Јужна Америка и финансије: Зашто је Аргентина пригрлила криптовалуте

У Аргентини свуда постоје трагови неповерења или чак и траума у вези са економијом.

У свежем сећању Херонима Ферера је поражавајућа финансијскапоражавајућа финансијска криза с краја 1990-их година прошлог века - када су банковни рачуни били замрзнути и када су, практично преко ноћи, уштеђевине грађана испариле.

Он у томе није усамљен.

Један студент машинства са којим сам разговарала, сву уштеђевину у америчким доларима чува код куће, јер се плаши да би банке поново могле да преко ноћи обезвреде његов новац.

И док су многи Аргентинци, силом прилика, економски стручњаци - од енормних инфлационих стопа, па све до тренутног незваничног курса и односа пезоса и америчког долара - Ферер је одмакао даље од сународника.

Он још од 2019. године организује туру „Наша луда, локална економија и биткоин тура по Буенос Ајресу", појашњавајући туристима са каквим се све видовима ограничења суочавају Аргентинци - лимити за трансфере страних валута или забране плаћања у ратама за међународне летове.

Ферер пружа услуге које имају везе са криптовалутама, нарочито биткоином.

Он верује да је то вредна алтернатива нестабилном и строго контролисаном аргентинском пезосу.

„Када постоје ограничења, потребан ти је алат за остваривање слободе", каже Ферер.

За многе криптоентузијасте широм света, децентрализована и дигитална валута је важна због идеологије и профита.

Али за многе Аргентинце она је битна и због основних потреба.

„Више верујем математици и софтверу него што верујем политичарима", објашњава Ферер.

„Мислим да биткоин Аргентинцима мора да буде разумљив и једноставан".

Постоји још примера који показују како је снажна државна економска интервенција помогла криптовалутама да добију упориште у Аргентини.

Тако је, на пример, могуће јефтино разрадити операцију рударења биткоина, јер се цена струје одржава на релативно ниском нивоу.

Рударење биткоина је процес који ствара нови биткоин.

Потребни су компјутери који решавају компликоване математичке проблеме.

Решите проблем и бићете награђени биткоином.

Звучи једноставно, али за то вам је потребан сложен компјутерски систем, као и много струје за рад компјутера, али и за њихово хлађење.

Центар за алтернативне финансије универзитета у Кембриџу процењује да се количина струје потребне за глобално рударење биткоина креће на нивоу од 137 теравата на сат.

Толико струје отприлике троше неке земље на годишњем нивоу, као на пример Норвешка или Пољска.

Производња оволике количине струје утиче и на глобалну емисију угљен-диоксида, али је тешко проценити у коликој мери.

У сваком случају, питања која се тичу заштите човекове средине су у Аргентини у другом плану у односу на финансијски интерес.

Погледајте видео: Шта је биткоин

За све који су прихватили криптовалуте у Аргентини, чак је и нова и непредвидива валута боље решење у односу на екстремно променљиви пезос.

Биткојн, најпопуларнија криптовалута, може да буде и корисно средство у сузбијању инфлације, пошто увек постоји дефинитивна количина валуте која може да буде створена.

Инфлација, која мери трошкове живота у времену, представља вечиту бригу у Аргентини.

Годишња стопа инфлације је запањујућа - већа је од 50 одсто.

„Током пандемије, људи су приметили овај тренд и у циљу заштите сопственог новца изабрали да потраже безбеднију имовину", каже Марија Мерцедес Ечегојен.

Ечегојен је адвокаткиња специјализована за интелектуалну својину.

Она је и члан извршног комитета невладине организације Биткоин Аргентина.

Она је помогла у процесу покретања заједнице под именом Криптодевојке, не би ли допринела разумевању за појачани интерес у криптовалуте током пандемије.

До сада је влада показала ограничен и опуштен интерес у овај бум криптовалута.

„У Аргентини не постоји посебна регулатива која се бави криптовалутама", каже Ечегојан.

Без обзира на све, Централна банка упозорава на преваре у трговини криптовалутама.

Зна се да ниво употребе криптовалута још није велики, али да показује убрзани раст и да јој се мора посветити пажња.

Ечогојен је забринута због несразмерног приступа криптовлаутама.

За сада је то привилегија мањине - углавном младих имућних мушкараца којима је технологија блиска.

Најчешће су то технолози, а не фармери, који плату примају у биткоинима.

„То данас не представља технологију којој свако може да приступи", констатује блокчејн консултант Лусија Лизардо.

Ипак, у току су покушаји да се повећа број људи који имају приступ криптовалутама - делом кроз финансијске производе који нуде помоћ у разумевању разлике између традиционалних и криптовалута.

Три аргентинска стартапа сада нуде дебитну картицу за трансакције базиране на криптовалутама.

Једна од тих компанија, Лемон, основана је у једном патагонијском граду у којем чак 40 одсто продавница прихвата биткоин као платежно средство.

Неки људи у Аргентини се окрећу и такозваним „стабилним криптовалутама" које су везане за амерички долар, те су тиме мање подложне флуктуацијама у вредности.

Наравно, криптовалуте неће представљати јединствено решење за аргентинске финансијске недаће.

Поред тога, оне доносе и друге проблеме везане за трговину валутом, преваре и утицај на животну средину.

„Све у свему, када се гледа крупнија слика, мислим да је ово револуција за младе људе", коментарише Лизардо.

За Ферера, потреба је јасна: „Ово је наш новац и само политичари могу да га униште".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]