Израел и Палестинци: Израел без плана за Газу кад се оконча рат, упозоравају стручњаци

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху зарекао се да ће „променити Блиски исток".

Амерички председник Џозеф Бајден изјавио је да „нема повратка" на време до 7. октобра када је Хамас, палестинска екстремистичка група, изненада напала Израел, убивши најмање 1.400 људи и отевши више од 230.

Али док израелске снаге појачавају нападе на Појас Газе и издају нова, хитна упозорења Палестинцима да се склоне, у ком правцу се креће рат и шта ће бити после њега?

После ужаса од 7. октобра, израелски званичници упорно понављају да намеравају да искорене Хамас из Појаса Газе - и војно и политички.

Али сем примене немилосрдне, прекомерне војне силе, није најјасније како ће та до сада невиђена амбиција бити остварена.

„Не можете да заговарате такав историјски потез без плана за дан после", каже Мајкл Милштајн, шеф Форума за палестинске студије у центру Моше Дајан на Универзитету у Тел Авиву.

Доктор Милштајн, бивши шеф одсека за палестинска питања у израелској војној обавештајној служби, страхује да планирање није ни започело.

„То мора да се уради одмах", каже он.

Западне дипломате говоре да воде интензивне разговоре са Израелом о будућности, али да се за сада још ништа не зна.

„Апсолутно нема фиксног плана", рекао ми је један од тих дипломата.

„Можете да ставите неколико идеја на папир, али ће за њихово остваривање бити потребне недеље, месеци дипломатије."

Војних планова има, али варирају од умањивања Хамасове војне силе до заузимања великих делова Појаса Газе.

Али они са дугим искуством у излажењу на крај са претходним кризама кажу да планирање не иде даље од тога.

„Не мислим да има одрживог и остваривог решење за Газу један дан пошто евакуишемо наше снаге", каже Хаим Томер, бивши виши официр израелске стране обавештајне службе Мосад.

Израелци су малтене једногласни: Хамас мора бити поражен.

Масакр од 7. октобра био је напросто сувише страшан.

Овој организацији не сме да се дозволи да више икада влада Газом.

Али Хамас је, каже доктор Милштајн, идеја, а не нешто што Израел може тек тако да избрише.

„То није као у Берлину 1945. године, кад сте поставили заставу над Рајхстагом и то је било то."

Боља паралела, каже он, јесте Ирак 2003. године, када су снаге предвођене САД-ом покушале да уклоне све трагове режима Садама Хусеина.

„Дебатификација", како је то названо, била је катастрофа.

Она је оставила стотине хиљада ирачких државних службеника и чланова оружаних снага без посла, посејавши семе разорног устанка.

Амерички ветерани тог сукоба сада су у Израелу, где разговарају са израелском војском о властитим искуствима на местима као што су Фалуџа и Мосул.

„Стварно се надам да ће они објаснити Израелцима да су починили неке огромне грешке у Ираку", каже доктор Милштајн.

„На пример, да немају илузију да ће искоренити владајућу странку или да ће променити мишљење људи. То се неће догодити."

Палестинци су сагласни.

„Хамас је популарна организација потекла из народа.

„Ако желе да уклоне Хамас, мораће етнички да очисте читаву Газу", каже Мустафа Баргути, председник Палестинске националне иницијативе.

Та могућност, да Израел у тајности намерава да протера стотине хиљада Палестинаца из Појаса Газе у суседни Египат, буди најдубље палестинске страхове.

За становништво, које већ већином чине избеглице, који су побегле или истеране из властитих домова кад је основан Израел, помисао на још један масовни егзодус призива успомене на трауматичне догађаје из 1948. године.

„Бежање представља карту у једном правцу.

„То значи да неће бити повратка", каже Дијана Буту, бивша портпаролка Палестинске ослободилачке организације.

Израелски коментатори, међу њима бивши виши званичници, често помињу потребу да се Палестинци сместе, привремено, са друге стране границе у Синају.

Гиора Ејланд, бивши шеф израелског Савета за националну безбедност, каже да је једини начин да Израел оствари сопствене војне амбиције у Гази без убијања много невиних Палестинаца да се цивили евакуишу из Газе.

„Они треба да пређу границу у Египат, привремено или трајно", каже он.

Погледајте и ову причу

Страхове Палестинаца додатно појачава реченица америчког председника Џозефа Бајдена када је 20. октобра тражио Конгресу да одобри средства за помоћ Израелу и Украјини.

„Ова криза могла би за последицу да има расељавање преко границе и веће регионалне хуманитарне потребе", изјавио је тада Бајден.

До данас, Израел није рекао да жели да Палестинци пређу границу.

Израелске одбрамбене снаге више пута су поновиле цивилима да се преместе у недовољно дефинисане „безбедне области" на југу.

Али египатски председник Абдел Фатах Ел Сиси упозорио је да би рат Израела у Гази могао бити „покушај да се цивилни становници натерају да мигрирају у Египат".

Под претпоставком да ће и даље бити становника Газе кад се све ово заврши, ко ће њима владати?

„То је питање од милион долара", каже Милштајн.

Израел, додаје он, треба да подржи стварање нове администрације, коју воде становници Газе, уз пристанак локалних лидера и подршке САД-а, Египта и можда Саудијске Арабије.

У њих би такође требало да спадају лидери Фатаха, ривалске палестинске фракције коју је Хамас силом протерао из Газе пошто је освојио изборе 2006. године.

Фатах контролише Палестинску управу, са седиште у Рамали, на окупираној Западној обали.

Али Палестинска управа и њен остарели председник Махмуд Абас изузетно су непопуларни међу Палестинцима и на Западној обали и у Појасу Газе.

Дијана Буту каже да ће Палестинска управа можда у тајности желети да се врати у Газу, али не ако то буде значило „ући возећи се на израелском тенку".

А ветеранка палестинска политичарка Ханан Ашрави, која је кратко служила у Палестинској управи деведесетих, гнуша се саме помисли да ће аутсајдери, у које спада и Израел, још једном покушати да одлучују како ће Палестинци живети.

„Људи мисле да је ово шаховска табла и да могу да помере неколико пиона ту и тамо и да имају шах-мат на крају. То се неће догодити.

„Можете наћи нове колаборационисте, али им становници Газе неће бити наклоњени", каже она.

Они који су се већ носили са ратовима у Гази раније, додуше не ових размера, дубоко разумеју и осећају да је скоро све испробано раније.

Бивши официр Мосада Хаим Томер каже да би он зауставио војне операције на месец дана у покушају да прво извуче таоце.

Године 2012, после претходне рунде борби у Гази, он је пратио директора Мосада до Каира на тајне преговоре који су се завршили примирјем.

Представници Хамаса, каже он, „налазили су се на другој страни улице", док су египатски званичници посредовали између две стране.

Сматра да би сличан механизам требало би да се употребити сада, а Израел би готово сигурно платио високу цену.

„Не занима ме да ли ћемо пустити неколико хиљада затвореника из Хамаса. Желим да видим како се наши људи враћају кући."

Израел, каже он, потом може да одлучи да ли да настави војне операције свом силином или се одлучи за дугорочну обуставу ватре.

Уколико физички не одвоји територију од Израела и пусти је у Медитеран, додаје он, Израелова је судбина да се носи са Појасом Газе на неодређено.

„Он нам је као кост у грлу."

Погледајте и ову причу

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]