Израел и Палестинци: Без приступа међународном банкарском систему, под вишедеценијским санкцијама - како се финансира Хамас

Његов финансијски оквир је сложен и непрозиран, а корени сежу много даље од Појаса Газе.

Хамас, којег САД и Европска унија сматрају терористичком организацијом, финансијски је отпадник на вишедеценијској мети санкција и без приступа међународном банкарском систему.

Међутим, као што се видело 7. октобра кад је изненада напао Израел хиљадама ракета, дронова и другом високотехнолошком опремом, чини се да овој екстремистичкој групи не мањка ресурса.

Како онда успева да се финансира?

Хамас је исламистички покрет основан 1987. године и има и политичко и војно крило.

Њихов оружани покрет, познат као бригаде Езедин Ал Касам, у прошлости је извео бројне оружане и самоубилачке бомбашке нападе на Израел.

Али Хамас влада и управља територијом на којој живи више од 2,3 милиона људи и одговоран је за око 50.000 службеника.

Као политичка и социјална организација, убире порез и добија међународну помоћ наклоњених страних влада и добротворних организација, а као што су показали напади од 7. октобра у могућности је и да приступи војној опреми.

Ова исламистичка група такође има опскурни међународни инвестиоциони портфолио који често користи криптовалуте као средство за избегавања међународних санкција.

Катар

Ова мала заливска држава, једна од најбогатијих на свету, била је једна од неколицине влада које су, уз Турску, подржале Хамас после бруталног раскида са ривалском палестинском фракцијом Фатах 2007. године.

Кад је Израел исте године увео блокаду Газе, Катар је одлучио да подржи Палестинце у Појасу хуманитарном помоћу.

Шеик Хамад Бин Калифа Ал Тани, тадашњи емир Катара, 2012. године био је први шеф државе који је посетио Газу под владавином Хамаса, и обећао милионе долара помоћи, што је на крају одобрио Израел.

Катар је понудио облик политичке подршке Хамасу омогућивши његовим лидерима да се скрасе у Дохи од 2012. године, пошто су морали да напусте историјско седиште у Дамаску због грађанског рата у Сирији.

И Исмаил Ханијех, који се сматра лидером организације, и Халид Мешал, његов претходник, живе у главном граду Катара, баш као што су то чинили и талибански лидери све док нису повратили контролу над Авганистаном у лето 2021. године.

Емират је тако постао кључни играч у преговорима са групама које западне силе сматрају терористима - групама са којима би имале проблема да преговарају директно због закона и јавног мњења.

Ову улогу посредника између Хамаса и Израела, коју је традиционално раније обављао Египат, сада превасходно обавља Катар, као што тренутно видимо у преговорима око израелских талаца које је отела екстремистичка група.

Катар, који је и место највећег америчког војног присуства на Блиском истоку, такође је током година слао милијарде долара хуманитарне помоћи Палестинцима да би ублажио последице израелске блокаде Газе.

Доха инсистира на томе да је овај новац намењен Палестинцима, а не Хамасу.

Не зна се колико тачно та помоћ износи, али аналитичари процењују да је између једне милијарде и 2,6 милијарди долара од 2014. године, што је помогло у обнови појаса након разних ратова са Израелом.

Катарски емир Шеик Тамим Бин Хамад Ал Тани је 2016. године саопштио да ће његова земља издвојити 113 милиона катарских реала (око 30 милиона долара) за „ублажавање патње браће у Појасу и тешких финансијских потешкоћа са којима се суочавају због неправедне опсаде коју им је наметнула израелска окупација".

Овај новац, исплаћиван месечно, омогућио је плаћање дела плата за скоро 50.000 службеника у Гази, куповину горива за електричну мрежу Појаса и помоћ најсиромашнијим породицама, које су добијале месечни чек на 100 долара (око 90 евра).

Средства се пребацују у координацији са САД-ом и Израелом, каже за ББЦ Калед Ал Хруб, професор Блискоисточних студија на Универзитету Нортвестерн у Катару.

„Долари који стижу на Палестинске територије, међу њима и у Газу, вероватно су најнадзиранији на свету, будући да америчке тајне службе и Израелци, Јорданци и Египћани пажљиво прате те суме, јер део новца пристиже преко њихових банака", каже овај палестински аналитичар, аутор неколико радова о Хамасу.

Тај новац се пребацује из Дохе у Израел и одавно улази у Газу у актовкама пуним банкнота које носе катарски изасланици преко граничног прелаза Ерез на северу Појаса Газе.

Новац се по пристизању дели преко поште и супермаркета директно службеницима и сиромашнијим породицама.

Неки аналитичари су сигурни да део ове међународне помоћи завршава у рукама оружаног крила Хамаса.

Хамас је одувек то негирао, а Ал Хруб уверава да не постоје докази за то.

„Главни економски проблем Хамаса није финансирање партије или њеног оружаног крила, то је малтене лакши део.

„Најтежа ствар је обезбедити помоћ милионима Палестинаца у Гази који пате, а Хамас осећа тај притисак", додаје.

Катарски новац и међународна помоћ, тврди палестински аналитичар, „одавно су попут лекова против болова, лече симптоме али не и корен проблема".

Главна организација за хуманитарну помоћ у Гази је УНРВА, Агенција Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку.

Њихову помоћ директно деле њихови тимови, који су прошли све претходне контроле, каже портпарол УНРВА за ББЦ.

Агенција је такође изложена годишњим ревизијама које спроводи независно тело.

„Све уплате предузимачима, добављачима и особљу обрађују се преко банкарског ентитета који је дужан да поштује прописе о контратерористичком финансирању", објаснио је портпарол.

Иран

Хамас је једна од група која је основала савез познат као Осовина отпора, а предводи га Иран и обухвата, између осталих, Сирију и либанску исламистичку групу Хезболах.

Њихов главни заједнички фактор је анти-израелски и анти-амерички сентимент.

Да би сузбио утицај Израела и обезбедио пуки опстанак ајатолахове владе, Техеран гаји мрежу савезника у региону, које помаже „финансијама, обуком или у наоружању", написао је Сана Вакил, директор Блискоисточног и северноафричког програма Четам хауса, у скорашњем чланку који је објавила ова експертска група.

Међу њима су Хамас и друге палестинске групе отпора, које је Иран све више подржавао од деведесетих, наводи Вакил.

Ова подршка се своди на 100 милиона долара годишње Хамасу, Исламском џихаду и Народном фронту за ослобођење Палестине, подаци су америчког Стејт департмента.

Иако су Хамас и Иран имали неслагања током сиријског грађанског рата кад је палестинска група одбила да подржи Башара Ал Асада, „финансирање из Ирана никад није престало, можда су га мало смањили за политичке активности, али се финансирање оружане групе наставило", каже Метју Левит, аналитичар са Вашингтонског института за блискоисточну политику.

Према Ал Хрубу, „не зна се колико новца Хамас добија од Ирана годишње, али он очигледно добија та средства".

Лидер Хамаса Исмаил Ханијех лично је признао 2022. године у интервјуу за Ал Џазиру да је Иран његов главни донатор и да им је послао 70 милиона долара за развој ракетних система.

Скорије, у интервјуу дан после Хамасовог напада на Израел датом руском каналу Раша тудеј (Russia Today), Али Барака, шеф за међународне односе Хамаса, рекао је да је „Иран први и најважнији" међу њиховим донаторима који им обезбеђује новац и оружје.

ББЦ није добио одговор иранског Министарства спољних послова о наводном финансирању Хамаса из Техерана.

Порези

Као власт која управља Газом, Хамас убире порез на увозну робу, па чак и ону која је прокријумчарена кроз тунеле са Египтом и друге комерцијалне активности у појасу, мада се не зна тачно колико новца на то сакупи месечно.

Цифра варира од 15 милиона коју је Министарство финансија Газе саопштило ББЦ-јевом дописнику у Гази Рушдију Абалуфу 2016. године, до 300-450 милиона долара коју наводе аналитичари попут Метјуа Левита.

Оно што јесте јасно је да је Газа предмет прилично високог степена опорезовања, упркос стопи незапослености од 45 одсто и чињеници да је 80 одсто њеног становништва захтевало хуманитарну помоћ пре рата, према Уједињеним нацијама.

„Газом и Западном обалом управља иста бирократија, иако је ниво прихода врло другачији", каже Ал Хруб.

На то се додају други порези које је Хамас уводио током година „да би надокнадио блокаду", као што су акцизе на цигарете, увоз џинса, возила и одређене прехрамбене производе који се сматрају луксузом или неосновним потрепштинама, према професору са Универзитета Нортвестерн.

„Кад наплаћујете порез на све, и све више и више тога, то је онда на крају рекет, мафијашка пракса", додаје Левит.

Све већи порези и тарифе довели су до незадовољства међу становништвом, па чак и до протеста увозника, које је Хамас угушио.

Погледајте и овај видео

Инвестициони портфолио

Према Канцеларији за контролу страних средстава (ОФАЦ) америчког Министарства финансија, Хамас има канцеларију за међународна улагања са средствима која се процењују на 500 милиона долара.

Ова мрежа има компаније у земљама као што су Судан, Турска, Саудијска Арабија, Алжир и Уједињени Арапски Емирати, према ОФАЦ-у, који верује да Савет Шура и Извршни одбор Хамаса, његови главни лидери, контролишу и воде овај портфолио инвестиција.

ОФАЦ је прошле године објавио списак Хамасових званичника, сарадника и компанија „које је Хамас користио да сакрије и опере средства".

Вашингтон сматра Хамас терористичком организацијом и кажњава свакога ко послује са њима.

Међу компанијама које су навеле САД налази се суданска рударска компанија, турска фирма за некретнине и саудијска грађевинска компанија.

Прошлог месеца је ОФАЦ такође најавио другу рунду санкција у које спадају Хамасови представници у Техерану и чланови Иранске револуционарне гарде.

Криптовалуте и донације

Што се финансирања тиче, Хамас такође зависи од донација које добија од симпатизера на палестинским територијама, из арапских земаља и изван региона, каже Ал Хруб.

Ове донације су, према исламској религијској премиси „заката" - проценат личног богатства који се даје онима којима је помоћ потребна, често помагале у финансирању Хамаса.

Покрет има разне огранке, тако да кад тражи новац преко ових незваничних извора финансирања, Хамас не каже да ће новац ићи на финансирање његовог оружаног крила, „већ да тражи новац за школе, болнице или политичке кампање", каже Ал Хруб, аутор књиге Хамас: Политичка мисао и пракса и Хамас: Водич за почетнике.

Он се присећа да после Друге интифаде, кад су САД покренуле кампању „Рат против терора" да би прекинуле финансирање група које сматра терористима, „Хамас је успео да сакупи у једном дану, после молитви у петак, између 1,5 и 2 милиона долара у Гази."

Кад Хамас покушава да сакупи новац преко добротворних организација „они не кажу да ће та средства финансирати Хамас, већ објављују фотографију окрвављеног детета", тврди Метју Левит, који процењује да „се велики део тог новца искористи у војне сврхе".

Од 2019. године, неке од ових донација уплаћиване су преко криптовалута.

„Хамас је био међу првима који их је употребио или макар тражио да донације буду у криптовалутама", каже за ББЦ Ари Редборд, глобални шеф политике и владиних послова у ТРМ Лебсу, технолошкој компанији за информације о блокчејну.

Он наводи да је група прво користила биткоин, али од 2022. године је додала и дигиталну валуту трон.

Криптовалуте омогућују да се велике количине новца пребацују преко граница много брже од конвенционалних трансфера новца и зато је ова технологија „веома привлачном за легалне и илегалне актере", каже Редборд.

Међутим, ова технологија може да се прати на све софистицираније начине, због чега су владе као што су израелска и америчка успевале да прате донације криптовалута намењене Хамасу са великом ефикасношћу.

Према ТРМ Лебсу, америчко Министарство правде је 2020. године запленило 150 адреса криптовалута повезаних са Хамасом, које су сакупљале средства на Телеграму и интернет страницама.

„Стотине других адреса су последњих година такође заплениле израелске власти, до тачке да је Хамас саопштио у априлу 2023. године да ће престати да сакупља средства у криптовалутама зато што су њихови донатори постали мете", каже Редборд.

Иако су тренуци насиља периоди кад се обично донатори највише мобилишу, ТРМ Лебс није забележио скок у сакупљању средстава после 7. октобра, тек око 20.000 долара.

„Криптовалуте су веома мали комад у слагалици финансирања терора", каже Ари Редборд.

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]