Музика: Нови албум Бијонсе у кантри стилу - да ли је певачица спремна за родео

Када се Бијонсе појавила на додели Греми награда носећи каубојски шешир, требало је да претпоставимо да се крчка нешто ново.

Недељу дана касније, званично је објавила да улазимо у кантри еру - тако што је изненада објавила два сингла усред Супербоула, финала лиге америчког фудбала, најгледанијег телевизијског догађаја у САД.

Један од њих, испуњен рифовима бенџа Texas Hold 'Em, постао је њен највећи хит у последњих неколико година.

У Великој Британији био је на првом месту топ листе четири недеље, што је најдужи период који је Бијонсе провела на врху у овој земљи.

У Нешвилу, званичној престоници кантрија, није било реакције.

Кантри радио станице су му посветиле мало времена у програму, иако су милиони стримова довели албум на врх кантри листе магазина Билборд.

Бијонсе је то, мање-више, и очекивала.

Пошто је рођена у Тексасу, кантри музика је део њеног порекла, а написала је у објави на Инстаграму прошле недеље да је њен нови албум Cowboy Carter потекао из „искуства кроз које сам прошла пре неколико година кад сам осетила да нисам добродошла".

Највероватније то се односи на њен наступ на Кантри музичким наградама 2016, када је извела песму Daddy Lessons са триом The Chicks (које су у том тренутку наступале под именом Dixie Chicks).

Ни група ни она нису била добродошле - The Chicks су изазвале салву реакција у САД када су критиковале бившег председника Џорџа В. Буша током рата у Ираку, а подршка Бијонсе организацији Животи црнаца су важни (Black Lives Matter) узнемирила је многе људе на десној страни политичког спектра.

Њихов наступ изазвао је много критика и изливе расизма на интернету.

Натали Мејнс, певачица у бенду The Chicks, касније је изјавила за Њујорк тајмс да је „одвратно" како су људи реаговали на Бијонсе после овог наступа.

У објави на Инстаграму, Бијонсе је написала да ју је то искуство натерало да „дубље зарони у историју кантрија".

Али упозорила је: „Ово није кантри албум. Ово је албум Бијонсе".

Итекако је.

Кроз 27 песама и повезаних интерлуда, Cowboy Carter као да је ласом захватио све кључне карактеристике кантри звука и претворио их у нешто јединствено: виолине с Апалачких планина налепљене су на поп мелодије, а хавајске гитаре потцртавају реп риме из пулсирајуће бас линије.

Беспрекорно претапање жанрова сведочи о техничком мајсторству Бијонсе, али и подржава њену главну тезу - да маргинализација аутсајдера, посебно црних жена у Нешвилу, штети музици на дуже стазе.

Како би нагласила тај став, Бијонсе је позвала колеге који су једном ногом у свету поп музике, а другом на кантри сцени, попут Доли Партон, Вилија Нелсон, Мајли Сајрус и Пост Малоуна, да гостују на њеном албуму.

У једном интерлуду, она спаја афричко-америчку духовну мелодију, која је инспирисала кантри музику (пацифистичка химна Down By The Riverside) са вестерн свинг виолином, чији је звук утицао на пионире рокенрола (песма Maybellene Чак Берија, заснована је на традиционалној америчкој песми Ida Red).

„Жанрови су један симпатичан концепт, зар не?", запитала се Линда Мартел, прва црнкиња која је наступила на Гренд Ол Оприју, чувеном окупљалишту кантри музичара, у песми Spaghetti.

„У теорији, постоји једноставна дефиниција коју је лако разумети, али у пракси, па неке људе то ограничава."

„Намигуша с бујном косом"

Не дозволите да вас одбије ова прича која можда звучи суво и академски.

Cowboy Carter је сјајан албум, испуњен заразним и памтљивим песмама које су театралне, тужне, заигране, заносне, шаљиве или телесне, а често све то истовремено.

Албум отвара признање да је на неколико последњих албума Бијонсе изазвало друштвено-политичке расправе, уз молбу обожаваоцима да се ману тих прича.

„Док ја певам, много се прича" (There's a lot of talking going on, while I sing my song), пева она на психоделичну мелодију ситара.

„Да можеш да ме чујеш, да ли ме чујеш?" (Can you hear me? Do you hear me).

Драматичан почетак прелази у верну обраду песме Битлса Blackbird, која није одабрана због ванвременске мелодије, већ због онога што ју је инспирисало - група девет црних ученика познатих под именом Деветорка из Литл Рока, суочила се с дискриминацијом после уписа у гимназију коју су до тада похађали само белци у држави Арканзас 1957.

Нигде то није експлицитно речено, али паралеле између њихове борбе и сегрегације на кантри сцени су веома јасне.

Protector је нежна, дирљива ода мајчинству, у коју нас уводи молба Бијонсине кћерке Руми: „Мама, можеш ли да ми отпеваш успаванку?".

Daughter је мрачнија, дубља прича о тучи у тоалету, у којој Бијонсе оставља другу жену „пуну модрица" на „прљавом поду".

„Ако ми се нађеш на путу, бићу као мој отац, хладнија од воде око Титаника," (If you cross me, I'm just like my father / I am colder than Titanic water), упозорава она, пре него што се песма утопи у арију из 18. века Caro Mio Ben.

Занимљиво је што ову песму следи обрада Jolene Доли Партон - мегахит кантри музике, инспирисан неверством из реалног живота.

Партон нас лично уводи у песму, примећујући паралеле између њених стихова и оне „намигуше с бујном косом", алузијом на Бијонсину песму Sorry из 2016, у којој прозива „Беки с бујном косом", наводну љубавницу њеног мужа, репера Џеј Зија.

„Без обзира који је ово жанр, љубавна је бол је иста", примећује Партон.

Међу песмама које одскачу су и омамљујућа и спиритуална Just For Fun; и YaYa, забавни обрачун у коме се чују одјеци Good Vibrations групе Бич бојс и These Boots Are Made For Walkin' Ненси Синатре.

Употреба акустичних инструмената (на албуму доминирају акустична гитара, бас и клавир) дају овој плочи органски и приступачни звук у односу на недавне албуме Бијонсе.

И док Бијонсе спомиње све очигледне кантри означитеље - виски и шљокице на гардероби, којоте и змије, џинс и Џона Вејна, такође налази простор и за њене уобичајене преокупације: љубав, секс и сопствену готивност.

(Колико ћете се навикнути на те самохвалисаве текстове зависи од ваших претходних ставова о Бијонсе.)

Чак је и жацнула Греми награде, где је већ годинама игнорисана у најзначајнијим категоријама, иако је једна од извођача који су дефинисали генерацију.

„Албум године, нисам добила, није ме погодило", (Album of the year, I ain't win, I ain't stung by them) пева она на савршено названој Sweet ★ Honey ★ Buckiin' пре него што обећа да ће се „вратити" и продрмати музичку индустрију из корена поново.

Овај нови албум је део тог плана, беспрекорна кантри-поп плоча која доказује њену прилагодљивост и мајсторство, без обзира на жанр.

Она је други део трилогије коју је Бијонсе осмислила током карантина за време пандемије ковида-19.

Први део Renaissance је истраживао црначке и квир корене хаус музике.

Критичари, који су упућенији у нијансе америчке фолк традиције, несумњиво ће открити још неке слојеве албума Cowboy Carter, поред оних изнетих у овој рецензији.

Али и омот албума указује на то.

На фотографији Бијонсе седи на липицанеру, чија се длака током живота промени од црне до беле.

Можда је то метакоментар на постепено „избељивање" кантри музике.

И док ове идеје нису запечаћене у стиховима, сама чињеница да је Бијонсе изaшла да се забави на кантри игралишту је својеврсни став - ова музика је за све, они који се баве забранама нек иду дођавола.

Као што пева у песми која затвара албум: „Ове превазиђене идеје су овде сахрањене. Амин." (Them old ideas are buried here. Amen)

Погледајте видео: Тејлор Свифт, Бијонсе и филм Барби - жене доминирају индустријом забаве

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]