Еквадор и криминал: Три кључне тачке које објашњавају „унутрашњи оружани сукоб“

Еквадор је захватио „унутрашњи оружани сукоб", саопштио је у уторак његов председник Данијел Нобоа.

Председник је наредио војсци да успостави ред на улицама земље након што су наоружани људи упали у телевизијску станицу ТЦ у Гвајакилу, другом највећем граду у земљи и економској престоници, и узели њене запослене за таоце током емитовања уживо.

Било је упада оружаних група и на универзитете и у друге јавне институције, баш као и пљачки у главном граду Киту.

Ови догађаји одиграли су се након што је председник прогласио двомесечно ванредно стање кад је избио низ инцидената у шест затвора, током којих су полицајци били отети, а вође две највеће криминалне банде успели да побегну.

Војници су на улицама у неколико градова у Еквадору, а безбедносне снаге покушавају да заведу ред у неколико затвора где су осуђеници узели више од 130 чувара за таоце.

ББЦ анализира три кључне тачке којима лакше може да се објасни тешка криза насиља и небезбедности кроз коју Еквадор пролази.

1. „Фито" и моћ банди

Еквадор пролази кроз безбедносну кризу која је постајала само све гора, нарочито у последње три године.

Земља је 2023. године оборила историјски рекорд по броју убистава са 7.878 случајева, од којих су била решена само 584.

Земља је постала важан регионални центар за складиштење, обраду и дистрибуцију дрога, ојачавши више од 20 криминалних банди које воде ове операције.

Те банде, које држе главне командне и оперативне центре у затворима, повезане су са великим нарко картелима у Мексику и Колумбији.

Неке од најпознатијих су Чонерос, Лобос, Лагартос и Тигеронес, и оне су одговорне за чинове екстремног насиља, у унутрашњим сукобима или против владе, институција или самог еквадорског друштва.

У августу прошле године, плажене убице извршиле су атентат на председничког кандидата Фернанда Виљависенсија.

Овај злочин још и даље под истрагом, али га многи аналитичари повезују са успоном ових банди.

„Овај и други злочини треба да изврше притисак на политичку власт и демонстрирају да већ неко време, у великој мери, ове банде контролишу земљу", објашњава еквадорски политички аналитичар Андрес Чирибога за ББЦ.

Надаље, ту је проблем да су, захваљујући новцу од дроге, ове банде постале распрострањене, а њихови пипци су се проширили у сваки кутак еквадорског друштва, па и у саме институције друштва кроз корупцију.

„Важан фактор је продор који су остварили на многим пољима, не само међу становништвом већ и у самој полицији, и у оружаним снагама", објашњава овај политички аналитичар.

То је једини начин на који може да се објасне бекства из затвора њихових вођа, као што су Адолфо Масијас, познатији као „Фито", прошлог викенда.

Шеф Лос Чонероса служио је 34-годишњу казну затвора од 2011. године за организовани криминал, растурање дрога и убиство, кад је напрасно ишчезао из затвора.

Док је „Фито" бежао, извештавано је о озбиљним нередима у најмање шест затвора у Еквадору, са наводима да је неколико чувара узето за таоце, док је још један шеф мафије искористио гужву да побегне - Фабрисио Колон Пико, шеф Лос Лобоса.

Ови догађаји довели су до тога да председник Данијел Нобоа прогласи ванредно стање на 60 дана.

Погледајте снимак упада наоружаних нападача у ТВ станицу:

2. Председник Нобоа и реакција на његов избор

Данијел Нобоа је ступио на дужност 23. новембра.

Његови најважнији предлози, преко којих је стекао подршку већине Еквадораца на изборима, бавили су се економијом и, изнад свега, безбедношћу.

Иако се представљао као умерени политичар, далеко од агресивног приступа таквих као што су Најиб Букеле у Ел Салвадору, он јесте дефинисао мере чији је циљ био слабљење криминалних банди.

Обећао је да ће се залагати за темељне реформе у затворима, са системом сегментације који ће омогућити да најнасилнији и најопаснији затвореници буду изоловани.

Његов најновији предлог, који је недавно покушао да спроведе у дело, подразумевао је увођење пловећих затвора на баржама за задржавање опасних криминалаца далеко од обале, како би их спречио да наставе да оперишу из затвора.

Нобоа такође жели да криминализује употребу дрога на мало, да створи систем пороте за тешке злочине и уложи у технолошки напредак, као што су дронови и радари, да би неутралисао организовани криминал на путевима и границама.

Да би дао подстрек антикриминалним иницијативама, председник је прошле недеље изразио намеру да распише референдум на којем ће гласачи легитимизовати увођење строжих безбедносних мера.

За многе аналитичаре, Нобоине намере и предлози били су важан окидач за реакцију банди.

„Мафије повезане са растурањем дроге реаговале су да би показале да су способне да ставе демократију под опсаду", каже Чирибога.

Политички научници верују да је скорашњи указ о ванредном стању - који је председник увео после Фитовог бекства и накнадних нереда - такође допринео агресивној реакције банди преузимањем телевизијског канала.

„Његов указ чини се да је распирио рат који су ове мафијашке групе повеле", каже он.

Он такође тврди да је „Нобоина реакција била без великих иновација, врло у складу са бившим председницима Гиљермом Ласом и Лењином Мореном, свевши се на демонстрацију силе; а реакција ових група била је: 'Па чекај само мало, ми смо ти који владају, а то ћемо ти сада и показати.'"

3. Контрола трговине дрогом

Амерички Стејт департмент је 2019. године проценио да трећина колумбијског кокаина пролази кроз Еквадор пре него што стигне до Северне Америке и Европе.

Последњих година, важност ове земље која се граничи са Колумбијом и Перуом (обе важни произвођачи) на међународном тржишту дроге била је у порасту.

То се најбоље види по већој количини заплењених наркотика, по све чешћем откривању лабораторија и, изнад свега, експоненцијалном расту насиља.

Све моћније криминалне банде, међу којима су Лобос, Чонерос и Тигуеронес, имају снажне везе са нарко картелима.

Еквадорске криминалне групе традиционално оперишу на фрагментирани начин, понашајући се суштински као подизвођачи страних криминалних организација, према специјалистичком порталу ИнсајтКрајм.

Након демобилизације Револуционарних оружаних снага Колумбије (ФАРК) као последице мировног споразума са колумбијском владом, Еквадор је стекао веће присуство на међународном тржишту дроге.

Дисидентске групе ФАРК-а и других организација повезаних са растурањем дроге довеле су до децентрализоване производње кокаина и ланаца дистрибуције, а то је у посао увело мафијашке групе из Еквадора.

Ове групе, које оперишу посебно на граници са Еквадором, у колумбијским департманима Нарињо и Путумајо, у савезништву су са мексичким картелима и другим европским организацијама, углавном са Западног Балкана, које одржавају присуство у области.

На тај начин, учешће бројних криминалних организација из различитих земаља ствара неку врсту територијалног спора и пораста насиља у Еквадору, према експертима.

Међу овим организацијама, истичу се два мексичка картела: Синалоа, за који се верује да је започео операције ниског профила у Еквадору око 2003. године слањем емисара, и Картел нове генерације Халиско (ЦЈНГ).

Чонероси сарађују са озлоглашеним картелом Синалоом, док су Лобос, Лагартос и Тигеронес били у савезништву са ЦЈНГ-ом.

Погледајте видео: Велико хапшење припадника нарко картела

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]