Израел и Палестинци: Ко су израелски екстремистички религиозни досељеници и шта желе на Западној обали

Иса Амро је забарикадиран у властитом дому у Хеброну, на окупираној Западној обали.

Његов врт је некада излазио на улицу, али сада је ограђен.

Прозори његове куће су прекривени циглама - не могу да уђу ни светло, ни меци.

Ове мере је, каже он, предузео ради властите безбедности.

Седмог октобра, на дан кад је Хамас напао Израел, овај палестински активиста каже да су га израелски војници, од којих су, како тврди, неки његови досељеници комшије, извукли из властитог дворишта, држали десет сати и тукли.

„Могу да вам кажем и њихова имена. Могу да вам покажем где ко живи", каже он.

„Већина Палестинаца не излази напоље јер су преплашени."

Током нашег видео позива, он усмерава камеру ка рупи на вратима и показује на силуету петоро људи, који носе нешто што личи на војну униформу, док патролирају његовом улицом током ноћног полицијског сата.

Предочили смо Исине тврдње израелске војске.

Портпарол војске је рекао за ББЦ да је њихова мисија да „одржавају безбедност свих становника области и да реагују како би спречили тероризам и активности које угрожавају грађане Државе Израел" и да се баве овим случајем.

Откако је избио рат у Гази, насиље над Палестинцима на Западној обали нагло је скочило.

Уједињене нације кажу да су досељеници убили осам Палестинаца и ранили њих више од 84.

У насељима широм Западне обале и Источном Јерусалиму живи 700.000 људи, према подацима УН-а.

Ова насеља су илегална према међународном праву.

Неки од људи који живе у њима припадају екстремистичком, ултра-религиозном јеврејском досељеничком покрету.

Они верују да враћају библијску земљу Јудеје и Самарије - савремена Западна обала - Израелу.

Овај доживљени виши циљ разликује их од других досељеничких заједница које се селе на окупиране територије из економских разлога или да помогну да се ојача безбедност Израела у региону.

Али оно што их све уједињује је уверење да имају право, било да је богомдано или не, на земљу на Западној обали.

Нашироко је документовано да су јеврејске и арапске породице некада живеле једне до других у Јерусалиму.

Али кад је град подељен између Израела и Јордана после Арапско-израелског рата из 1948. године, јеврејске породице су побегле из домова у Источном Јерусалиму, док су Арапи побегли из домова у западном делу града.

Савремени досељенички покрет отпочео је наредних деценија, после Шестодневног рата из 1967. године, кад је Израел заузео Западну обалу и Источни Јерусалим од суседног Јордана и његових арапских савезника.

У месецима после рата, основано је прво верско насеље Кфар Ецион.

Данас се процењује да око 40.000 људи живи у насељу само четири километра од Зелене линије, границе између Израела и Западне обале.

Годину дана касније, религиозни ционистички рабин Моше Левингер и његови следбеници ушли су у Хеброн да прославе јеврејски празник Пасха, али никада нису отишли.

Тамо, на ободима града, он и његови следбеници су основали Кирјат Арбу.

За разлику од Кфар Ециона, који је подржан од државе, рабин Левингер и његови ходочасници населили су Хеброн из пркоса према влади, објашњава аутор и професор историје на Универзитету у Монтреалу Јаков Рабкин.

Историчари и стручњаци подједнако већином сматрају то као као прекретницу у покрету религиозних досељеника.

„Они желе разна брда и места која се помињу у Библији и покушавају су да их населе, јер желе да имају читаву библијску територију."

Данас је број досељеничких заједница нарастао на 300 на Западној обали и у Источном Јерусалиму, према израелској невладиној организацији Мир сада (Peace now).

Она каже да га чине 146 насеља и 154 предстража.

Упркос међународном праву, Израел сматра насеља легалним, али предстраже дефинише као илегалне.

Нив Гордон, професорка међународног права и људских права на Универзитету краљица Мери у Лондону, истиче да заједнице које започну као предстраже израелска држава често на крају легитимизује.

„Довешће неку врсту камп приколице, а потом још једну. И онда ће полако заузимати све више земљишта, и доселиће се још једна породица.

„Војска ће стићи наредног дана и поставити ту четири-пет војника да штите земљу и обезбеђују ове предстраже."

Данас је религијски ционизам уткан у политичко ткиво израелске државе.

Потку свему овоме чини катапултирање ултрадесничарских партије у главни ток преко коалиционе владе премијера Бенјамина Нетанјахуа.

„Они имају обичај да дају провокативније изјаве. На њих је лакше указати као на аватаре ове израелске екстремистичке струје која се протеже кроз читаву владу", објашњава Наташа Рот-Роуленд, истраживачица јеврејске крајње деснице.

Досељеник и лидер партије Религијски ционизам Безалел Смотрич је доследно захтевао више насеља на Западној обали и у објави на Иксу, некадашњем Твитеру, користио запаљиви језик називајући Палестинце нацистима.

У новембру, као министар финансија, заговарао је појачано присуство израелске војске и позвао на забрану жетве маслина Палестинцима близу израелских насеља.

Министар за националну безбедност Итамар Бен-Гвир још је једно име које се у великој мери везује за религијски досељенички покрет.

Он живи у насељу Кирјат Арба и води израелску домаћу полицију као и граничне снаге земље на Западној обали и у Источном Јерусалиму.

Некада је био припадник ултранационалистичког покрета Ках, који је основао амерички рабин Меир Кахен, а сада је забрањен у Израелу према антитерористичким законима.

Бен-Гвир је претходно био осуђиван за ширење расизма и подршку тероризму.

Велики део покрета религиозних досељеника, и у народу и на политичком нивоу, охрабрен је америчким утицајем.

На снимку из 2021. године објављеном на друштвеним мрежама, на којем се види како америчко-јеврејски досељеник преузима дом Палестинке у окупираном Источном Јерусалиму, доспео је у вести широм света.

„Крадете ми кућу", изјавила је Муна Ал-Курд.

„Ако је ја не украдем, украшће је неко други", одговорио је Јаков Фауци.

Постоје организације које помажу америчким Јеврејима као што је Фауци да се доселе у Израел и на окупиране територије.

Али покрете досељеника не подржавају само приватно финансиране организације.

Амерички јеврејски адвокат и бивши амерички амбасадор у Израелу Дејвид Фридман подржава верске досељенике са снажним везама са насељем Бети Ел, илити у преводу Божја кућа.

Насеље, које је дом Јаковљевог камена, место је на ком је, у Библији, Јаков уснио сан у ком је Бог обећао земљу Израелитима.

Под Доналдом Трампом, Дејвид Фридман је учествовао у политици као што је пресељење америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим.

Повлаче се паралеле са досељеничким историјатом Северних Американаца - професорка Нив Гордон тврди да они који подржавају ултра-религиозне досељеничке покрете желе да „раселе Палестинце да би их заменили".

Професор Јаков Рабкин је сагласан.

„Историја Израела пресликава америчку историју; једина разлика у Сједињеним Америчким Државама је што су они истребили већину локалног становништва, док Израел није. Али се труди", каже.

Откако је избио рат, организација Мир сада је забележила оснивање шест нових насеља на окупираној Западној обали и у Источном Јерусалиму.

Не зна да ли су ови досељеници верски настројени или су се тамо доселили у склопу шире стратегије безбедности.

Рат је „катастрофа која се преобразила у прилику", каже професорка Нив Гордон.

Организација активисте Исе Амроа Омладина против насеља, која заговара окончање израелских насеља на Западној обали, била је присиљена да обустави рад.

Због текућег насиља у родном граду Хеброну, Амро каже да је осујећена претњама отмицом, затварањем и прогоном.

„Не постоји осећај сигурности. Не постоји осећај безбедности. Погледајте како живим. Ко ме штити?".

Видео: Шта је Западна обала

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]