Тероризам и религија: Какве је губитке Исламска држава претрпела у 2023. години

Активности Исламске групе опале су за више од половине у поређењу са прошлом годином, а губитке је претрпело и вођство групе.

Египатски огранак групе утихнуо је ове године, придруживши се другим успаваним гранама у Либији и Јемену.

За то време, њена авганистанска подружница преузела је одговорност за делић напада које је тврдила да је извршила прошле године.

Афричке операције групе такође су преузеле одговорност за мање напада, са изузетком огранка у Сахелу, који се проширио на источни Мали, а потом преузео одговорност за крупне нападе у Нигеру и усредсредио се на пропагандне активности.

Шта нам говоре бројке?

Исламска држава преузела је одговорност за укупно 838 напада глобално 2023. године, не рачунајући децембар, за разлику од 1.811 у истом периоду прошле године, што чини пад од 53 одсто.

Анализе и закључци о броју ових напада засновани су на тврдњама саме Исламске државе, порукама и пропаганди њихових присталица.

Као такве, бројке могу бити претеране или повремено чак умањене.

Све бројке наведене за 2023. годину представљају нападе изведене између 1. јануара и 30. новембра.

Шта знамо о нападима Исламске државе?

На свом врхунцу, група је контролисала велике делове Сирије и Ирака, али је до 2017. године изгубила 95 одсто своје територије.

Међународна коалиција предвођена Америком и курдским милитантима је 2019. године заузела село Багхуз, последње упориште Исламске државе у Сирији, након чега је уследио низ пораза који су довели до великог пада групе.

Од тада, Исламска држава се усредсредила на грађење афричких огранака, јер је желела да одврати пажњу са пораза на Блиском истоку.

Група и даље води побуњеничке операције у Ираку и Сирији и надгледа мрежу најмање десетине сродних огранака у Азији, Африци и на Блиском истоку, али је приметан значајан пад њихових активности.

У марту је Исламска држава покушала да оправда пад броја ових напада рекавши да јавно не преузима одговорност за све нападе које врши, често из безбедносних разлога.

Огранак Исламске државе у Синају, у Египту, није преузео одговорност ни за један напад ове године, за разлику од 102 прошле године - међу њима операције близу Суецког канала крајем године - што сугерише да је претрпела тежак ударац од египатских оружаних снага.

Напади огранка Исламска државе по имену Покрајина Хорасан (ИСКП) у Авганистану такође су се смањили, будући да је група ове године преузела одговорност за 20 напада, за разлику од 145 прошле године и 293 2021. године, године кад су се талибани вратили на власт.

Иако је дошло до пада броја напада, они су за последицу ипак имали велики број жртава.

У јулу је ИСКП преузео одговорност за самоубилачки бомбашки напад на политички митинг исламистичке странке Џамијат Улема-е-Ислам Фазл у северозападном Пакистану, у којем је страдало најмање 60 људи.

У Ираку, Исламска држава је 2023. године преузела одговорност за укупно 141 напада, за разлику од 401 у истом периоду прошле године, што чини пад од 60 одсто.

Група је преузела одговорност за 112 напада у Сирији ове године, што је пад са 292 из прошле године.

Можда ће вам и ова прича бити занимљива:

Да ли је Исламска држава у успону у Африци?

Од губитка Багхуза 2019. године, Исламска држава је преусмерила нагласак пропаганде на „ширење" и „победе" у подсахарској Африци, где има пет огранака: Западноафричку покрајину усредсређену на Нигерију (ИСВАП), Централноафричку покрајину усресређену на ДР Конго и која повремено врши упаде у Уганду, Сахелски огранак, Мозамбијски огранак и Сомалијски огранак.

Најактивнији огранак је ИСВАП који углавном оперише у североисточној Нигерији и оближњем региону језера Чад, али 2023. године су опале чак и његове активности.

Група је преузела одговорност за 470 напада 2022. године, а 266 2023. године.

Огранак Централноафричке покрајине и Мозамбијски огранак такође су преузели одговорност за мање напада, мада су остали крупна претња.

Оба су наставила да преузимају одговорност за нападе на локалне и регионалне снаге као и против меких мета, као што су хришћански сељани.

Централноафричка покрајина Исламске државе такође је преузела одговорност за четири напада ове године у Уганди, од којих је у једном страдало двоје туриста и њихов водич, али није преузела одговорност за смртоносни напад из јуна на средњу школу у Уганди, за коју је била нашироко окривљена.

Свеукупно гледано, напади за које је одговорност преузела Исламска држава из својих подсахарских афричких огранака заједнички су пали на 508 2023. године, са укупно 847 годину дана раније.

Међутим, то је и даље чинило 60 одсто свих напада Исламске државе глобално - што је највећи проценат за Африку до данас.

Где се увећавају активности Исламске државе?

Према подацима које је сакупио ББЦ Мониторинг, огранци Исламске државе у региону Сахела и на Филипинима били су активнији ове године.

Исламска држава се од априла наводно проширила у источном Малију близу границе са Нигером.

До раста групе овде дошло је усред текућих политичких и безбедносних превирања која погађају сахелске земље, а које су екстремисти једва дочекали да искористе.

Између јула и октобра, Исламска држава је објавила извештаје и слике на којима се виде „војне кампање" које је група наводно спроводила од маја да би се „борила против криминала" и „спроводила правду".

Њихов пропагандни материјал залагао се за Шеријат у граничним областима између Малија и Нигера, понашајући се као де факто власт.

У Нигеру, после јулског пуча у земљи, Исламска држава је преузела одговорност за низ напада са масовним жртвама против војске на западу земље.

У једном нападу почетком октобра, страдало је око 60 војника, што је навело нигеријску владу да прогласи три дана жалости.

Од 2014, Исламска држава добија заклетве на верност од милитантних група и из Југоисточне Азије.

Огранци групе у региону углавном су активни на острвима на јужним Филипинима где постоји муслиманска већина у углавном хришћанској земљи.

Од јула су огранци групе преузели одговорност за 20 напада ове године, за разлику од седам 2022. године.

Исламска држава је такође преузела одговорност за напад на католичку мису на јужним Филипинима 3. децембра, изван периода којим се бави наша статистика, и упутила је позив за регрутацију у региону.

Шта знамо о лидерима Исламске државе?

Група је недавно претрпела тешке губитке у редовима свог вођства.

Исламска држава је изгубила три различита лидера за нешто више од годину дана, од којих су сви погинули у Сирији између фебруара 2022. и априла 2023. године.

После смрти Абу Бакр Ал Багдадија у америчком нападу 27. октобра 2019. године, групу је предводио Абу Ибрахим Ал Хашими Ал Кураши, потом Абу Ал Хасан Ал Кураши и након њега Абу Ал Хусеин Ал Кураши.

Ове вође нису у сродству - надимак „Ал Кураши" односи се на везу са племеном Кураиш пророка Мухамеда из Меке.

Од самопроглашења „калифата" у јуну 2014. године, наставили су да називају своје лидере „калифима", од којих је први био Ал Багдади.

У августу 2023. године, Исламска држава је представила новог лидера, Абу Хафс Ал Хашими Ал Курашија, али се мало зна о њему и тек се очекује од њега да одржи први лидерски говор.

Исламска држава је такође изгубила неке од водећих команданата, нарочито у Сирији и Ираку, углавном у коалиционом нападима које је предводила Америка.

У августу је мозамбијска војска саопштила да је убила шефа Исламске државе у земљи, али група ретко коментарише таква убиства, сем у случају „калифа" и портпарола.

Какав је утицај рата у Гази?

Верује се да су војне операције против Исламске државе и конкуренција ривалских група у неким земљама, укључујући Сомалију, Сахел, регион око језера Чад и Сирију, кључни фактори за пад активности групе.

Губици лидера - и релативна анонимност актуелног вођства - такође се сматрају крупним фактором.

Али и даље има на стотине напада Исламске државе, нарочито у Африци, а група наставља да оперише у многим земљама искоришћавајући политичке, безбедносне и социјалне рањивости.

Рат у Гази би Исламска држава и друге екстремистичке групе могли да доживе као једну такву „прилику" и да траже начине да искористе сукоб како би преусмерили бес против непријатеља.

Верује се да је од почетка рата који је избио после напада Хамаса на Израел 7. октобра у ком је страдало 1.200 људи (а још 240 узето за таоце) па до сада у Гази страдало скоро 20.000 људи а рањено више од 52.000.

И док је Ал Каида позвала муслимане да учествују у борби уз палестинске милитанте, реакција Исламске државе, објављена у недељним новинама групе Ал Наба, није хвалила палестинске групе нити је позвала муслимане да подрже Хамас.

Група је претходно оптуживала Хамас за тлачење њених присталица у Појасу Газе.

Уместо тога, Исламска држава се усредсредила на покретање осветничких напада широм света, у које спадају и они против арапских влада које оптужује да „штите" Израел.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]