Северна Кореја: Породица која је ризиковала погубљење да би побегла чамцем

Раније ове године, Ким је извео наизглед немогући бег из Северне Кореје. Побегао је чамцем са целом његовом породицом - трудном супругом, мајком, братовљевом породицом, и урном са очевим пепелом.

Они су први људи који су ове године успели да побегну из земље и стигну у Јужну Кореју.

Када је почела пандемија ковида-19, Влада Северне Кореје се успаничила и изоловала је земљу од остатка света.

Затворила је границе и обуставила спољну трговину.

Некада су бекства била прилично честа, али их сада скоро нема.

У разговору за ББЦ, Ким, први човек који је успео да побегне из земље од почетка пандемије, испричао је детаље његовог сјајно осмишљеног бекства.

Изнео је и нове појединости о животу у Северној Кореји, као и о људима који умиру од глади и појачаној репресији.

Замолио нас је да не користимо његово пуно име како би заштитио породицу у Сеулу и чланове који су остали у Северној Кореји.

ББЦ не може независно да потврди све наводе Кимовог сведочења, али се многе појединости подударају са причама других извора.

Ноћ бекства била је бурна.

Снажни ветрови који су дували са југа донели су олују.

Управо је то био део Кимовог плана.

Надао се да ће узбуркано море приморати све патролне чамце да се повуку ка обали.

Иако је ову ноћ сањао годинама и месецима све пажљиво планирао, и даље је прилично страховао.

Деца његовог брата су чврсто спавала због пилула које им је претходно дао.

Ким и његов брат морали су да их носе кроз минско поље по мраку до тајног места где је био привезан њихов чамац за бекство.

Кретали су се корак по корак, пажљиво, како би избегли стражарске рефлекторе за претрагу терена.

Када су стигли до чамца, децу су сакрили у старе вреће за жито и маскирали их тако да личе на торбе са алатом.

Тако је породица испловила ка Јужној Кореји.

Мушкарци су били наоружани мачевима, а жене отровом.

Свако је у руци држао љуску јајета, напуњену љутом паприком у праху и црним песком, које би у случају сукоба, разбили о лица обалских стражара.

Мотор чамца је забрјуао, али Ким је једино чуо лупање његовог срца.

Само једна грешка би све њих могла да кошта живота.

Када сам упознала Кима у предграђу Сеула прошлог месеца, пратио га је полицајац у цивилу.

То је стандардна мера безбедности за пребеге који су недавно стигли у земљу.

Прошло је само неколико недеља од када су он и његова породица пуштени из центра за подршку насељењу у који се упућују пребези из Северне по доласку у Јужну Кореју.

„Било је много патње", каже на почетку исповести о његове последње четири године у Северној Кореји.

У првим данима пандемија ковида-19, људи су били „преплашени", присећа се.

Држава је приказивала слике људи који умиру широм света и упозоравала да ако се правила не поштују, да ће читава земља бити збрисана.

Поједине људе су због кршења мера које су уведене због ковида-19 чак слали у радне логоре, открива Ким.

Када би се пријавио сумњиви случај, редари би читаво село ставили у карантин.

Све би закључали и подручје би потпуно изоловали, а људе су остављали са тек нешто или без имало хране.

„Пошто би неко време изгладњивали људе, власти би онда доставиле храну камионима.

„Тврдили су да продају храну јефтино, па би их људи хвалили - као да изгладњујуете сопствену бебу, па је онда мало нахраните да би вам била захвална".

Људи су почели да се питају да ли је то део плана државе да заради од пандемије, каже Ким.

„Како је све више људи преживљавало корона вирус, људи су почели да схватају да је држава преувеличала озбиљност болести, сећа се Ким.

„Сада многи верују да је то био само изговор да нас тлаче".

Највећи проблеми изазвани су затварањем граница, објашњава Ким.

Снабдевање храном у Северној Кореји је већ дуже време нестабилно, али како су мање количине хране стизале у земљу, цене су вртоглаво порасле што је свима „много отежало" живот.

У пролеће 2022. године, ситуација се додатно погоршала.

„Седам или осам година није се много причало о гладовању, а онда смо почели да сазнајемо о честим таквим случајевима", открива Ким.

„Једног јутра се пробудите и чујете: 'неко је у овом округу умро од глади'.

„Наредног јутра сазнали бисмо о другом таквом случају".

У фебруару ове године, купац из суседног округа је једног дана закаснио на састанак, присећа се Ким.

Рекао му је да је све људе у његовом селу полиција привела због сумње да је старији пар убијен.

Али после обдукције, објављено је да је пар умро од глади и да су им вероватно пацови појели прсте на рукама и ногама док су умирали.

Ужасан призор њихових тела навео је истражитеље да посумњају на злочин.

Затим у априлу, од глади су умрла два земљорадника које је лично познавао, каже Ким.

Пољопривредницима је, објашњава, било најтеже, јер ако би жетва била лоша, држава их је приморавала да предају веће количине личних залиха хране да надокнаде мањак.

Не можемо независно да потврдимо ове смртне случајеве.

У Глобалном извештају о прехрамбеној кризи за 2023. годину наводи се да је од када је Северна Кореја затворила границе, „тешко добити тачне податке о прехрамбеној несигурности", али постоје „назнаке да се ситуација погоршава".

У марту 2023. године, Северна Кореја је затражила помоћ од Светског програма за храну.

Чои Ђе-хун, стручњак за Северну Кореју при организацији за заштиту људских права Амнести интернешнел (Amnesty International), каже да је о случајевима гладовања сазнао од пребега у Сеулу који су успели да ступе у везу са њиховим породицама у Северној Кореји.

„Чујемо да се прехрамбена ситуација погоршала током пандемије корона вируса и да је у појединим областима најтеже било земљорадницима", наглашава Чои.

Али, напомиње да ситуација није била ни близу толико страшна као током глади 1990-их.

„Чујемо да су људи пронашли начин да преживе у оквиру својих могућности".

Ким је успео не само да преживи, већ и да се обогати.

Као и већина људи у Северној Кореји, пре пандемије ковида-19 зарађивао је продајом ствари на црном тржишту, тачније мотоцикала и телевизора прокријумчарених из Кине.

Али како је затварањем граница трговина практично обустављена, почео је да се бави препродајом поврћа.

Схватио је да је храна потребна свима.

Под називом „продавац скакаваца", продавао је робу на црно, код куће или у споредним уличицама.

„Кад би нас неко пријавио, хитро бисмо покупили храну и бежали, баш као скакавци", каже Ким.

„Људи би ми прилазили и молили да њима продам поврће. Могао сам да тражим износ којигод сам желео", сећа се он.

Ким је постао богатији него икада пре.

Ким и његова жена су за вечеру могли да имају паприкаш са било којом врстом меса.

„У Северној Кореји то се сматра добром исхраном".

Живот који Ким описује одаје слику изузетно способног и понекад бескрупулозног пословног човека.

Ким, који је сада у његовим 30-им, ваљао је робу и штедео више од деценије, проналазећи начине да надмудри систем у Северној Кореји.

Успео је делимично и због тога што се још у младости разочарао у државу.

Откако памти, Ким и његов отац су кришом гледали јужнокорејску телевизију.

Живели су толико близу границе да су могли да хватају јужнокорејске ТВ станице.

Ким је постао опчињен земљом у којој су људи били слободни.

Како је растао, корупција и неправда којима је сведочио у Северној Кореји су га све више разарале.

Присећа се случаја када му је служба безбедности упала у дом.

„Све што имаш припада држави", рекли су.

„Мислиш да је овај кисеоник твој?" подругљиво га је упитао један од безбедњака.

„Е, па није, копиле".

Онда су 2021. године образоване снажне јединице за спровођење дисциплине, тачније за обрачун са сваким понашањем које држава сматра „антидруштвеним".

Те јединице би самовољно заустављале људе на улици и застрашивали их.

„Званичнике који су били задужени за овај обрачун људи су почели да зову комарцима, јер су били попут вампира који исисавају крв".

Најозбиљнији прекршај било је примање и дељење информација из других земаља, нарочито културних садржаја из Јужне Кореје.

Обрачун са онима који су то радили је „много пооштрен".

„Када би неког ухватили, стрељали би га, убили или послали у радни логор".

Ким каже да је у априлу прошле године био приморан да гледа јавно стрељање двадесетдвогодишњака кога је познавао.

„Убијен је зато што је слушао 70 јужнокорејских песама и гледао око три филма и што их је дао његовим пријатељима".

Људима који су присуствовали погубљењу је речено да власти желе да га оштро казне за пример другима.

„Они су немилосрдни", каже Ким.

„Сви су уплашени".

Не можемо независно да потврдимо ово погубљење, али у децембру 2020. године Северна Кореја је усвојила нови закон који дозвољава погубљење оних који деле садржаје из Јужне Кореје.

Џоана Хосаниак из Грађанског савеза за људска права у Северној Кореји, каже да Кимов исказ о погубљењу „уопште не изненађује".

Хосаниак је током две деценије разговарала са стотинама људи који су пребегли из Северне Кореје.

„Северна Кореја је одувек користила јавна погубљења као начин контроле становништва", објашњава она.

„Сваки пут када спроводи нови закон, држава погуби много људи".

Док препричава догађаје, Ким је потиштен.

Каже да га је самоубиство његов пријатеља прошле године дотукло.

Очајнички је желео да се разведе од жене коју више није волео и да се ожени другом, али му је званично речено да је боравак на неко време у радном логору једини начин да се разведе.

Покушавајући да нађе други начин, упао је у дугове и касније се убио.

После смрти пријатеља, Ким је посетио његову спаваћу собу.

Призор који је затекао одсликавао је спору и мучну смрт.

Заривао је у зид нокте све док му нису отпали.

Иако је Ким стотину пута маштао о бекству, никада не би могао да оде без породице.

Живот је до 2022. године постао толико несносан да је осетио да коначно може да их убеди да му се придруже.

Први на списку био је његов брат.

Он и његова супруга су имали непријављену продавницу морских плодова, али се држава недавно обрачунала са продавцима на црно.

Имали су чамац, али им је забрањено да рибаре.

Како је брат био у стисци са новцем, лако га је убедио.

Следећих седам месеци браћа су пажљиво планирала бекство.

Током пандемије, многи од добро утврђених путева за бекство преко северне границе са Кином били су блокирани.

Али, браћа су живели у малом рибарском месту на далеком југозападу земље, близу границе са Јужном Корејом.

То им је омогућавало да одаберу други пут за бег, мада ризичан, морем.

Прво је требало да набаве дозволу за приступ мору.

Чули су да у близини постоји војна база, одакле се цивили шаљу да лове рибу која се касније продаје и добијеним новцем купује војна опрема.

Кимов брат се пријавио за тај посао.

У међувремену, Ким је почео да се спријатељује са обалским стражарима и радницима обезбеђења који су патролирали подручјем и да од њих извлачи информације о њиховом кретању, правилима и начину и времену вршења смена.

Радио је тако све док није био сигуран да он и брат могу ноћу да извуку чамац а да не буду ухваћени.

А онда је на ред дошао најтежи задатак - убедити остарелу мајку и жену да му се придруже.

Обе су биле против бекства.

На крају су браћа успела да приволе мајку, запретивши јој да ће одустати од бекства ако им се не придружи и да ће је увек кривити за беду у којој ће живети до краја живота.

„Била је избезумљена и много је плакала, али је на крају ипак пристала", присећа се Ким.

Међутим, његова супруга није попуштала све док нису сазнали да је трудна.

„Ниси више у питању само ти", рекао је Ким супрузи.

„Ти си родитељ. Да ли желиш да наше дете живи у овом паклу?"

Упалило је.

После неколико сати разговора, Ким и ја смо кренули на вечеру током које је испричао како су текле завршне припреме за његово бектсво.

Прибојавајући се да ће власти оскрнавити гроб њиховог оца након њиховог бекства, браћа су отишла да ископају његово тело.

Након што су поново затрпали раку, однели су тело до оближњег неприступачног места и спалили га.

Припреме су наставили истраживањем удаљеног минског поља које ће током бекства морати да пређу по мраку.

Претварали су се да беру лековито биље док су заправо исцртавали безбедан пут кроз поље.

Дуж обале су недавно постављене нагазне мине да спрече људе да беже, али с обзиром на мањи број стражара на дужности, то је био најбезбеднији пут за бекство, објашњава Ким.

Сада треба сачекати одговарајуће временске услове и повољну плиму.

На море су се отиснули у 22 часа 6. маја.

Услед ниске плиме из воде су извиривали гребени и стене око којих су пажљиво и веома споро пловили, надајући се да ће на радару чамац изгледати као плутајуће смеће.

Све време Киму је срце јако лупало, а одећа му је била натопљена знојем.

Чим су осетили да су на безбедном, кренули су пуном паром користећи морске струје.

Ким се осврнуо и видео је да их прати брод, али није могао да их стигне.

Само неколико минута касније прешли су поморску границу.

 „У том тренутку сам се потпуно опустио.

 „Имао сам осећај да ћу се срушити", присећа се Ким.

Док су се приближавали јужнокорејском острву Јеонпјеонгу слали су светлосне сигнале.

После скоро два сата проведених на мору, спасила их је морнарица.

Све је протекло тачно по плану.

„Као да су нам небеса помогла", каже он.

Сокил Парк из организације Слобода (Liberty) у Јужној Кореји која помаже избеглицама из Северне Кореје, сматра да је бекство које је Ким извео изузетно због неколико разлога.

Не само да су бекства морем одувек била ретка, већ су од почетка пандемије ковида-19 готово немогућа.

„Успешно бекство морем захтева пажљиво планирање и невероватну храброст, као и да све протекне невероватно добро", објашњава он.

„Мора да постоји још много других људи у Северној Кореји који су покушали да побегну, али нису успели".

„Сада могу да пребегну једино богати људи и они који имају добре везе", додаје пастор Стивен Ким из организације JM Missionary која помаже људима у Северној Кореји да пребегну преко Кине.

Сваке године је око 1.000 људи успевало да пребегне у Кину, али према сазнањима Стивена, у последње четири године свега њих 20 су прешли границу, од којих је само четворо стигло у Јужну Кореју.

У октобру, он и организација за заштиту људских права Хјуман рајтс воч (Human Rights Watch) оптужили су Кину да поједине пребеге враћа у Северну Кореју.

Пјонгјанг тренутно продубљује односе са Кином и Русијом и окреће леђа дипломатским везама са Западом.

Таква ситуација додатно отежава напоре међународне заједнице да се позабави пријављеним случајевима кршења људских права.

Влада Јужне Кореје је као један од приоритета поставила поштовање људских права у Северној Кореји, али заменик министра за уједињење Мун Сонг-хајун истиче да су инструменти које Сеул може да употреби „ограничени".

„Оно што покушавамо да урадимо је да подигнемо свест људи тако што непрестано покрећемо ова питања у Уједињеним нацијама (УН) и у другим организацијама", каже он.

„Северна Кореја показује склоност да слуша европске земље", додаје он и као пример наводи Уједињено Краљевство и Немачку.

Међутим, улога Сеула се углавном свела на пружање помоћи све мањем броју избеглица које успеју да стигну у Јужну Кореју, а која подразумева подршку за правна питања, смештај и образовање.

Након што су спасени, Кима и његову породицу је прво испитивала јужнокорејска обавештајна служба да утврди да ли су севернокорејски шпијуни.

Затим су у центру за подршку насељењу севернокорејских пребега слушали о животу у Јужној Кореји.

Иако су физички веома близу, њихов стари и нови дом су два потпуно различита света, те пребези често имају потешкоћа да се снађу у новој средини.

Породица се из центра за подршку насељењу преселила у стан у октобру, баш у време када се Кимова супруга породила.

Ким каже да је здрава, али да се тешко прилагођава.

Али, најтеже је Кимовој мајци.

Нико од њих се раније није возио подземном железницом и мајка се стално губи у граду.

Свака грешка јој додатно урушава самопоуздање.

„Некако се сада каје што је дошла овде", признаје он.

Али, Ким који је већ био упознат са јужнокорејском културом, каже да се лако прилагођава.

„Свет који сам замишљао и свет у којем сам сада физички су веома слични".

Док смо разговарали, радознало је са стола поред нас узео кутију са мојим AirPods слушалицама и превртао је у руци.

Отворила сам је да види да су то бежичне слушалице, али је и даље гледао збуњено.

Тек када сам бежичне бубице ставила у уши, схватио је чему служе и осмехнуо се.

Чека га још много оваквих изненађења и изазова.

Ово је тек почетак његовог путовања.

Погледајте видео: Зашто волимо луде приче о Северној Кореји

Додатно извештавање: Хосу Ли и Лијан Чои. Илустрације: Лили Хјуин

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]