Тина Тарнер и музика: Како се Београд сећа рокенрол хероине и њених концерата

Импресиван вокал и непобитна харизма, упечатљиви и моћни наступи праћени енергичним плесом уз вечити осмех на сцени упркос претрпљеном насиљу, сиромаштву и трагедијама.

Тако ће се љубитељи Тине Тарнер широм света сећати једне од најпопуларнијих певачица у историји поп културе, међу њима и бројни фанови из Београда, где је наступала четири пута.

„Оно чега се сећам и дан данас је фантастична музика, изванредан плесачки део, њен глас и енергија која је од почетка до краја концерта била невероватна.

„Дефинитивно је била звезда која оставља сјајан утисак", говори Дијана Васиљевић из Београда за ББЦ на српском, призивајући сећања на концерт легендарне певачице у Земуну августа 1990.

Био је то њен последњи наступ у Београду где је претходно одржала три концерта - прва два са тадашњим мужем Ајком Тарнером новембра 1974. и 1975, а онда и самостални у мају 1979.

Тина Тарнер је у бившој Југославији наступала и у Љубљани, Загребу и Великој Горици.

Рокенрол краљица, како су је многи звали, преминула је 24. маја. 2023. оставивши иза себе бројне награђиване албуме и прегршт антологијских хитова, попут The Best, What's Love Got to Do with It?, Steamy Windows, Private Dancer, We Don't Need Another Hero, GoldenEye...

Деби у Београду 1974. и градоначелник Бранко Пешић у првом реду

Тина Тарнер је први пут наступила у Београду 2. новембра 1974. са тадашњим мужем Ајком Тарнером - увелико познати тандем био је тада на врхунцу заједничке каријере.

Према речима новинара Петра Пеце Поповића у престоницу социјалистичке Југославије долетела је из Лондона где се претходних месеци снимала филмска верзија рок опере Томи у режији Кена Расела, у којој Тина Тарнер тумачи лик Есид Квин (Acid Queen).

„Била је највећа женска звезда на свету у том моменту", оцењује Поповић за ББЦ на српском.

Концерт у хали Пионир описује као „феноменалан", а карте су, додаје, распродате готово истог дана.

„У првом реду је седео градоначелник Београда Бранко Пешић - то је било време када су најугледнији људи града ишли на концерте", присећа се музички критичар.

Поповић је имао „више прилика да се види" са Тином Тарнер током њеног боравка у Београду, али напомиње да је „била у лошој фази јер је знала да је питање дана кад ће се све распасти".

После концерта је позван на „целоноћно дружење" у хотелу у којем је одсела - Тина Тарнер у једном, њен муж Ајк у другом апартману.

„Ајк је био компликована личност и већ тада у тешкој ситуацији што се тиче пића и дроге.

„То је изгледало тужно, посебно после концерта, кад вас позову на пријем па видите шта се догађа", присећа се Поповић.

Средином седамдесетих, Ајк Тарнер је постао велики зависник од алкохола и кокаина, а његова жеља за контролисањем супругиног живота и каријере ескалирао је у насиље у породици.

Брачни пар Тарнер се у Београд вратио 20. новембра наредне године, одржавши још један концерт у хали Пионир, да би на истом месту 8. маја 1979. Тина самостално наступила, без Ајка.

Краљица рокенрола је после развода наставила соло каријеру која је кулминирала албумом „Private Dancer" из 1984.

Тина Тарнер из фотографског објектива

Из првих редова, иза објектива, београдске концерте 1974. и 1975, испратио је и истакнути фотограф Бранислав Брајан Рашић који деценијама живи у Лондону.

„Оба наступа су на мене оставила велики утисак јер, Ајк и Тина Тарнер - то је било нешто стварно велико", говори он за ББЦ на српском.

То су, каже, били његови почеци, без адекватне опреме, те је фотографисао руским апаратом Кијев.

„Кад се угаси светло, дотрчим до бине и сликам", присећа се Рашић.

Чак је, додаје, филмском камером снимио и три минута првог концерта из 1974, нашавши се тако једини пут у тој улози.

Иако се тада на концертима седело, а атмосфера умногоме подсећала на позоришну, сећа се узбуђења и шока у публици фасцинираној чињеницом да су пред њима тако велике музичке звезде.

Тину Тарнер је пратио и касније у Лондону, фотографишући њене концерте, а задесио се и на промоцији њеног албум Private Dancer у нешто мањем простору.

„Био сам на много њених наступа, као и на Вемблију, и свега се сећам са великим задовољством", закључује Рашић.

Летњи спектакл у Београду - 1990.

Величанствено отварање концерта силаском низ степенице у ритму почетних тонова песме Steamy Windows, слика је са последњег наступа Тине Тарнер у Београду, на стадиону Земуна, која се урезала у сећање историчарки Дијани Васиљевић.

„Спектакл, били смо потпуно одушевљени", присећа се она концерта на који је дошла са друштвом из гимназије.

Концерт је „од почетка до краја" красила „њена невероватна енергија", коју је пренела и на публику изазвавши је да „ђуска све време", сећа се Васиљевић.

„То је заиста био невероватан доживљај за нас који нисмо имали прилике да гледамо толике рок звезде тих година."

Организатор концерта Срђан Стојановић каже да је и у „продукцијском смислу концерт био феноменалан" јер је њен тим на турнеју носио сопствену опрему, те се наступ није „разликовао од оних у Будимпешти или Лондону".

„А и Тина на бини даје све од себе, зато су је толико и волели, и заслужује посебно место у срцима сваког љубитеља не само рок, већ музике уопште", говори он за ББЦ на српском.

Иако је био организатор, Тину Тарнер је видео свега два пута по 10 минута, у импровизованој гардероби у коју је донео намештај из његове дневне собе.

Каже да су прво покушали да обезбеде намештај из једног хотела, па потом да га изнајме из продајног салона фирме Југоекспорт, али су им дали „незахвалну понуду - 90 одсто регуларне цене".

Пошто су планови пропали, послао је екипу сарадника у његов стан по тепих, тросед и остале ствари.

„У гардероби сам је питао како се осећа, а она одговорила: 'Супер, као код куће'

„Рекох: 'Ово и јесте из моје куће'", присећа се Стојановић кроз осмех.

После концерта јој је уручио велики букет цвећа, што ју је, каже, посебно одушевило.

„Тако једноставна и тако добро блага особа."

На концерту на стадиону локалног фудбалског клуба се, додаје, окупило безмало 15.000 људи.

Ово место је, тврди, одабрао јер му је за организацију концерта на стадионима Партизана и Црвене Звезде тражено „пола прихода", а са управом земунског клуба је, наглашавајући - без потезања било каквих веза, „очас посла све договорио".

Концерт је такође било забрањено снимати, што је важило и за екипу тадашње Телевизије Београд.

„Упркос забрани, ухватили су неколико кадрова, а мени у уговору клаузула да уколико дође до неовлашћеног снимања - казна милион долара.

„Хвала богу па је то било само у јутарњем програму, те ови нису видели јер су путовали даље, иначе ко зна шта би било", закључује Стојановић.

Од берачице памука до краљице рока

Тина Тарнер је рођена као Ана Меј Булок 26. новембра 1939. у малом граду Натбушу, у америчкој држави Тенеси.

Као мала је, како је говорила, са породицом брала памук, да би нешто касније почела да пева у хору локалне баптистичке цркве.

Са 17 година је упознала Ајка Тарнера на једном наступу са његовим бендом Kings of Rhythm, у Сент Луису у Мисурију и замолила га да је чује како пева.

Пионирске снимке на месту пратећег вокала направила је 1958, док се под именом Тина Тарнер појавила две године касније на песми Fool in Love, њеног будућег мужа.

Венчали су се 1962. године.

Уследила је заједничка каријера која је окончана лета 1976. када је Тина побегла са шаком новца у торбици и провела месеце кријући се код пријатељица, да би потом на суду тражила развод од Ајка који ју је контролисао и физички злостављао.

Иако је први соло албум издала 1974, златна ера за популарну певачицу почела је десет година касније када је објавила албум Private Dancer, који је изнедрио седам хитова на топ листама, а и покренуо огромну светску турнеју.

Наредне године, 1985, појавила се у трећем делу аустралијског филма Побеснели Макс, тумачећи главни женски лик Ентити, раме уз раме са Мелом Гибсоном.

Средином осамдесетих започела је везу са немачким менаџером Ервином Бахом, за кога се удала 2013.

Током вишедеценијске плодоносне каријере добила је осам Греми награда и место у Кући славних рокенрола 2021. као соло уметница, док је први пут тамо уврштена са Ајком тридесет година раније.

Сарађивала је са бројним познатим музичарима, од Дејвида Боувија, певача Ролингстонса Мика Џегера, до једне од најпопуларнијих певачице данашњице Бијонсе.

Последњи концерт одржала је у енглеском граду Шефилду 5. маја 2009.

Преминула је после дуге болести у 84. години у њеном дому у швајцарском месту Киснахт на обали Циришког језера.

„Отишла је једна снажна и упечатљива жена коју сам увек волела и коју ћу увек волети.

„Хвала јој на храбрости и невероватној енергији којом је показала како човек може да успе", закључује Дијана Васиљевић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]