Француска: Марш против антисемитизма подржала десница, али не и левица

Овог викенда се у Паризу догодило нешто што нема преседана у историји, а понукано ратом између Израела и Хамаса који се надвија над Европом.

Први пут су одржане велике демонстрације на којима су учествовале водеће партије заједно са екстремном десницом, али без крајње левице.

У недељу поподне хиљаде су се одазвале позиву председника оба дома парламента да подрже француске републиканске вредности и осуде антисемитизам који се све чешће испољава од почетка рата 7. октобра.

Међу првима је присуство потврдила Марин Ле Пен, која се три пута кандидовала за председничку функцију испред Народног фронта, касније названог Национални савез, заједно са младим страначким лидером Жорданом Баределом.

Скоро истовремено огласиле су се њихове колеге са крајње левице. Жан Лик Меланшон, раздражљиви лидер странке Непокорена Француска, рекао је да неће доћи, јер је марш „рандеву за безусловне подржаваоце масакра [људи у Гази]".

Тешко је описати колико је овај обрт симболички важан.

Деценијама се француска политика ограђивала од екстремне деснице, чији су ставови не само према Јеврејима, одбацивани као антирепубликански. Стари Национални фронт, који је предводио Жан Мари Ле Пен, отац Марин Ле Пен, често је избегаван.

За то време, крајња левица - комунисти, троцкисти и нове странке попут Меланшенове, нападане су због њихових ставова, али никад нису искључиване. Биле су део шире политичке породице, баш као што Ле Пенове присталице нису.

До пре неколико година било је незамисливо да маршу против антисемитизма не присуствује крајња левица. Да уместо њих дође крајња десница, сматрало би се несавесним.

Такви потреси на политичком небу догодили су се много пре рата у Гази и манифестују се различито у европским земљама.

Модерна крајња десница постала је национална десница, бар у Француској, заборавивиши опседнутост Јеврејима и тврдње о такозваном „јеврејском лобију".

Данас су усредсређени на три ствари - имиграције, безбедност и исламизам, што су све питања око којих са Јеврејима могу наћи заједнички језик.

У међувремену, крајња левица у Француској, гледајући на Газу кроз антиколонијалне наочаре, види потлачени народ који је суперсила поробила и виче „Солидарност!"

Пошто је изгубила подршку старе радничке класе, од које многи гласају за Национални савез, нову базу присталица налази у политички освешћеним имигрантима.

Тако долазимо до нове ситуације у којој партија чији је оснивач једном назвао Холокауст „детаљем историје" отворено прихвата стварање француских Јевреја, а на другом крају спектра, странка изграђена на идејама људских права и једнакости оптужена је за антисемитизам јер није припаднике Хамаса назвала „терористима".

Можда би све ово требало нијансирати, али основна поента остаје: странка Марин Ле Пен се веома успешно увлачи у мејнстрим, док се партија Меланшона извлачи.

Ове недеље једна од историјских личности у борби против антисемитизма у Француској изнела је сопствено виђење ових ироничних преплитања историје и политике.

Серж Кларсфелд и његова супруга Беате помогли су да се нацистички ратни злочинци приведу правди, документујући депортације и смрт 80.000 Јевреја из Француске који су убијени у Холокаусту.

Говорећи за лист Ле Фигаро, Кларсфелд који сада има 88 година, рекао је да је за њега у „ДНК крајње деснице" уписан антисемитизам.

„Зато када видим да велика странка крајње деснице напушта антисемитизам и негирање (Холокауста) и креће ка нашим републиканским вредностима, наравно да ме то радује.

„Крајња левица је са своје стране увек имала антисемитску традицију. И као што ми је лакнуло када видим да се Национални савез заузима за Јевреје, тако сам тужан што видим крајњу левицу како напушта борбу против антисемитизма."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]