Израел и Палестинци: Претходне битке које откривају ризике копненог напада на Газу и урбаног ратовања

Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Ферас Килани
- Функција, ББЦ на арапском
- Време читања: 5 мин
Израел је распоредио десетине хиљада војника и тешке артиљерије близу границе са Појасом Газе, најављујући копнену офанзиву као одмазду за претходни напад Хамаса 7. октобра.
Ако трупе буду ушле у Појас, израелски војници ће се суочити са борцима Хамаса у густо насељеним урбаним областима.
Новинар ББЦ-ја на арапском Ферас Килани, који је покривао неколико ратова широм Блиског истока и много пута извештавао из Газе, анализира шта би то све могло да подразумева.
Током посете избегличком кампу Ал Шати у северној Гази пре пет година, приметио сам звук клопарања док смо се возили.
Звучало је малтене као да се возимо по мосту, а не по чврстом тлу.
Камерман који је био са мном објаснио ми је да је то зато што је, дубоко испод асфалта, издубљена земља да би се изградила масивна мрежа тунела.
Тунели које је ископао Хамас протежу се стотинама километара и омогућују групи милитаната да превозе залихе неоткривени испод уских, густо насељених улица у Гази.
Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху се зарекао да ће „сломити и уништити" Хамас након што је палестинска екстремистичка организација Израел 7. октобра, убивши више од 1.400 људи.
Израелске снаге су већ покренуле ваздушне нападе на Газу, а очекује се да ће њихов следећи потез бити копнени напад.
Ако се то догоди, ови тунели чиниће кључну борбену стратегију Хамаса.

Аутор фотографије, Getty Images
Хамас сигурно већ очекује овај копнени напад и сигурно је нагомилао велике залихе хране, воде и оружја.
Њихови тунели, од којих се за неке верује да задиру чак у Израел, потенцијално би омогућили борцима групе да се крећу неометано и праве заседе за израелске трупе с леђа док се оне крећу кроз северну Газу.
Израел верује да Хамас има на располагању и до 30.000 бораца обучених да користе аутоматске пушке, ручне ракетне бацаче и противтенковске ракете.
Хамасове бројке су појачане другим групама као што су палестински Исламистички џихад и мање исламистичке фракције.
Скорашња историја показала је колико опасне борбе у урбаним областима могу да буду, а ја сам се лично уверио шта може да се деси кад добро обучене војне снаге покушају да опколе и униште одлучног непријатеља у оваквој врсти окружења.

Битка за сваку улицу
Био сам 2016. године са ирачким специјалним снагама док су се припремале да нападну град Мосул.
Власти су одлучиле да опколе исламистичке екстремисте и одсеку им правац за повлачење.
Ова политика довела је град у ситуацију бруталног и смртоносног обрачуна.
Оног дана кад смо ушли у прву четврт Мосула, отпор који су пружили милитанти био је невероватан.
Пуцали су свим расположивим на наш конвој хамвија - мецима, гранатама и пројектилима испаљеним из ручних бацача.
Замке су биле постављене на и у све што можете да замислите - фрижидере и телевизоре у домовима људи, као и грумење злата и оружје положено на подовима и земљи.
Подизање или стајање на погрешну ствар значило је смрт.
Ове исте опасности могле би да очекују израелске трупе ако буду ушле у град Газу.

Током последњих стадијума битке за Мосул видео сам да се за многе ирачке војнике приоритет нагло променио.
Борбе су биле толико жестоке и опасне да су они могли да мисле само на властито преживљавање и нису смели да ризикују да покушају да заштите цивиле.
Други ризик били су снајперисти, скривени у зградама и рушевинама дуж читавог града.
Ирачке снаге су често прибегавале коришћењу ваздухопловних снага да би бомбардовали читаве области како би их зауставили.
Израелске снаге ће се можда суочити са избором или да прихвате огромне ризике борбе против Хамасових добро обучених снајпериста или да руше читаве зграде из ваздуха да би их зауставили.
Конвој трупа са којима смо путовали у Мосул био је нападнут са неколико ауто-бомби, а петорица војника са којима смо били погинула су у масивној експлозији која је уследила.
Шок на лицима преживелих, који су видели како су разнесени људи са којима су се борили и живели, био је очигледан.
Хамас није познат по употреби ауто-бомби, али је у прошлости знао да шаље усамљене бомбаше самоубице, а утицај који оваква врста напада може да остави на снаге безбедности уме да буде драматичан.
Не зна се колико дуго би копнени напад у Гази могао да потраје, али жестоки отпор који је пружила Исламска држава у Мосулу довео је до тога да ирачким снагама буде потребно девет месеци да коначно тамо успоставе контролу.

Безбедан пролаз
Исход је био веома другачији 2017. године у сиријском граду Раки, где је велика група милитаната била опкољена у густо насељеној области.
Али, овај пут, коалиција предвођена САД-ом и курдским снагама одлучила је да борцима понуди опцију да оду.
Извештавао сам о борби Курда против Исламске државе много година и један од вођа ме је повео на тајни састанак са америчким командантом у Сирији.
Он је пристао на молбу локалних арапских лидера да дозволи борцима Исламске државе и њиховим породицама да напусте Раку.
Овај договор спречио је да град буде сравњен са земљом у борбама и значио је да је број жртава и међу војском и међу цивилима био много мањи него у Мосулу.
Дан након што су милитанти отишли, цивили који су остали у граду изашли су из кућа осетивши олакшање што су преживели.
Плашили су се да ће погинути у масивном нападу на град.

Аутор фотографије, Getty Images
Али географија Газе значи да је тешко видети како би оваква врста договора могла да буде опција за Израел и Хамас.
Рака је релативно забити град у Сирији и борцима којима је дозвољено да оду могли су да се распрше по околном сеоском крајолику.
Појас Газе је сићушан у поређењу са њим и борци Хамаса не би имали куда да оду.
Послати у иностранство
У прошлости су постизани споразуми да се људи пошаљу негде другде.
Палестинска ослободилачка организација (ПЛО) је 1982. године пристала да напусти Бејрут у Либану, где су га израелске снаге држале три месеца под опсадом, и да се пресели у велики број различитих земаља.
Вођство ПЛО-а отишло је у Тунис, а други чланови нашли су уточиште широм Северне Африке и Блиског истока.
И док оваква врста договора може да понуди начин за минимизовање борби и цивилних жртава у Гази, тешко је видети како је она политички могућа.
Израелска влада је обећала да ће уништити Хамас после напада на Израел од 7. октобра, а омогућавање лидерству Хамаса да се извуче у неку страну земљу изазвала би огромно политичко незадовољство.
Али уколико се не пронађе нека друга опција, северна Газа би могла да постане поприште крвавих битки за сваку улицу између Хамаса и израелских снага, а између две ватре могле би да се нађу десетине хиљада цивила.

Погледајте и овај видео: Унутар Хамасове мреже тунела

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]












