Јерменија и Азербејџан: Више од сто хиљада Јермена избегло из Нагорно-Карабаха после најновијег сукоба

Више од сто хиљада људи напустило је регион Нагорно-Карабаха, наводе власти Јерменије.

То значи да је готово целокупно јерменско становништво енклаве напустило ту територију откад је Азербејџан преузео контролу над регионом претходне седмице.

Власти Азербејџана тврде да желе да реинтегришу област у састав државе и да ће третирати све становнике једнако, али је портпаролка јерменских власти све то оценила као „лаж" и додала да је број избеглица које су ушли у ту земљу премашио сто хиљада.

Агенција Уједињених нација за избеглице (УНХЦР) навела је да је избегло сто хиљада људи, а да су многи од њих „гладни, исцрпљени и да им је потребна хитна помоћ".

„Највише неколико стотина људи је остало, од којих су већина званичници, радници хитних служби, волонтери и људи са посебним потребама", написао је на друштвеним мрежама Артак Белгарјан, некадашњи вођа сепаратиста.

Лидер самопроглашене јерменске републике Нагорно-Карабах рекао је да ће она престати да постоји од следеће године.

Самвел Шахрамањан саопштио је у четвртак да је потписао декрет о распуштању свих државних институција од 1. јануара.

Он је охрабрио људе из Нагорно-Карабаха, међу којима и оне који тренутно живе ван њега, да се „упознају са условима реинтеграције" у Азербејџан, а томе су почели разговори између Бакуа и јерменских власти Карабаха.

Регион је међународно признат као део Азербејџана, али је Јерменија преузела контролу 1990-их после распада Совјетског Савеза.

Страхови од новог насиља појавили су се када је Азербејџан покренуо ефикасну блокаду виталног пута у енклаву у децембру 2022.

До најновијег сукоба 19. септембра, који је окончан 24 сата касније, тамо је живело око 120.000 етничких Јермена.

Западне владе врше притисак на Азербејџан да дозволи међународним посматрачима да уђу у Карабах да надгледају третман према локалном становништву, али приступ још није дат.

Најмање 200 етничких Јермена и десетине азербејџанских војника убијено је у нападу војске Азербејџана прошле недеље.

Као дао споразума о прекиду ватре, јерменски сепаратисти су пристали да предају оружје.

Док су прелазили границе, хиљаде Јермена је морало да прође ригорозну азербејџанску контролу.

Власти Азербејџана тврде да траже осумњичене за ратне злочине, а један извор из владе рекао је агенцији Франс Прес да „амнестирају јерменске борце који су положили оружје у Карабаху".

„Они који су починили ратне злочине током ратова у Карабаху морају да одговарају", рекли су они.

Док су се многи Јермени спремали за одлазак, у главном граду Нагорно-Карабаха у понедељак је експлодирало велико складиште горива.

Погинуло је више од 100 људи, а 300 је повређено. Још 105 се води као нестало.

За сада није познато шта је изазвало експлозију у близини главног града Канкенди, који Јермени називају Степанакерт.

Породице путују натрпане у аутомобиле

Сара Рејнсфорд, ББЦ, извештава из Гориса у Јерменији

Стотине аутомобила и аутобуса покушавају да дођу до града Гориса преко границе.

ББЦ екипа је видела породице натрпане у аутомобиле и кровне носаче препуне ствари.

Убеђени да заувек напуштају домове, људи су спаковали колико су могли.

Уске улице града Гориса пуне су аутомобила са више породица.

Један аутомобил био је излепљен лепљивом траком, са рупама од гелера, а прозори су разбијени.

Власник каже да га је погодила граната када је Азербејџан прошле недеље покренуо напад да преузме контролу над регионом.

„Али то нас је ипак довело овде", рекао је он окружен малом децом.

Приче избеглица: 'Нисмо се осећали безбедно'

На главном градском тргу, добровољци деле храну и ћебад.

Малина и њена породица гурали су се у подруму док је њихово село било под ватром.

Када су се снаге у Карабаху предале, Малина каже да су им локалне власти рекле да оду у Јерменију, ради безбедности.

Њихово село у региону Мартакерт у Нагорно-Карабаху је сада празно.

Малина каже да је њена породица отишла, без обзира на уверавања да ће тамо бити безбедни.

ББЦ је разговарао са неким од избеглица које су у недељу стигле у град Горис.

„Цео живот дао сам мојој домовини. Боље да су ме убили него ово", рекао је мушкарац.

Вероника је рекла да је ово други пут да је избеглица. Први пут је то постала током сукоба 2020. године.

У телевизијском обраћању у недељу, јерменски премијер Пашињан рекао је да многи у Нагорно-Карабаху „одлазак из домовине виде као једини излаз" осим ако Азербејџан не обезбеди „стварне услове за живот" и „ефикасне механизме заштите од етничког чишћења".

Поновио је да је његова влада спремна да „с љубављу дочека нашу браћу и сестре".

Али Давид Бабајан, саветник етничког јерменског лидера Нагорно-Карабаха Самвела Шахрамањана, рекао је за Ројтерс да очекује да ће скоро сви отићи.

„Наш народ не жели да живи као део Азербејџана - 99,9 одсто радије напушта наше историјске земље", рекао је он.

„Судбина нашег јадног народа ући ће у историју као срамота и срамота за јерменски народ и за цео цивилизовани свет

„Одговорни за нашу судбину једног дана ће морати да одговарају пред Богом за своје грехе", рекао је он за Ројтерс.

Нагорно-Карабах, планински регион у Јужном Кавказу, међународно је признат као део Азербејџана, али га већ три деценије контролишу Јермени.

Енклаву подржава јерменска влада, али и њихов савезник Русија, која у тој области годинама има стотине војника.

Јерменски премијер је у обраћању нацији сугерисао и да Руси нису притекли у помоћ током најновијег конфликта.

Његове речи изазвале су критике упућене Москви, за које неки верују да је заправо предала Нагорно-Карабах Азербејџану, али су из руског Министарства спољних послова те тврдње описали као „смешне".

„Јереван и Баку су заправо разрешили ову ситуацију. Дошло је време за изградњу међусобног поверења", рекао је Сергеј Лавров, шеф руске дипломатије, на седници Генералне скупштине Уједињених нација.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]