Посао, путовања и технологија: Приче дигиталних номада који путују и раде

За Кети Меклауд рад од куће значи да отвори лаптоп у соби хотела у Токију, усред пешчане олује у Сахари, или чак да има разговор на платформи Зум (Zoom) на Хималајима.

Двадесетосмогодишњакиња живела је у 78 држава и успевала да ради као фриленс графичка дизајнерка.

„Надам се да ћу посетити 100 земаља пре него што напуним 30 година", каже она.

Кети је једна од дигиталних номада, људи који су заменили канцеларије за било коју локацију на свету и чији је број у великом порасту.

Од 2018. године када је одабрала другачији стил живота, она дели своја искуства и путовања на блогу.

„Желим да истакнем да откако је избила пандемија, па до данас - све је више могућности за послове које можете обављати одакле год желите, уместо у кацеларији", каже она.

Удвостручен је број дигиталних номада од почетка пандемије у Сједињеним Америчким Државама, показало је истраживање.

Дејв Кесар, међународни шеф у компанији МБО Партнерс, која је и спровела истраживање, каже да верује да је сличан тренд и у Европи.

„Нисмо успели да пронађемо ниједно истраживање у Европи на ову тему, али успели смо да нађемо неке податке и слични су као и у САД", каже он за ББЦ Шкотска.

„Заправо, у Великој Британији је већи проценат људи који размишљају да се упусте у стална путовања као животни стил".

Кети је одрасла у граду Ивернесу, на северу Шкотске, а у Единбургу је студирала графички дизајн.

После успешне праксе, почела је да ради за маркетиншку агенцију из Лондона.

Међутим, посао јој је, каже, монотон, досадан и неинспиративан.

„Распоред типичног радног дана је увек био унапред одређен, имала сам врло мало времена да радим на својим личним циљевима и сновима", каже она.

„Да сам током школовања знала да постоји могућност да радим и путујем, сигурно бих урадила све неопходно да ми се сан испуни раније", каже 28-годишња графичка дизајнерка.

„Срећом сам изабрала посао који је као створен за дигитални номадизам".

Иако је пандемија корона вируса отежала путовања, Кети је прерадила комби и путује по Великој Британији"

Погледајте видео: Хоће ли корона вирус утицати на то како радимо

Чим буде могла, Кејти ће се вратити путовањима по свету, а као и пре пандемије - бираће места у којима постоје „ко-ливинг простори", посебне зграде прилагођене за дигиталне номаде где могу да раде, али и да живе.

Тамо где нема оваквих простора, остаје у смештају који пронађе на интернету или у хотелима за које кажу да су све више прилагођенији људима који раде ван канцеларија.

Међутим, Кети каже да живот у сталном покрету може бити изазован.

„Спавала сам на више аеродрома него што могу да набројим", каже она.

„Имала сам проблема да пронађем било какав интернет да радим, наплаћивали су ми више, а и отровала сам се више пута него просечан човек".

Према новом истраживању социјалног предузећа Флекибилити Воркс, скоро четвртина запослених у радним просторијама у Шкотској каже да им је послодавац дао потпуну слободу да раде одакле желе.

Катриона Крипс једна је од људи која је усвојила живот дигиталне номадкиње током пандемије.

Радила је као пословни тренер у Стирлингу последњих 20 година и била је приморана да ради од куће када је дошло до затварања.

Како је одувек желела да живи у Шпанији, рад на даљину видела је као могућност да оствари тај сан.

Зато је у јуну продала кућу и кренула да путује Европом радећи онлајн у хотелима и кафићима.

„Размишљала сам - ако то не урадим сада, када ћу?", каже она.

„Са шездесет година, имам мање одговорности, родитељи више нису живи, а деца су одрасла", додаје она.

Катриона ужива, а до сада је посетила седам земаља иако признаје да стална путовања могу „прилично реметити живот".

„Сјајно је рећи да сам живела у 15 градова и седам земаља, али је то захтевало доста путовања на које оде поприлично времена", каже Катриона.

„Сада схватам да морам да се смирим на једном месту мало дуже, него да стално будем у покрету на свака два, три дана".

Други велики изазов за њу јесте где пронаћи стабилну интернет конекцију која ће бити довољна да може да ради.

„Иако хотели и Ербнб станови наводе у огласима да имају вај-фај, дешавало се да није довољан сигнал да се ради онлајн".

Још један дигитални номад, Џеј Дејвид Сајмонс, верује да је највећи логистички проблем за дигиталне номаде то што немају сталну адресу.

„То је важно због банке, пореза, виза, уговора о издавању стана и за још много папира који захтевају да имате сталну адресу", каже он.

„Чак и када је немате".

Дејвид је писац и новинар из Глазгова који је продао кућу 2017. године и кренуо на пут по свету када је избила пандемија.

„Планирао сам пут за Мексико и Кубу, нашао сам сјајне станове у Мексико ситију и Хавани из којих бих радио, али које сам морао да откажем", каже он.

„Пандемија ме је скрунила са пута у последњих неколико година када сам летео углавном између Шкотске и Шпаније. Али, наравно, са Брегзитом, ја сам у могућности да проведем само 90 на сваких 180 дана у Европи. Сада."

Овај шездесетосмогодишњак тренутно планира пут у Шпанију где ће провести зиму како би радио на новом роману.

„Увек сам био помало номад", каже он.

„Када је дошла дигитална револуција, јак интернет и бесплатни вај-фај, видео сам прилику да путујем и радим на даљину"

„Тада сам мога да се назовем дигиталним номадом, а чак сам и написао кратку причу о томе".

Дејвид мисли да ће пораст трошкова живота у Шкотској и Великој Британији бити кључан да се други радници одлуче да постану дигитални номади.

„Није питање колико имате пара, већ да ли посао можете обављати на даљину", каже он.

„Довољно је имати плату која ће вам покрити живот јефтинији него што је у Великој Британији"

„Међутим, потребан вам је и авантуристички дух и потреба за сталним променама, а без оних предности које многи људи зову 'дом'".

Погледајте видео: Шта је инфлација и зашто цене расту

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]