Израел и Палестинци: Како изгледа чување најопасније блискоисточне границе

Пут до најсевернијег израелског града Метуле усамљена је вожња, дуж парчета земље опкољеног са три стране Либаном. То значи да је са три стране опкољен и најмоћнијом либанском оружаном групом Хезболах.

Војници на контролном пункту на ободу Метуле су све мештани, углавном средовечни резервисти без илузија о томе каква се сила налази са друге стране границе.

Док киша пљушти по суморној, магловитој ноћи, један од њих, који није желео да му објавимо име, прстом описује читав круг, показујући на границу и положаје Хезболаха.

„Пола километра на запад, скоро читав километар на север и још километар на исток. Хезболах нас, дакле, опкољава 300 степени."

Преосталих 60 степени, каже он, обухвата стрми пут који се спушта назад до остатка Израела.

Рат у Гази који је започео после напада Хамаса од 7. октобра, а у којем је убијено најмање 1.200 Израелаца, углавном цивила, био је погубан.

У израелској офанзиви које је уследила до сада је погинуло више од 27.000 Палестинаца, углавном цивила, према Министарству здравља под контролом Хамаса, и дошло је до великих разарања у Гази.

Гранични сукоб између Израела и Хезболаха који је уследио постепено се појачавао, али обе стране знају колико би горе све било кад би експлодирао у жестоки рат.

То је савршено јасно људима који стражаре на ободу Метуле.

Израелски резервиста наставља: „Јесте, дефинитивно може да прерасте у велики рат а велики рат са Хезболахом није као са Хамасом, они су права војска, веома обучена, одлично опремљена и имају много искуства, правог искуства из Сирије."

Хезболах је интервенисао у рату у Сирији, борећи се на страни режима председника Башара Ал Асада.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен нема планове да посети Метулу током актуелне блискоисточне турнеје, али дуги лет из Вашингтона и време проведено по различитим престоницама на Блиском истоку мора да су му већ суморно познати до сада.

Он се вратио у регион пети пут од 7. октобра.

Блинкен није покушао да умањи величину кризе на Блиском истоку.

Крајем јануара, док је стајао крај генералног секретара НАТО, рекао је да је ситуација „невероватно нестабилна".

„Рекао бих да овако опасну ситуацију широм региона нисмо имали најмање од 1973. године, а врло вероватно још и од пре."

Какво поређење.

Блискоисточни рат из 1973. године прерастао је у једно од најопаснијих конфронтација суперсила током Хладног рата.

Док је амерички председник Ричард Никсон био заокупљен скандалом Вотергејт, његов државни секретар Хенри Кисинџер поставио је америчке стратешке снаге у стање највише мирнодопске борбене готовости, Дефкон 3, након извештаја да СССР премешта нуклеарно оружје на Блиски исток.

Пола века касније, Блинкен је говорио након што су паравојне формације које је обучио и финансирао Иран убиле тројицу америчких војника у базу у Јордану.

У међувремену, САД, којима је помогла Велика Британија у Јемену, из одмазде је започела текућу кампању ваздушних напада.

Американци се надају да су калибрирали реакцију тако да стабилизују ситуацију, а не да је погоршају, али то уопште није извесно.

Ратоборни критичари председника Бајдена у Вашингтону тврде да акција предузета до сада неће одвратити Иран, који пружа подршку Хезболаху у Либану и Хутима и Јемену, као и шиитским паравојним групама у Сирији и Ираку.

Јастребови тврде да ће само директни напади на Иран натерати Техеран да нареди посредницима и савезницима да се повуку.

Бајденова администрација верује да директан напад на Иран ризикује да се детонира у шири сукоб на Блиском истоку.

Током претходних посета секретара Блинкена, овај је изнова исказивао америчку подршку израелском рату против Хамаса, али и озбиљне сумње у начин на који се Израел бори.

Вашингтон, безуспешно, позива на уздржаност.

САД настављају да снабдевају Израел оружјем које му је потребно за кампању, упркос њеним сумњама у начин на који се оно користи.

Америка је имала нешто више успеха у присиљавању Израела да пропусти много већу количину хуманитарне помоћи за више од два милиона палестинских цивила који су заточени у катастрофи.

У октобру прошле године, израелски лидери су се зарекли да ничему неће бити допуштено да уђе.

Упркос томе, УН и групе за помоћ активне у Гази кажу да Израел није пропустио ни приближно онолико колико је потребно.

Окорели званичници за хуманитарну помоћ са дугим каријерама у покушајима да помогну цивилима у ратним зонама рекли су ми да никад још нису видели ништа оволико лоше.

Један који је био унутар Газе више пута у последњих неколико месеци (Израел и Египат, који контролишу границе, не дозвољавају новинарима да уђу) рекао је да „никад није видео ништа ове величине, размера и дубине".

Блинкенов главни приоритет је да обезбеди примирје у Гази.

Председник Бајден мора да смири Блиски исток, не само због страшних ризика од непрекинутог и ескалирајућег рата, већ и због тога што га ове године код куће чекају избори.

Анкете показују да убрзано губи гласове јер неки Американци окривљују његову подршку Израелу за хуманитарну катастрофу у Гази.

Обновљени налет дипломатије, који обухвата САД, Катар, Египат и Израел, произвео је широке параметре споразума, али не и његове детаље.

Хамас је изнео властите услове.

Он жели процес у три фазе у трајању од 135 дана, а који би омогућио размену талаца по стадијумима за палестинске затворенике у израелским затворима.

Он има дуги списак захтева.

Најзначајнији је да до краја тог периода Израел мора да повуче снаге из Газе и да рат буде окончан.

Све је то одбацио израелски премијер Бенјамин Нетанјаху после састанка са државним секретаром Блинкеном.

Од почетка рата, Израел дефинише победу као уништење Хамаса и безбедан повратак талаца кући.

Ниједан од тих циљева још није постигнут.

Нетанјаху је рекао да Израел неће правити уступке Хамасу и поновио тврдњу да се његове снаге приближавају „потпуној победи".

Последњих дана говорио је и да Израел мора да убије лидере Хамаса.

Блинкен још верује, рекао је он касније, да је тај споразум могућ.

Његов највећи изазов је да покуша да смањи јаз између дијаметрално супротних позиција Израела и Хамаса како би постигао неку врсту примирја.

ББЦ има информације да је Хамас много мање самоуверен него што је био почетком рата.

Жестина израелског напада и страдање толико много цивила значи да се становници Газе заточени у рату окрећу против Хамаса, наводећи његове лидере да схвате да морају да пробају да преговарају.

У Израелу, упркос самоувереним изјавама премијера и његових савезника, расте притисак за склапање примирја како би се створили услови за повратак талаца.

То Блинкену не даје много простора за рад.

Сви су изгледи против примирја уколико једна или обе стране не начине значајне уступке.

Исправка 15. фебруара 2024: У овом тексту је погрешно наведено да је око 1.300 људи убијено у и после напада Хамаса 7. октобра. Број жртава се заснивао на извештајима о онима који су подлегли повредама и додат је првобитној цифри од више од 1.200. Чланак је сада исправљен и наводи око 1.200 погинулих, што је број који обухвата и оне који су подлегли повредама, за који Израел каже да није коначан.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]