Свемирска истраживања: Откривена „мистерија убиства", тајна космоса чувана скоро четири деценије

Научници тврде да су решили мистерију о узроку чувене космичке експлозије.

У оближњој галаксији примећена је експлозија једне звезде у фебруару 1987.

Била је месецима видљива са Земље, јер је емитовала светлост 100 милиона пута веће јачине од Сунца.

Распадање звезде је било толико снажно, да ни уз помоћ најмоћнијих телескопа није могло да се утврди шта је у њеном средишту.

Ново истраживање показало је да је реч о неутронској звезди толике густине да би кашичица материје која је чини била тешка 10 милиона тона.

Истраживачки тим је тако „решио мистерију убиства", каже докторка Маги Адерин-Покок, водитељка емисије ББЦ Ноћно небо.

„Ради се о смрти звезде и мистерији шта лежи иза слоја прашине, који окружује остатке", навела је она.

Била је то велика звезда са масом 20 пута већом од Сунчеве, која се назива плави суперџин.

Њен живот се спектакуларно завршио процесом супернова, односно звезданом експлозијом, а астрономи су га класификовали као СН 1987А.

Била је то прва супернова видљива голим оком са Земље у претходних 400 година, а ради се о звезди о којој су астрономи сакупљали податке и пре него што је експлодирала.

Адерин-Покок је претходно радила на пројекту решавања загонетке експлозије овог небеског тела, за коју каже да је и дословно и фигуративно велика звезда.

„Чињеница да је било видљиво учинило је ову звезду славном у свету науке.

„И СН 1987А је такође драга астрономима, јер се догодила релативно близу и могли су да сакупе много детаља о животном циклусу ове звезде", каже научница.

Изучавања ове звезде учиниле су да она постане идеална небеска лабораторија која је научницима омогућавала да детаљно проучавају теорије о распаду звезда.

Али недостајао је кључни део слагалице - оно што остаје у средишту после катаклизме.

Према теорији, звезде се распадају када остану без горива за нуклеарне реакције због којих сјаје.

Маса ових небеских тела је толико велика да гравитациона сила уништава њихове атоме како би настала најгушћа материја у универзуму, која се назива неутронска звезда или, уколико је велика, може настати и црна рупа.

Али, који од та два исхода се одиграо?

За научнике је важно да то сазнају, јер супернова доприноси разношењу тешких елемената, који помажу стварање и одржавање живота у космосу.

Истраживачи, који су писали за магазин Наука, кажу да имају јаке, ако не и необориве доказе, да се ради о неутронској звезди.

Професор Клас Френсон са Универзитета у Стокхолму, који је предводио истраживање, каже да је ово био први пут да неко успе да истражи средиште супернове и оно што је настало као исход распада.

„Сада знамо постоји компактан извор јонизујућег зрачења, највероватније из неутронске звезде.

„За тиме трагамо од тренутка експлозије, али смо морали да сачекамо како бисмо могли да потврдимо предвиђања", прича овај стручњак.

Нови подаци указују да је температура површине неутронске звезде око милиона степени, а до тог нивоа дошла је од почетних 100 милијарди степени или неке температуре приближне тој.

Беба звезда

Тим научника наставља да прати област супернове како би сазнала прецизне детаље експлозије.

Подаци им пружају прилику да надгледају „бебу" неутронску звезду у врло раној фази постојања и да је пореде са старијим звездама, како би сазнали како се ови космички тешкаши мењају временом.

„Ако будемо имали среће, у наредних неколико година могли бисмо заиста да видимо средиште неутронске звезде и изблиза пропратимо једно од интригантних тела у веома раном стадијуму живота", каже Френсон.

Испитивања су омогућена захваљујући телескопу Џејмс Веб Америчке свемирске агенције (НАСА).

То је најмоћнији инструмент за посматрање свемира у историји, а поседује и додатне инструменте којима се мере инфрацрвене фреквенције и пружа могућност гледања кроз свемирску прашину, која је толико дуго заклањала поглед астрономима.

Професор Мајк Барлоу са Универзитетског колеџа у Лондону каже да је тај телескоп прикупио „прве директне доказе" да се ради о неутронској звезди, иако је раније било назнака о томе.

„Мистерија се крила у прашини више од 30 године и узбудљиво је то што смо је сада решили", каже.

Пиштољ који се пуши

Укупно 34 научника из 12 земаља анализирало је податке са телескопа Џејмс Веб.

Открили су светлост атома елемената, аргон и сумпор који су могли да настану само услед снажне радијације неутронске звезде која се нашла у средишту супернове.

Не постоји јасан снимак саме неутронске звезде, али би било тешко другачије објаснити податке, сматра Роберт Меси из Краљевског астрономског друштва.

Док астрономи-детективи још нису пронашли пиштољ који се пуши и којој је почињено мистериозно убиство, ипак су успели да пронађу дим из тог пиштоља.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]