Израел и Палестинци: Које земље подржавају одмазду Израелаца, а које је осуђују

И док број мртвих расте, а животни услови се погоршавају, напад Израела на Газу оштро је поделио међународно јавно мњење.

Многе земље су испрва пружале подршку Израелу непосредно након напада Хамаса од 7. октобра, али су израелски ваздушни напади на Газу и копнена офанзива ради искорењивања Хамаса изазвали бројне критике, а неке земље су кориговале став према овом рату.

У средишту актуелне међународне расправе о сукобу је питање обуставе ватре.

Дана 27. октобра, Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију која позива на „моментално, трајно и одрживо хуманитарно примирје" између израелских снага и Хамасових бораца.

Необавезујућа резолуција коју је предложио Јордан усвојена је са 120 гласова за, 14 гласова против и 45 уздржаних.

Израелски министар спољних послова назвао је резолуцију УН-а „гнусном", док је премијер Бенјамин Нетанјаху касније одбацио позиве на примирје, тврдећи да би обустављање операција у овом тренутку значило „предају" Хамасу.

Од тада су неке земље појачале критику према Израелу, а друге чак повукле амбасадоре или прекинуле дипломатске односе.

Чак су и САД, које су гласале против резолуције за обуставу ватре, смекшале став - председник Џозеф Бајден позвао је на „паузу" у борбама.

Ево шта су земље из читавог света рекле о рату Израела и Хамаса и како су гласале у Уједињеним нацијама.

Ваља напоменути да су ово ставови влада, који би могли у значајној мери да се разликују од расположења народа у неким земљама.

Запад

Многе западне владе јавно су изразиле подршку Израелу од почетка рата.

Првобитне изјаве америчког председника Џозефа Бајдена после напада Хамаса потврдиле су да Вашингтон стоји уз Израел и да ће се постарати да „Израел има све што му треба да заштити властите грађане".

Међутим, на предизборном догађају 2. новембра, председник Бајден позвао је на паузу у сукобу пошто га је прозвао човек из масе који се залаже за примирје.

Наредног дана, амерички државни секретар Ентони Блинкен отпутовао је у другу посету Тел Авиву да покуша да издејствује хуманитарну паузу у рату и расправи конкретне кораке за смањивање штете по цивиле у Гази.

Бела кућа је касније саопштила да било каква пауза у борбама треба да буде привремена и локализована.

Она је одбацила позиве арапских и других земаља за потпуно примирје у рату.

Канадски и британски премијер такође су у првобитним реакцијама на сукоб истакли подршку „праву Израела да се брани".

Међутим, обе државе су биле уздржане током гласања у Генералној скупштини УН-а.

Десетине хиљада пропалестинских демонстраната шетале су последњих недеља централним Лондоном, захтевајући примирје у рату Израела и Хамаса.

Европска унија (ЕУ) је „најоштрије осудила нападе Хамаса", истакавши солидарност са Израелом, али су разне земље чланице показале разлике у ставовима о примирју.

Немачка и Италија, које подржавају право Израела на одбрану, биле су уздржане током гласања у УН.

Друге земље као што су Шпанија и Француска гласале су за резолуцију.

Француски председник Емануел Маркон, који је испрва изјавио да је „Француска чврсто подржава право Израела да се брани", незнатно је променио став, можда као последица све већег броја погинулих цивила у Гази.

„У Гази мора да се направи разлика између Хамаса и цивиле популације", написао је Макрон на друштвеној мрежи Икс.

„Потребно је хуманитарно примирје да би се заштитили најугроженији и омогућиле боље циљане акције против терориста."

Блиски исток

Већина земаља Блиског истока гласала је за резолуцију УН, а многе су оштро осудиле израелску војну операцију.

Уједињени Арапски Емирати и Бахреин, од којих су обе нормализовале односе са Израелом преко Абрахамових споразума, испрва су осудили нападе Хамаса.

Међутим, Бахреин је прошле недеље повукао амбасадора из Израела, а израелски амбасадор у Манами напустио је краљевство.

Јордан је такође повукао амбасадора из Израела, оптуживши га за стварање „до сада невиђене хуманитарне катастрофе".

Саудијска Арабија, која је провела месеце у преговорима са Израелом о потенцијалној нормализацији споразума, иако није део Абрахамових споразума, позвала је на моментално окончање насиља.

Она није експлицитно осудила Хамас.

Дана 26, октобра, министри спољних послова Уједињених Арапских Емирата, Јоргана, Бахреина, Јордана, Саудијске Арабије, Омана, Катара, Кувајта, Египта и Марока осудили су „гађање цивила и кршења међународног права у Гази".

У заједничком саопштењу, они су рекли да право на самоодбрану не оправдава кршење закона и занемаривање права Палестинаца.

Прошле недеље је врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеј позвао муслиманске земље да прекину економске везе са Израелом и обуставе извоз нафте и хране у Израел.

И Хамнеј и ирански председник Ебрахим Раиси честитали су Хамасу после његовог напада на Израел, похваливши милитанте због њихове „храбрости, одважности, отпорности и иницијативе".

Иран је негирао учешће у тим нападима.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је испрва покушао да постави посреднички тон у рату, пооштрио је реторику после експлозије у болници Ал Ахли 17. октобра.

Изнете су узајамне оптужбе за узрок разорне експлозије, у којој је према Министарству здравља у Појасу Газе које води Хамас страдало 500 људи.

На великом пропалестинском митингу у Истанбулу 28. октобра, Ердоган је рекао да се Турска спрема да прогласи Израел „ратним злочинцем".

За разлику од многих њених савезника у НАТО и ЕУ, Турска не сматра Хамас терористичком организацијом и указује добродошлицу његовим члановима.

Турско Министарство спољних послова саопштило је 4. новембра да је опозвало амбасадора у Тел Авиву, оптужујући Израел да „не прихвата позиве на прекид ватре, наставља нападе на цивиле и не дозвољава непрекидан и континуиран улазак хуманитарне помоћи" у Газу.

Ердоган је недавно назвао Хамас „ослободилачком групом која се бори да заштити палестинске територије".

Турска је 27. октобра гласала за резолуцију УН.

Једина блискоисточна земља која је била уздржана био је Ирак.

Ниједна земља са Блиског истока није гласала против резолуције, сем Израела.

Русија

Руски лидер Владимир Путин није се оглашавао првих неколико дана после напада Хамаса на Израел, а његови првобитни коментари су уместо тога били упућени против САД, сугеришући да оно што се десило демонстрира „неуспех политике САД на Блиском истоку".

Недељу дана од почетка сукоба, Путин је изјавио да је „Израел био изложен нападу Хамасових милитаната неприкосновеном по суровости", али да је одговорио властитим свирепим методама.

Кремљ није изјавио саучешће Израелу нити осудио Хамас - Русија је заправо примила делегацију Хамаса у Москви 26. октобра да би разговарала о ослобађању талаца, међу њима и руских држављана.

Русија је, заједно са Кином, ставила вето на нацрт резолуције који су предложиле САД на Савету безбедности УН, док друга резолуција коју је предложила Русија није добила довољно гласова подршке.

Русија је гласала за резолуцију УН која је позвала на хуманитарно примирје 27. октобра.

Азија

Скоро читава Азија гласала је за примирје на Генералној скупштини УН.

Кина, која покушава да се наметне као мировни посредник на Блиском истоку, у првобитном саопштењу после Хамасових напада позвала је „уплетене стране да остану мирне, уздржане и сместа окончају сва непријатељства да би се заштитили цивили".

Кинеско Министарство спољних послова рекло је да се „излаз из сукоба крије у спровођењу решења о две државе и оснивању независне државе Палестине".

Недељу дана од почетка сукоба, кинески министар спољних послова Ванг Ји рекао је да су дела Израела у Гази „премашила границе самоодбране" и да израелска влада „мора да обустави колективно кажњавање народа Газе".

Индија је једна од земаља која је била уздржана током гласања за резолуцију Уједињених нација, што су опозиционе странке критиковале као „шокантно".

У раним данима независности, Индија је гајила блиске односе са Палестинцима и званични став био је подршка решењу о две државе.

Али откако је десничарска влада премијера Нарендре Модија преузела власт, Индија је све више учвршћивала везе са Израелом.

У његовом првобитном саопштењу после Хамасовог напада од 7. октобра, Моди је рекао: „Народ Индије стоји одлучно уз Израел у овом тешком часу. Индија снажно и недвосмислено осуђује тероризам у свим његовим облицима и манифестацијама."

Пакистан, који нема дипломатске односе са Израелом, испрва је заузео одмерен тон, а председник Ариф Алви позвао је на „максималну уздржаност да би се спречило даље крвопролиће и губици људских живота".

„Ситуација захтева моменталну обуставу ватре", написао је он на Иксу.

Међутим, после бомбардовања избегличког кампа Џабалија у Гази 1. новембра, став Пакистана је пооштрен, а Министарство спољних послова осудило је „варварски напад Израела".

Африка

Афричка унија, која има 55 земаља чланица, издала је саопштење 7. октобра у ком је пружила подршку Палестини.

„Ускраћивање фундаменталних права палестинском народу, нарочито право независне и суверене државе, главни је разлог сталних напетости између Израела и Палестине", стајало је у саопштењу.

Сомалијски премијер Хамза Абди Баре рекао је да његова влада не сматра Хамас терористичком организацијом и да је спремна да пружи пуну подршку организацији.

Иако је Тунис изразио „потпуну и безрезервну" солидарност са палестинским народом на почетку рата Израела и Хамаса, на гласању у УН био је уздржан.

То се десило упркос томе што је туниски председник Каис Саид осудио „ћутање међународне заједнице" о „геноциду" за који је тврдио да га врши Израел.

Туниски парламент тренутно разматра предлог закона који ће криминализовати признавање Израела и успостављање директних или индиректних веза са овом земљом.

Друге афричке земље које су биле уздржане су Камерун, Етиопија, Јужни Судан и Замбија.

Ниједна афричка земља није одбацила резолуцију усвојену на Генералној скупштини УН-а 27. октобра.

Латинска Америка

Већина земаља у Латинској Америци гласало је за подршку резолуцији УН-а.

Прошле недеље је Боливија постала прва земља у Латинској Америци која је прекинула односе са Израелом од почетка његових упада у Газу, а влада је назвала нападе Израела у Гази „агресивним и непропорционалним".

Израел је одговорио критикујући потез Боливије као „предају пред тероризмом".

Друге две латиноамеричке земље, Колумбија и Чиле, опозвале су амбасадоре због све веће хуманитарне кризе у Гази.

Чиле, који има највећу палестинску популацију изван арапског света, рекао је да предузима овај корак из протеста због израелског „неприхватљивог кршења међународног хуманитарног права".

Колумбија је оштро критиковала напад Израела на Газу од почетка рата.

„Ми не подржавамо геноциде", изјавио је председник Густаво Петро, док је претио да ће прекинути дипломатске везе са Израелом.

И док је бразилски председник Луиз Инасио Лула Да Силва испрва осудио напад Хамас на цивиле у Израелу и позвао на моментално пуштање свих талаца, у скоријем саопштењу оштро је критиковао упад Израела у Газу.

„Оно што се дешава није рат. То је геноцид који је довео до погибије скоро 2.000 деце која нису имала ништа са овим ратом. Она су жртве овог рата", рекао Лула Да Силва 25. октобра.

Парагвај и Гватемала су биле једине земље у Јужној или Централној Америци које су гласале против резолуције УН.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]