Јерменија и Азербејџан: Шта је познато о новим сукобима на граници и каква је улога Русије

Јерменија и Азербејџан су разменили оптужбе ко је крив за нови сукоб на граници и кршење примирја постигнутог прошле недеље.

Током сукоба на граници током прве половине септембра, погинуло је око 200 војника пре него што је, уз посредство Русије постигнут договор о примирју.

Ситуација на граници две државе је и даље напета, преноси агенција Ројтерс.

„У јутру 23. септембра, јединици азербејџанске војске поново су прекршиле примирје отворивши ватру на јерменске положаје на источном делу границе", наводи се у објави јерменског министарства одбране.

Жртава није било у овом инциденту, тврде власти у Јеревану.

Недуго по саопштењу јерменске стране, огласило се и азербејџанско министарство одбране.

У Бакуу тврде да је јерменска војска прва отворила ватру у три различита места на граници и да је гранатирала азербејџанске положаје.

То није прва ескалација у региону последњих месеци, а у сукобима 13. септембра, под паљбом се нису нашли само погранични градови, већ и јерменско одмаралиште Џермук.

Гарант безбедности у региону је и даље Русија, али је она превише заузета ратом у Украјини и немирна ситуација у Нагорно-Карабаху Москви не иде на руку.

ББЦ објашњава шта је познато о сукобу и могу ли они прерасти у нови велики рат.

Гранатирање Јерменије

Те ноћи је Јерменија објавила да је Азербејџан започео бојна дејства на граници двеју држава.

Министарство одбране Јерменије тврди да Баку користи артиљерију, минобацаче, дронове и лако наоружање великог калибра.

Како тврди Јереван, под ударом су се нашла насељена места Варденис, Сотк, Артаниш, Ишханасар, Горис и Капан.

Важно је приметити да се сва ова села и градови налазе на територији Јерменије и немају везе са Нагорно-Карабахом, који је традиционално предмет несугласица двеју држава.

Осим тога, убрзо је неколико медија објавило да су се експлозије чуле у јерменском бањском одмаралишту Џермук.

Према Спутњику из Јерменије, улазак возила у град је ограничен - може проћи само локално становништво и она возила која одвозе људе из села у околини Џермука у сигурнија подручја.

Кола одлазе и у Мартуни, град крај језера Севан, где су довезли неколико рањених.

Још неколико рањених је пребачено у Јереван, јер им је била потребна озбиљнија лекарска помоћ.

Премијер Јерменије Никол Пашињан је изјавио да је борби погинуло 49 чланова војног особља државе.

Министарство здравља је додало да је рањено троје цивила.

Министарство одбране Азербејџана је објавило да је као резултат бојних дејстава у ноћи 13. септембра било убијено најмање 50 азербејџанских војника, међу којима осам граничара.

Из Бакуа уверавају да је гранатирање одговор на „јерменских провокације широких размера".

Азербејџан инсистира да је Јерменија минирала подручја између позиција јединица азербејџанске војске и путева снабдевања.

Наводно је као одговор на ове акције Баку донео „хитне мере" које су довеле до сукоба.

Ово што се десило може се назвати најозбиљнијом ескалацијом од краја другог карабахског рата.

Стручњак Тигран Григоријан примећује да чак ни у време тог рата азербејџанска страна није гађала артиљеријом јерменске градове.

„Ово је новост у нашој ситуацији. Али сама чињеница да постоји ескалација образложио бих вакуумом моћи који се појавио у зони конфликта и у нашем региону у целости због руско-украјинског рата", каже он.

Пасивност Русије

Азербејџански војни стручњак Азад Исазаде брани позиције руководства своје земље по питању јерменских „провокација".

„Још ћемо се суочавати са сличним ситуацији у периоду у којем се обе стране ближе закључењу мировног споразума", сматра он.

Додаје да су се сукоби већ дешавали последњих месеци.

„Требало би да разумемо да ће погоршања ситуације вероватно бити током читаве зиме и почетком следеће године и да се азербејџанска војска налази у стању борбене готовости."

Одговарајући на питање о азербејџанском гранатирању територије Јерменије, Исазаде каже да не види довољно доказа.

„Такве оптужбе се морају бити пропраћене доказима и у данашњици, у којој свако има телефон у џепу, то је могуће снимити.

„И ако то буде објављено, моћи ћемо да размотримо шта се десило, ко је то починио и зашто."

Притом се на мрежама већ појавио видео на којем се чују звукови експлозија у јерменском бањском одмаралишту Џермук.

Историчар који се бави карабахским конфликтом Ариф Јунус је уверен да је Азербејџан нанео удар искористивши погодан тренутак.

Он повезује погоршање са неуспешним преговорима током недавног сусрета премијера Пашињана и председника Илхама Алијева у Бриселу.

Јунус примећује да Азербејџан тражи од Јерменије испуњење пет теза које су јавно објављене.

„А Пашињан изјављује да ти захтеви нису неприхватљиви, али да карабахско питање остаје и да то питање није питање територијалног интегритета, већ људских права", каже историчар.

По речима стручњака, то је могло да раздражи Алијева.

„Било је јасно да је Азербејџан нанео удар користећи тренутак", сматра он, примећујући такође да је свет тренутно заузет ратом у Украјини, а војска Јерменије слаба.

Русија је главни посредник између Јерменије и Азербејџана.

Тако је било и пре рата 2020. године, али је после тога Моска постала главни гарант безбедности у региону - руски миротворци се до сада налазе у зони конфликта у Нагорно-Карабаху.

Јерменија је већ обратила Русији, државама чланицама ОДКБ и Савету безбедности УН.

Јерменија тражи од Русије да употреби Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи међу државама.

„Али Русијa је тренутно јако заузета дешавањима у Украјини.

„И Русији тренутно не би одговарало да се започне још један конфликт или, како они кажу, 'други фронт''. Као резултат тога видимо практично пасивност Русије.

„Ако јој је раније било довољно да обави пар позива, сада видимо да Русија месецима није у стању да заустави војна дејства у зони конфликта.

„То значи да заузетост Русије драстично мења ситуацију", каже виши истраживач Међународне кризне групе за питања Јужног Кавказа, Олесја Вартањан.

Али и пре почетка инвазије на Украјину у Москви није било велике жеље да се активно умеша у конфликт између Азербејџана и Јерменије, сматра политиколог Тигран Григоријан.

„Статус посредника између Јерменије и Азербејџана је важан за Русију. Али током последњих месеци значај Азербејџана за Москву је знатно порастао", каже Григоријан.

Пре неколико дана у Бакуу су представници Русије и Азербејџана потписали декларацију о развоју међународног саобраћајног коридора „Север-Југ".

„Ово је веома важна саобраћајница за Русију и она пролази и кроз Азербејџан. Баку може да помогне Москви да диверсификује сопствену транспортну инфраструктуру и смањи зависност од извоза у Европу", каже овај стручњак.

„Све значајнија улога Азербејџана за Русију чини практично немогућом руску интервенцију у том конфликту.

„У Русији нема ни жеље, али ни могућности да се некако обузда Азербејџан.

„Видимо каква је ситуација у Украјини и какви су неуспеси руске стране. И јасно нам је да за Москву Јужни Кавказ тренутно није приоритет."

Борба за „тампон зону"?

Годину и по дана после окончавања последњег великог рата у региону је било време и без мира и без рата.

Локална погоршања се дешавају редовно и најчешће се Азербејџан криви за ескалације.

Азербејџан је у марту ове године ставио под контролу још једно насеље и узвишење у зони конфликта.

Али крајем јула ситуација у Карабаху се додатно закомпликовала.

Испрва су власти непризнате републике Нагорно-Карабах објавиле да су Азербејџанци пробали да пређу границу.

Затим су руски миротворци известили да је азербејџанска војска „три пута прекршила прекид ватре".

После тога су обе стране почеле међусобно да се оптужују за гранатирање.

У разговору за ББЦ, стручњаци су приметили да председник Азербејџана Илхам Алијев на овај начин пре свега жели да подстакне Јереван на решавање спорних питања што је пре могуће.

Стручњак Олесја Вартањан сматра да је за Азербејџан циљ ескалација током последњих месеци био преузимање неколико стратешки важних планинских врхова, што је и било постигнуто.

„Војни стручњаци нам разјашњују да је тренутно земља на којој се налази Нагорно-Карабах и руски миротворци практично потпуно прегледна за азербејџанску војску.

„На тај начин Азербејџанци могу да виде шта се дешава унутар те зоне и где се налазе миротворци.

„Осим тога, представници Карабаха кажу да се осећају окруженим и сматрају да је Азербејџан ојачао своје позиције како би у будућности, ако би дошло до неке нове војне ескалације, могао лакше да преузме нове територије", појашњава Вартањан.

Овог лета је главно спорно питање био Лачински коридор - шест километара планинског пута који је за време рата прешао под контролу Азербејџана, али је наставио да игра кључну улогу за непризнати Нагорно-Карабах и да га спаја са Јерменијом.

Крајем августа руски миротворци који су регулисали кретање по Лачинком коридору предали су контролу над путем Азербејџану и отишли на нове позиције.

По мишљењу јерменског политиколога Тиграна Григоријана, сада може да се ради о такозваном Зангезурском коридору који треба да повеже Азербејџан са Нахичеванском аутономном републиком кроз област Сјуник у Јерменији.

Председник Азербејџана Илхам Алијев је почетком лета објављивао да Зангезурски коридор „већ постаје стварност".

Заправо, Јереван се противи идеји постављања саобраћајног коридора из западних области Азербејџана у Нахичеван кроз територију Јерменије.

Осим тога, каже Григоријан, може да се ради и о тачки из мировног споразума између Јерменије и Азербејџана.

„Сада, док се налазимо у процесу ескалације, јављају се нови наративи.

„На пример, извори блиски Министарству одбране Азербејџана говоре о потреби да се успостави нека тампон зона између Јерменије и Азербејџана.

„Очигледно је да Азербејџан сада притиском покушава да постигне те политичке циљеве које је немогуће постићи за преговарачким столом", сматра стручњак.

Он се нада да се као једини значајни фактор у овој ситуацији може показати оштра реакција западних држава - макар и незванична.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]