ЦОП28: Сиромашне земље добиле 30-годишњу битку за новчану помоћ због последица климатских промена

Током изненађујућег почетка 28. Конференције страна (ЦОП28), делегати су се сагласили око дугоочекиване новчане помоћи за штету насталу у олујама и сушама које су произвеле климатске промене.

Обично се такви договори склапају у последњим тренуцима после вишедневних преговора.

Председник ЦОП28 султан Ал-Џабер уздрмао је скуп изневши договор о новчаној помоћи првог дана.

Европска унија, Британија, Америка и други одмах су најавили да ће допринети, што је довело до износа од око 400 милиона долара за сиромашне земље које највише осећају утицај климатских промена.

Улози не могу бити већи - дан је почео упозорењем шефа Уједињених нација Антонија Гутереша да „проживљавамо климатски колапс".

Гутереш је додао да вести о томе да ће 2023. „готово извесно" бити најтоплија година од када постоје мерења треба да „забрину светске лидере".

Три деценије од када је идеја први пут поменута, договор о новчаној помоћи за „губитак и штету" поздрављен је аплаузом током конференције.

Ово се тумачи као паметан потез Уједињених арапских емирата, земље домаћина која је била на мети критика пре почетка ЦОП-а, после извештавања ББЦ-ја о томе да је УАЕ планирала да током самита склопи нафтне уговоре са 15 држава.

„Ово је веома паметан начин да се отвори конференција", каже професор Мајкл Џејкобс са Универзитета у Шефилду и посматрач ових преговора.

„Већ током прве седнице су договорили најважнији део читаве конференције, иако је било спорова, Америка није била задовољна текстом пре неколико недеља, а данас је договорен фонд за губитак и штету", додаје.

„Губитак и штета" се односи на утицај временских неприлика изазваних климатским променама који осећају многе земље.

До сада је новчана помоћ обезбеђивана како би се земље прилагодиле растућим температурама и смањиле емисију штетних гасова, али новца није било за последице невремена и суша.

Идеја да треба наћи новца за ту врсту губитка први пут је споменута 1990-их година.

Деценијима су се богатије земље противиле иницијативи за овакав фонд, јер нису желеле да плаћају „компензацију" за емисију угљеника.

Прошле године, током ЦОП27 у Египту, морална страна аргумената је превагнула и земље учеснице су се договориле да успоставе такав фонд.

У протеклих 12 месеци, државе су се спориле око правила, где би фонд требао да се налази и ко би све требао да плати.

Начелни договор постигнут је неколико недеља пре почетка окупљања у Дубаију.

Такве споразуме би обично морале да прихвате све државе учеснице у пленарној седници, током које преговарачи детаљно пролазе кроз текст споразума, што често доводи до великих спорова.

До сада се то дешавало на крају ЦОП-а, после дана и ноћи препирања.

„Данас смо постигли историјску ствар", рекао је Ал-Џабер делегатима када је предлог усвојен без свађе.

УАЕ се обавезала на 100 милиона долара, као и Немачка.

Америка каже да ће платити 17 милиона, под условом да успе да постинге договор са Конгресом. Америчка делегација жели да све земље знају да прихватањем да плате не значи и да прихватају образложење да плаћају одштету за емисију гасова кроз историју.

Велика Британија је обећала 60 милиона фунти (70 милиона евра).

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]