Аргентина: Земља говедине у којој се једе само пилетина

Аргентина је некада била једна од најбогатијих земаља на свету, богатија од Француске и Немачке.

Велики део тог богатства остварен је од извоза говедине, посебно у Британију.

Али то је било пре више од 100 година.

Сада, због дубоке економске кризе, чами на око 70. месту, најновији су подаци Светске банке.

А све већи број људи у земљи једноставно не може да приушти да једе говеђе месо, упркос бројним грлима која још увек тумарају плодним травнатим степама, познатим као пампе или пампаси.

Међу њима су Оријана и Самир, млади пар у раним двадесетим који живи у трошном крају главног града Буенос Ајреса.

„Веома је тешко", каже Оријана.

„Стално се питате - 'како ћу да саставим крај с крајем'?

„Ми смо земља говедине, али једемо само пилетину јер је јефтинија".

Чак је и пилетина луксуз.

Прошле године инфлација је достигла 211 одсто, што је највећа стопа раста у три деценије.

Само у децембру цене су порасле више од 25 одсто.

Породица живи у малом стану са ћеркицом Кјаром, Самировим родитељима и његовим братом.

Стално страхују да ли ће имати новца да плате рачуне.

Цене хране, али и станарине, струје и превоза стално расту.

Самир је самозапослен и бави се доставом, али је због економске кризе потражња нагло опала.

Његова зарада не може да прати раст цена.

Осим новчаних потешкоћа, забринут је и због све мање безбедности на улицама престонице, јер су људи све очајнији.

„Могу да вас убију само због вашег мобилног телефона", каже он.

Најмање 40 одсто становништва живи у сиромаштву, показују најновији званични владини подаци.

Већина верује да је стварни број још већи.

Оријана и Самир су гласали за новог аргентинског председника Хавијера Милеија, радикалног десничарског либертаријанца разбарушене косе и надменог понашања.

Иако му је предвиђан далеко слабији резултат, на прошлогодишњим изборима је освојио више од 55 одсто гласова.

„Он разуме проблеме људи", каже Самир.

„Мислим да је он оно што треба Аргентини… да се избори са инфлацијом".

Други нису тако сигурни.

Клаудио Паез је некада био успешан пословни човек који је имао ланац од 12 продавница слаткиша и прехрамбених производа.

Сада има само две јер су трошкови вођења радњи и огромно смањење прихода купаца појели његову зараду.

И очекује да ће бити горе, а не боље.

„Ако економски проблеми потрају још три месеца, нећу моћи да покријем моје издатке", истиче он.

Све више људи у Аргентини мора да се довија на разне начине да би преживели.

Недалеко од једне од Клаудијевих радњи, паркиран је мали комби, чији пртљажник је натрпан картонима јаја.

Због ниске цене, долар за 12 комада јаја, створио се ред.

Али власник комбија се не задржава дуго да не наиђе полиција.

Улице Буенос Ајреса још краси китњаста архитектура настала током процвата земље у 19. веку, али врве и од уличних продаваца, људи који врше разне доставе и дивљих таксија.

Анализа званичних података, коју је извршио Национални универзитет у Салти, показује да црно тржиште запошљава скоро половину радне снаге у Аргентини.

Уз то, мало ко заправо плаћа порез на доходак захваљујући закону који је претходна власт донела непосредно пре избора.

А то је лоша вест за земљу која је у суштини шворц и која треба да остварује приходе.

Аргентина троши много више него што зарађује, а већ дугује запањујуће износе: тренутно око 44 милијарде долара Међународном монетарном фонду, што је чини највећим појединачним дужником ове организације.

Председник Милеи каже да има решења за економску кризу.

По струци је економиста и велики поборник потпуно слободног тржишта и ограничених овлашћења и утицаја владе.

Током предизборне кампање, привукао је много пажње машући правом моторном тестером да би дочарао његову посвећеност смањењу трошкова.

Такође је обећао да ће дићи у ваздух централну банку и потпуно се отарасити националне валуте, пезоса, и заменити је америчким доларом.

Но, спровођење обе замисли је одложено, највише због тога што сама влада нема довољно долара.

Уместо тога, председник Милеи је преполовио вредност пезоса да би повећао конкурентност.

Истовремено је и број министарстава смањио за скоро половину.

И док је низ мера садржаних у предлогу закона познатог као „омнибус" тренутно пред Конгресом, на реду је јавна потрошња.

„Последњих 30 година", каже аналитичар Серхио Беренстајн, „штампамо новац као луди и због тога имамо високу инфлацију".

„Сада, по први пут имамо председника који разуме проблем".

Беренстајн сматра да је једино решење ребаланс буџета, а влада је обећала да ће га извршити до краја ове године.

Али, то ће бити „чупаво", додаје он.

И тако то постаје питање политике.

Милеи можда има јасну подршку бирача, али нема већину у Конгресу.

Заправо, ни приближно потребну већину.

Његова странка освојила је само 15 одсто места на парламентарним изборима 2021. године.

Томе треба додати и отпор моћних радничких синдикалних организација у земљи.

Оне су прошле недеље ступиле у генерални штрајк и организовале велике демонстрације широм земље.

Десетине хиљада људи изашло је на улице да бучно протестује.

Хуан Круз Дијаз, који ради у консултантској фирми, брине да би последице предложених мера могле да буду превише штетне.

„Већина људи који су гласали за Хавијера Милеија су желели промену", каже он.

„Али то не значи да они подржавају тај либертаријански приступ економији и држави".

Конгрес ће следеће недеље гласати о плану председника.

Није уопште сигурно да ће га и усвојити.

У сваком случају, нема јемства да ће предложене мере утицати на раст инфлације.

А то је једино битно већини Аргентинаца.

Дијаз верује да председник има само „неколико месеци" да преокрене ствари како би људи почели да се осећају боље.

Чини се да ће политички „медени месец" Милеија трајати веома кратко.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]