Милиони магараца страдају сваке године због 'народних' лекова

Да би продавао воду и зарадио за живот, Стив се потпуно ослањао на своје магарце.

Они су вукли његова колица са 20 канистера до свих његових муштерија.

Кад су Стивови магарци били украдени због њихове коже, више није могао да ради.

Тај дан започео је као и сваки други.

Ујутро је напустио кућу на ободу Најробија и отишао у поље по животиње.

„Нигде их нисам видео", присећа се он.

„Тражио сам их читав дан, читаву ноћ и наредни дан."

Три дана касније добио је позив од пријатеља који му је рекао да је пронашао скелет животиња.

„Биле су убијене, заклане, и нису имале кожу."

Крађа магараца попут ове постале су све уобичајеније у многим деловима Африке - и у другим деловима света који имају велики број ових товарних животиња.

Стив, и његови магарци, колатерална су штета контроверзне светске трговине магараћом кожом.

Њено порекло је хиљадама километара од тог поља у Кенији.

У Кини влада велика потражња за лековима традиционалне народне медицине који се праве од желатина из магареће коже.

Лек се зове „ејиао".

Верује се да поседује својства за побољшање здравља и очувањe младости.

Магарећа кожа се прокува док се од ње не добије желатин, који се потом меље у прах, пилуле или течност, или се додаје у храну.

Активисти који се боре против ове трговине кажу да су људи попут Стива, и магарци од којих они зависе, жртве неодрживе потражње за традиционалним састојком ејиаоа.

У новом извештају, Магареће склониште, које води кампању против трговине од 2017. године, процењује се да се у свету сваке године убије најмање 5,9 милиона магараца да би се намирила ова потреба.

А ова добротворна организација каже да та потражња само расте, мада ББЦ није успео независно да потврди те цифре.

Веома је тешко стећи прецизну слику о томе колико тачно магараца се убија да би се намирила индустрија ејиаоа.

У Африци, где живи две трећине од 53 милиона магараца из читавог света, постоји разноврсна регулатива.

Извоз магареће коже је легалан у неким земљама, а илегалан у неким другим.

Али висока потражња и високе цене за кожу наводе на крађу магараца, а Магареће склониште каже да је сазнало да се животиње селе преко државних граница да би стигле до локација на којима је трговина легална.

Ускоро би, међутим, могло да дође до прекретнице, јер владе свих афричких држава и влада Бразила планирају да забране убијање магараца због смањивања њихове популације.

Соломон Онјанго, који ради за Магареће склониште из Најробија, каже:

„Између 2016. и 2019. године, процењујемо да је убијена око половине кенијских магараца ради трговине кожом."

То су исте оне животиње које носе људе, робу, воду и храну, кичма сиромашних, руралних заједница.

И зато су размере и рапидни раст трговине кожом забринуле активисте и експерте, и навеле многе у Кенији да учествују у демонстрацијама против трговине кожом.

Предлог за неограничену забрану у читавој Африци налази се на дневном реду самита Афричке уније, где ће се сви лидери држава састати 17. и 18. фебруара.

Говорећи о могућој забрани у читавој Африци, Стив каже да се нада да ће то помоћи да се заштите животиње, „иначе следећа генерација неће имати магарце".

Али да ли би забрана широм Африке и у Бразилу напросто могла да пресели трговину негде другде?

Произвођачи ејиаоа су некада користили кожу магараца узгојених у Кини.

Али, према тамошњем Министарству пољопривреде и руралних послова, број магараца у земљи се стрмоглавио са 11 милиона 1990. године на само два милиона 2021. године.

Истовремено, еијао је од ускостручног луксуза постао популаран, нашироко доступан производ.

Кинеске компаније су почеле да траже изворе снабдевања кожом у иностранству.

Кланице магараца су отворене у деловима Африке, Јужне Америке и Азије.

У Африци, ово је довело до суморног натезања око трговине.

У Етиопији, где је конзумирање магарећег меса табу тема, једна од две кланице магараца у земљи затворена је 2017. године као реакција на јавне протесте и незадовољство изражено на друштвеним мрежама.

Земље као што су Танзанија и Обала Слоноваче забраниле су клање и извоз магареће коже 2022. године, али кинески сусед Пакистан подржава трговину.

Пред крај прошле године, тамошњи медијски извештаји су се на сав глас хвалили отварањем прве „званичне фарме за узгој магараца" у земљи „како би се узгајале неке од најбољих сорти".

А то је и велики бизнис.

Према стручњакињи за кинеско-афричке односе, професорки Лорен Џонстон са Универзитета у Сиднеју, тржиште за ејиао у Кини увећало је вредност са око 3,2 милијарде долара 2013. године на око 7,8 милијарди 2020. године.

То је постао разлог за забринутост међу представницима јавног здравља, активистима за добробит животиња па чак и међународним кривичним истражитељима.

Истраживање је показало да се пошиљке магареће коже користе за трговину другим илегалним производима од дивљих животиња.

Многи се брину да ће националне забране гурнути трговину дубље у илегалу.

За лидере држава, ту је и фундаментално питање: да ли су магарци вреднији за привреде у развоју мртви или живи?

„Већина људи у мојој заједници су ситни земљорадници и они користе магарце за продају властите робе", каже Стив.

Он је штедео новац од продаје воде да би плаћао школарину за студије медицине.

Фејт Бурден, главна ветеринарка у Магарећем склоништу, каже да су ове животиње „апсолутно кључне" за рурални живот у многим деловима света.

Оне су снажне, прилагодљиве животиње.

„Магарац може да издржи 24 часа без воде и може да се рехидрира веома брзо без икаквих последица."

Али поред свих њихових квалитета, магарци се не размножавају лако или брзо.

И зато се активисти плаше да ако трговина не буде зауздана, магареће популације ће наставити да се смањују, лишавајући још више сиромашне људе средстава за живот.

Онјанго објашњава: „Ми никада не узгајамо наше магарце за масовно клање."

Професорка Џонстон каже да су магарци „носили сиромашне" миленијумима.

„Они носе децу, жене. Носили су Марију кад је била трудна са Исусом", каже она.

Жене и девојчице, додаје она, подносе највећи терет кад им се одузме ова животиња.

„Једном кад магарац нестане, онда жене практично поново постану магарци", објашњава она.

И у томе се крије горка иронија, пошто се ејиао највише продаје имућним Кинескињама.

То је лек стар хиљадама година, за који се верује да има бројне предности, од јачања крви до помагању при сну и побољшања плодности.

Али кинеска ТВ серија из 2011. године по имену Царица у палати, фиктивна прича о царском двору, била је та која је највише подигла популарност овом леку.

„Било је то врло паметно 'прикривено оглашавање'", објашњава професорка Џонстон.

„Жене у серији су узимале ејиао сваки дан да би остале лепе и здраве због коже и плодности. То је постао симбол елитне женствености. Да иронија буде већа, тај лек сада уништава животе многих Африканки."

Стив, који има 24 године, брине се да је, кад је изгубио магарце, изгубио контролу над животом и средствима за живот.

„Просто сам насукан сада", каже он.

Сарађујући са локалним организацијама за добробит животиња у Најробији, добротворна организација Брук ради на проналажењу магараца за младе, попут Стива, којима су они потребни да би имали приступ раду и образовању.

Џанеке Меркс, из Магарећег склоништа, каже да што више земаља буде усвојило законе за заштиту магараца, „то ће теже то постати".

Џанеке Меркс, из Магарећег склоништа, каже да што више земаља буде усвојило законе за заштиту магараца, „то ће теже то постати".

„Волели бисмо да видимо да компаније за производњу ејиаоа потпуно престану да увозе магарећу кожу и уложе у одрживе алтернативе, као што је ћелијска пољопривреда (производња колагена у лабораторијама). Већ постоје безбедни и ефикасни начини да се то ради."

Фејт Бурден, заменица генералног директора Магарећег склоништа, назива трговину магарећом кожом „неодрживом и нехуманом".

„Они се краду, потенцијално воде стотинама километара, држе у натрпаним оборима и потом убијају на очи других магараца", каже она.

„Они зависе од нас и наших гласова против те праксе."

Брук је сада доделио Стиву новог магарца, женку коју је он назвао Срећа-Радост, зато што осећа срећу и радост што је има.

„Знам да ће ми она помоћи да остварим своје снове", каже он.

„А ја ћу се старати да је она заштићена."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]