног стана када је он продат.

Од тада живе са Изабелином свекрвом.

Изабел, која је пореклом из централног шпанског региона Кастиље Ла-Манче, каже да због стамбених проблема, она и њена породица сада размишљају да напусте острво.

„У другим деловима Шпаније проблем је то што нема много посла", каже она.

„Овде можете да нађете све послове које можете да замислите, али немате где да живите".

Незапосленост у граду Ибици, престоници острва, испод је пет одсто, у Мадриду је осам 8 одсто, док је 19 одсто у Севиљи, главном граду Андалузије.

Ибица, која има само 160.000 становника, прошле године је поставила нови рекорд по броју туриста који је достигао скоро четири милиона, а 84 одсто економске активности на острву повезан је са туризмом, наводе локалне власти.

Иако хотели, ресторани и клубови на Ибици пружају многе могућности за рад, велики део смештаја на острву доступан је само по туристичким ценама, па локални радници не могу да га приуште.

Конзервативна влада Балеарских острва, која је дошла на власт прошле године, одлучила је да не спроводи закон о становању који је одобрила државна влада у Мадриду, а који предвиђа ограничење цена кирија у деловима земље у којима су много порасле.

Уместо тога, локалне власти углавном кривицу пребацују на власнике некретнина на Ибици који смештај издају на краће периоде, упркос локалним законима којима је прописан закуп на најмање шест месеци.

Локална влада каже да је од 2019. године изрекла казне за незаконите активности у области туризма у износу од око четири милиона евра.

„Проблем је у томе што је зарада од изнајмљивања на дан или недељу много већа од оне која је у складу са законом", каже Хуан Мигел Коста, директор Савета за туризам на Ибици.

Он каже да регионалне и општинске власти морају заједно да се боре против „праксе некажњавања на острву, јер је врло лако незаконито понудити стан [туристима] у стамбеној згради или некретнину, попут куће или виле за одмор без поседовања дозволе за пружање услуга смештаја".

Коста додаје да високим ценама станарине доприноси и чињеница да су многи станови празни током целе године, јер се власници прибојавају могућег бесправног усељења у њихове некретнине, због чега је понуда стамбеног простора локалним радницима додатно смањена.

Иронија стамбене кризе на Ибици је у томе што она сада прети да угрози туристичку индустрију која се увелико сматра главним кривцем за пораст цена станарина.

„Сви који овде живе говоре исту ствар: неко мора да попусти, јер цене настављају да расту", каже Џорџ Мекблејн, један од директора дискотеке и ресторана O Beach, у којем ради људи са острва, континенталног дела Шпаније и из иностранства.

„Очигледно је да плате расту, али недовољно", додаје он.

Погледајте видео: Куповина стана - на шта све треба обратити пажњу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]