Аргентина: Зашто новог председника Хавијера Милеија пореде са Доналдом Трампом или Жаиром Болсонаром

Либертаријански аутсајдер Хавијер Милеи (53) убедљиво је победио у другом кругу аргентинских председничких избора, пошто је поразио министра економије Серхија Масу (51).

Донедавно релативно непознат, Милеи је обећао радикални приступ вођењу земље.

Он је навео да жели да „дигне у ваздух" централну банку и уведе амерички долар као званичну валуту земље да би окончао подивљалу инфлацију, као и да укине поједина министарства у влади као што је министарство просвете.

Ова врста реторике довела је до поређења са двојицом других познатих политичких букача са којима, како је рекао у интервјуу из 2021. године, има „скоро природну сродност": бившим америчким председником Доналдом Трампом и бившим бразилским председником Жаиром Болсонаром.

И Болсонаро и Трамп су честитали Милеију на победи.

Ко је, дакле, Хавијер Милеи и колико је сличан политичким претходницима из Бразила и Америке?

Ко је Хавијер Милеи?

Хавијер Милеи је рођен 22. октобра 1970. године у средњекласној породици у насељу Вила Девото у Буенос Ајресу.

Жалио се да га је отац, док је био дете, физички и психички малтретирао, али каже да га је то очврснуло и да се сада „ничега не боји".

Милеи је био страствени фудбалер и музичар, наступајући као голман за Чакарира јуниорс и певајући у бенду који је радио обраде Ролингстоунса Еверест.

Студирао је економију на приватном универзитету и радио неколико година у Корпорасион Америка (у власништву једног од најбогатијих људи у Аргентини Едуарда Еурнекијана).

Али Милеи је постао познат јавности пре свега захваљујући бројним појављивањима као економски коментатор у телевизијским и радио емисијама.

Себе описује као анархо-капиталисту који жели да смањи величину државног апарата и чак укине читава министарства.

Познат по ексцентричној јавној личности, Милеи има много надимака, међу којима су „Краљ", „Лав" и „Лудак".

Аутсајдери против „естаблишмента"

Милеи, Болсонаро и Трамп су често описивани као популистички лидери из глобалног покрета „антиполитике", израза који се користи да опише оне који се противе или не верују традиционалној политици.

Слоган Милеијеве изборне кампање, на пример, гласио је: „Они се плаше; каста се плаши", што је алузија, према његовим речима, на традиционалне политичаре.

Аргентинац се често служио још једним изразом у говорима: „Поново ћемо изградити Аргентину", што подсећа на Трампову „Учинићемо Америку поново великом" или Болсонарово „Бразил изнад свега, Бог изнад свакога".

„Њих тројица су слични по томе што су против система, али сви они врло добро познају систем.

„И користе то знање да кажу: 'Познајем систем, корумпиран је и дискриминише вас, чисте и искрене људе", каже Патрисио Навија, професор либералних студија на Њујоршком универзитету.

Навија каже да се овај наратив уклапа у начин на који су сва тројица представили себе као „спаситеље послате са неба" да реше све проблеме у њиховим земљама.

Ипак, Трамп, Болсонаро и Милеи су ишли различитим стопама пре него што су изабрани.

Милеи, који је био економиста у једној од највећих пословних група у Аргентини, постао је славан по експлозивним наступима у ТВ емисијама.

У политици се први пут појавио тек 2021. године, кад је освојио место у аргентинском Конгресу.

Ни Трамп, који је имао каријеру у породичном бизнису и на телевизији, није имао претходно искуство у политици кад је постао амерички председник 2016. године.

„Трамп је представио себе као аутсајдера, говорио је гласачима да није из Вашингтона, да иде у Вашингтон да га продрма и промени ствари", каже Тод Белт, професор са Универзитета Џорџ Вашингтон.

Болсонаро је, међутим, био члан бразилског парламента три деценије пре него што је положио заклетву као председник земље.

Друштвене мреже и дезинформације о изборној крађи

Други ствар коју њих тројица деле је употреба друштвених медија.

Никога од њих испрва њихови противници или традиционални медији нису схватали озбиљно.

Они су се на крају окренули друштвеним мрежама да би се повезали са бирачима и њихове оштре, популистичке опаске постајале су виралне, стекавши милионе прегледа.

То је, опет, навело традиционалне медије да им посвећују све више и више простора.

Белт, са Универзитета Џорџ Вашингтон, верује да је Трампова успешна кампања из 2016. године „послужила као модел" за друге лидере широм света.

„Нико није успео да употреби друштвене мреже да би појачао извештавање традиционалних медија као Трамп", каже он.

На сличан начин, Милеи, који има више од 1,5 милиона пратилаца на ТикТоку, успео је да стекне подршку младих, искористивши њихово незадовољство традиционалним политичарима после више деценија финансијских недаћа.

Милеијев шеф за друштвене мреже Фернандо Керимедо био је део и Болсонаровог победничког тима из 2018. године.

Њих тројица су такође користила друштвене мреже да истакну неосноване тврдње о изборној крађи.

И у САД и у Бразилу, ове тврдње су Трамп и Болсонаро употребили да изазову насилне нападе на институције владе.

Шестог јануара 2021. године, маса Трампових присталица упала је у зграду Капитола у Вашингтону, после његовог пораза на председничким изборима 2020. године.

Две године касније, 8. јануара 2023. године, Болсонарове присталице су на сличан начин напале зграде бразилске владе.

После аргентинских избора у првом кругу, Милеи је такође тврдио да је жртва изборне крађе.

Међутим, ниједан од њих није изнео доказе који би поткрепили њихове тврдње.

„Изневерени" бирачи

Тројица лидера су се повезала са гласачима који се осећају „изневерено", кажу стручњаци.

„Ови гласачи верују да нема места за њих у политици, они се осећају као да их политичари не слушају", каже Карлос Густаво Пођо, професор међународних односа на америчком колеџу Береа.

Међу онима који су сматрали да немају властити глас су конзервативни, религиозни гласачи.

Да би придобили ову групу, сва тројица су почела јавно да расправљају о одређеним кључним темама, на пример, абортусу.

Они се противе абортусу, а Милеи, упркос томе што себе назива „либертаријанцем", обећао је да ће организовати референдум о закону из 2021. године који омогућује добровољни прекид трудноће у Аргентини.

Међутим, Белт, са Универзитета Џорџ Вашингтон, истиче да Трампов став о абортусу није био његово „лично уверење" - бивши амерички председник почео је да критикује ову праксу тек кад је схватио да може да има „политичке користи од тога", каже он.

„Трамп никада није био против абортуса све док није постао кандидат", каже.

Против Кине и против комунизма

Сва тројица лидера су јавно осудила Кину и комунизам, свако на себи својствен начин.

Аргентинац је, на пример, рекао да неће гајити политичке везе са Кином, нити једном другом комунистичком земљом, препустивши те односе приватном сектору.

Међутим, иако Милеи и Болсонаро обично стављају Кину и комунизам „у исти кош", Трампови напади на Кину нису због „њене комунистичке владавине", истиче Навија са Њујоршког универзитета.

„У Трамповом случају, то је више повезано са чињеницом да многе његове присталице, које су изгубиле послове у фабрикама, за то криве Кину, а кандидат је видео прилику подстакне незадовољне гласаче."

„Прва ствар коју је Трамп урадио кад је постао председник било је да уведе веће таксе на увоз одређених артикала из Кине", додаје он.

И док је новоизабрани аргентински председник урадио многе ствари да би се истакао током предизборне кампање - витлао моторном тестером на митингу, обукао се као рок звезда у кожној јакни и описао папу као „изасланика зла на Земљи" - чини се да је преузео и неке истакнуте примере из сценарија популистичких политичара који су му претходили.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]