Избори у Азербејџану: Председник Илхам Алијев учвршћује владавину, граби ка петом мандату

Актуелни председник Азербејџана Илхам Алијев има више него убедљиво вођство ванредним председничким изборима са 92,05 одсто гласова, саопштила је Централна изборна комисија после пребројавања података са 93 одсто бирачких места.

На другом месту је Захид Оруи, независни кандидат и народни посланик, који је освојио тек нешто више од два одсто гласова.

Излазност на изборима је била око 77 одсто бирача, саопштили су изборни органи.

Излазне анкете су предвиђале сличне бројке и очекивало се да Алијев учврсти владавину.

За место шефа државе кандидовало се седам кандидата, међу којима и Алијев, коме ће ово бити пети мандат.

На претходним изорима 2018. године, подржало га је 86,22 одсто бирача уз излазност од 74,5 одсто.

Азербејџански државни медији пренели су да су поједини светски државници већ честитали победу Алијеву, између осталих, мађарски премијер Виктор Орбан, турски председник Реџеп Тајип Ердоган, ирански председник Ибрахим Раиси и кинески лидер Си Ђинпинг.

Неколико хиљада присталица Илхама Алијева изашло је на централне улице Бакуа да прослави његову победу, а поједини су носили транспаренте: „Ослободилац Карабаха!" и „Поносни смо на тебе!".

Алијев је расписао изборе више од годину дана пре него што им је време.

Многи верују да је то урадио да би капитализовао успех војне операције у којој је поново заузео спорну територију Нагорно-Карабах у јесен прошле године и да би још више учврстио моћ.

У друге факторе спада намера да ојача положај Азербејџана међу већим глобалним силама у све нестабилнијем свету, користећи геополитику, економију и дипломатију.

Која је улога Азербејџана на глобалној сцени?

Актуелна политика Азербејџана је да очува пажљиву равнотежу између Русије, Турске, Ирана, Европске уније (ЕУ) и САД.

Као земља богата нафтом и гасом, она привлачи стране инвестиције од почетка деведесетих.

Азербејџан жели да искористи потребу ЕУ да пронађе алтернативне изворе енергије док покушава да смањи зависност од руских фосилних горива после избијања рата у Украјини.

Током посете Бакуу 2022. године, Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, описала је Азербејџан као „кључног енергетског партнера" који је „увек био поуздан".

Аналитичари предвиђају да ће се годишњи извоз гаса из Азербејџана у ЕУ удвостручити са 10 милијарди кубних метара на 20 милијарди до 2027. године.

Баку одржава блиске односе са САД и Великом Британијом.

Потоња је његов највећи страни инвеститор, а британски мултинационални нафтни гигант БП највећи је страни инвеститор у енергетском сектору.

Азербејџан гаји блиске односе и са Турском.

Постоји читав низ сарадњи, које обухватају трговину оружјем, грађевинарство и друге привредне секторе.

Турски барјактар дронови били су кључни за успех Азербејџана у његовој војној кампањи против самопроглашених власти Нагорно-Карабаха покренутој у јесен 2020. године.

За разлику од многих других земаља, Азербејџан није увео санкције Москви после почетка инвазије на Украјину 2022. године.

Истовремено, Баку је понудио хуманитарну помоћ Кијеву.

Има знакова продубљивања партнерства са Москвом, које критикују чланови Европског парламента.

Баку је жељан стабилних односа са Москвом зато што је Русија била посредник у решавању сукоба у Нагорно-Карабаху, довевши сопствене миротворце у регион.

Како су ови избори повезани са Нагорно-Карабахом?

Расписујући изборе, Алијев је истакао да је њихова важност што ће бити први избори одржани на читавој азербејџанској територији - заједно са Нагорно-Карабахом - откако је Азербејџан стекао независност 1991. године.

Овај регион, око кога су се водиле жестоке борбе, био је под пројерменском контролом претходних 30 година, када се отцепио од Азербејџана.

Средином 1990-их, стотине хиљада азербејџанских избеглица било је протерано из самопроглашене републике.

Азербејџан је повратио територију током две војне операције: једне у јесен 2020. и друге у септембру 2023. године.

Непризната република Нагорно-Карабах престала је да постоји, а још избеглица, овог пута јерменских, побегло је из страха за властиту безбедност под поново успостављеном азербејџанском влашћу.

Повратак власти Бакуа над Нагорно-Карабахом важан је тренутак за углед и питање је националног поноса за Илхама Алијева.

У оружаном сукобу је погинуло хиљаде Азера и Јермена, док многи расељени људи деценијама касније и даље живе у привременом смештају.

Иако се формално сукоб око Нагорно-Карабаха окончао, државна граница између Азербејџана и Јерменије на неким местима није демаркирана и остаје потенцијално жариште.

„Уколико Баку и Јереван не пронађу заједнички језик по питању демаркације границе, као и отварања регионалне трговине и саобраћајних траса, најгори сценарио је и даље могућ", рекао је Олег Игњатов, виши аналитичар Међународне кризне групе за ББЦ.

Колико је Азербејџан демократска земља?

Председник Алијев је на власти од 2003. године.

Пре њега, земљом је владао његов отац Хејдар Алијев, од 1993. године.

Азербејџанска опозиција најавила је да ће бојкотовати изборе 7. фебруара, као што су чинили приликом свих избора у протеклој деценији.

Они тврде да је сврха избора да сачувају Алијеву власт и да су само „режирана представа".

Ако буде реизабран, Алијеву ће то бити пети мандат.

Током протекле две деценије, Азербејџан је константно падао на глобалним листама демократије и слободе говора.

Његову владу критикују САД и ЕУ, које тврде да се учинак Азербејџана по питању људских права непрестано погоршава.

Иако протести нису званично забрањени и има опозиционих странака, отпор се често кажњава хапшењима.

Новинари који критикују власти редовно се притварају.

Поред Алијева, било је још шест кандидата на изборима.

Они нису истакнуте личности и делују као да воде кампању за актуелног председника уместо да промовишу властите изборне програме.

Стручњаци сматрају да је корупција велики проблем који нарушава развој земље.

Трансперенси интернешенел је оценио Азербејџан као 157. од 180 земаља на свом Индексу перцепције корупције 2022, док је годину дана раније, 2021. године, био на 128. месту (резултати за 2023. и 2024. још нису били саопштени у време објављивања овог текста).

Азербејџанска влада одбацује оптужбе за корупцију и ауторитаризам, назвавши их „неоснованим".

У протеклој деценији земља је била домаћин неколико међународних догађаја, као што су такмичење за Песму Евровизије и трке Формуле 1.

Они су помогли грађењу репутације земље, мада су међународни медији извештавали и о њеним наводним кршењима људских права док су покривали те догађаје.

Азербејџан се припрема да буде домаћин климатског самита ЦOП29 касније ове године.

Ко су били остали кандидати?

Поред Алијева, било је још шест кандидата.

Они нису истакнуте личности и чини се да су водили кампању за актуелног председника, уместо да промовишу властите изборне програме.

Један од њих, провладин члан парламента Захид Оруи, кандидовао се као независни кандидат.

Он је за ББЦ рекао да је одлука да се одрже превремени избори уследила због, како каже, „страних претњи" његовој земљи, нарочито пошто је Баку повратио контролу над Нагорно-Карабахом.

Према Оруију, реизбор Алијева омогућиће председнику да заштити Азербејџан од „претњи" неких западних земаља.

Оруи каже да ће то помоћи и Азербејџану и Јерменији да наставе мировне преговоре и „лакше" потпишу коначни мировни споразум.

Опозициони политичар Али Каримли, председник Странке народног фронта, назвао је расписивање превремених избора „режираном представом".

Пишући на друштвеним мрежама, он је навео да је склонији бојкоту избора него да буде „део те представе".

Колико су важни односи са Турском и Ираном?

Азербејџан има историјске и културолошке везе и са Турском и са Ираном.

Турска je најближи савезник Азербејџана у којем се говори туркијски језик и две државе се међусобно подржавају на свим међународним платформама.

Oдноси са Ираном су много мање стабилни.

Турска је други највећи добављач оружја за Азербејџан, после Израела.

Она је и други највећи инвеститор у Азербејџану, после Велике Британије.

Политички гледано, лидери ове две земље улажу велике напоре да подрже и похвале једни друге.

У септембру 2023. године, председник Реџеп Тајип Ердоган описао је победу Азербејџана у Нагорно-Карабаху „инспиративним".

„Питање је поноса што је операција успешно завршена у кратком временском року", изјавио је он.

Иран је дом велике азерске заједнице, која чини 16 одсто иранског становништва, мада неки тврде да је та бројка још виша.

Односи између две земље су компликовани.

Техеран је забринут због потенцијала Бакуа да потпири сепаратистички сентимент у земљи.

Азербејџан осуђује иранску подршку Јерменији, историјског ривала Бакуа, док блискост Азербејџана у трговини оружјем са Израелом иритира Техеран.

Ова трговина вредна је више милијарди долара.

Израелске компаније такође учествују у реконструкцији азербејџанских градова који су 30 година били под пројерменском контролом.

Иран је формално упозорио Азербејџан да не сме да толерише „ционистичко" присуство на властитој територији.

Упркос томе, трговина између две земље је јака, а Иран је четврти највећи партнер Азербејџана.

Шта је следеће за Азербејџан?

Последњих година Азербејџан користи сопствени положај и природне ресурсе у властиту корист на најбољи могући начин.

Балансирајући између Русије, Ирана, Турске и Запада, успео је да постигне амбиције великих држава - да поврати контролу над Нагорно-Карабахом.

То је на крају испао убедљив подстрек популарности председника Алијева, који му помаже да ућутка многе критичаре код куће и одврати пажњу од проблема као што су корупција, одсуство слободе говора и лош животни стандард.

У иностранству сада има мање критичара, јер је пажња великих сила усмерена другде - на велике ратове који се воде у Украјини и Гази, као и на пораст напетости у Црвеном мору.

И док је врло вероватно да ће се глобалне линије подела само даље продубљивати, Бакуу ће бити све теже да балансира и остане у релативно пријатељским односима са свима.

Пре или касније он ће морати да одабере - између Москве, Вашингтона и Брисела, или Анкаре и Техерана.

Тај избор ће највероватније имати утицаја на будућност региона и до извесне мере читавог света.

Можда је због тога председник Алијев пожурио са овим изборима - да би учврстио власт и да би се уз потпуну контролу суочио са оним што доносе предстојеће године.

Погледајте и овај видео

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]