Израел и Палестинци: Изјава фудбалера Мухамеда Салаха о сукобу на Блиском истоку пример за друге спортисте

Нападач Ливерпула и египатске репрезентације Мухамед Салах позвао је „светске лидере да се уједине како би спречили даљa страдања невиних душа", после страшне експлозије у болници у града Газа прошлог месеца.

Овај тридесетједногодишњак један је од многих спортиста са утицајним налогом на друштвеним мрежама који је прокоментарисао текући сукоб Израела и Хамаса, палестинске екстремистичку организацију коју су Велика Британија и САД још раније прогласиле терористичком.

Текући сукоб је избио пошто су припадници Хамаса извели до сада невиђен напад на Израел из Појаса Газе 7. октобра, убивши више од 1.400 људи, како тврди Тел Авив.

Израелска војска је у знак одмазде потом покренула нападе на Газу, што је довело до више од 11.000 жртава, према Министарству здравља у енклави под контролом Хамаса.

Салахова реакција на сукоб Израела и Газе требало би да послужи као пример у спорту, сматра бивши спортски агент и професор Ијан Бејли.

„Салах је пример некога ко се налазио под огромним притиском да заузме страну због своје националности.

„Али он је коракнуо уназад и рекао: 'Залажем се за мир и окончање патње'", каже Бејли, данас виши предавач спортског новинарства на Универзитету Стафордшир, за ББЦ Спорт Африка.

Он истиче да Салахова изјава „није била довољна за неке људе", који сматрају да двоструки добитник награде за афричког фудбалера године треба да искористи огроман утицај који има за „конкретнији политички став".

„Кад је на крају објавио поруку, многи су га хвалили због хуманитарног тона, а опет други су га критиковали јер су мислили да би његов став требало да буде више проарапски и пропалестински.

„Али он то не може да учини јер Ливерпул сигурно има строго дефинисану политику понашања на друштвеним мрежама", објашњава професор.

Кад је туниска тениска звезда Онс Жабер говорила о овом питању почетком месеца, њен став био је мање двосмислен.

„Одлучила сам да поклоним део новчане награде како бих помогла Палестинцима.

„То није политичка порука већ хуманост. Желим мир у свету", рекла је седма најбоља играчица света на финалу пред окончање сезоне ВТА у Мексику.

Бејли је поздравио и њену поруку, рекавши да „било који гест који доприноси смањењу људске патње мора да се подржи, док год је заснован на хуманости и није политички".

„Теже питање је да је сукоб поларизовао ставове до те мере да ће сваки гест, колико год добронамеран и доброћудан био, неизбежно изазвати и подршку и критику", додао је.

Шта нам, дакле реакције Салаха, Жабер и водећих Африканаца говоре о политичком положају у ком су се нашли спортисти?

И какве се опасности крију у коришћењу њихових платформи за изношење ставова о крупним темама?

Погледајте и ову причу

Друштвене мреже 'мењају динамику'

Откако је избио рат 7. октобра, дошло је до великог изражавања подршке палестинској борби међу спортским клубовима, играчима и навијачима широм континента, поготово у Северној Африци.

Пред пријатељску утакмицу против Зеленортских Острва 12. октобра, алжирска репрезентација изашла је на терен носећи куфије, покров за главу који се везује за палестински отпор, док је капитен Ријад Марез био један од играча који је касније махао палестинском заставом на терену.

„Није било алжирских славних личности које се нису огласиле макар да би саопштиле да саосећају са патњом у Палестини.

„Морате да разумете да је Алжир био француска колонија 132 године и да се више од милион Европљана доселило у ову државу до 1962. године, тако да многи Алжирци доживљавају палестинску патњу сродну њиховој прошлости", изјавио је алжирски фудбалски новинар Махер Мезахи.

Салахову изјаву Мезахи је назвао „најзанимљивијом динамиком у ставу славне личности која се нашла под притиском да се огласи".

Керол Кимутаи, стратешкиња дигиталних медија, каже да притисак проистиче из данашњег модерног света.

„Кад се потегну питања као што су расизам, сексуалност, сукоб, религија, абортус, спортске звезде могу да изаберу да ли ће се јавно огласити или ће се клонити теме.

„Али кад јој је проблематика блиска, јавност ће од личности очекивати да се огласи. Газа је блиска Салаху.

„То јасно показује многа интересовања са којима играчи попут Салаха морају да жонглирају у њиховим спортским каријерама", рекла је она за ББЦ Спорт Африка.

Када је звезда Ливерпула, чији се родни град Нагриг у Египту налази мање од 350 километара од Газе, позвала на уздржаност да би се заштитили палестински животи, да ли је било изненађење што је лондонски клуб Кристал Палас из Премијер лиге јавно подржао Израел?

Па и није, према мишљењу водећег професора за спорт и геополитичку економију.

„Двојица њихових власника су Јевреји, а трећи је Американац са тесним везама са америчком јеврејском заједницом.

„Власништво и култура клубова су веома значајни, тако да добијамо ове веома различите приступе", каже Сајмон Чедвик из пословне школе Скема.

У Израелу, бразилски носилац олимпијске медаље из 2012. године Фелипе Китадаи понудио је земљи „љубав и сву подршку" упркос томе што наводно треба да напусти државу, његову доскорашњу базу, док је фудбалски интернационалац Манор Соломон међу онима који су критиковали Хамас на друштвеним мрежама.

Уз ратно искуство из прве руке пошто се затекао у Кијеву првог дана када је Русија започела рат против Украјине, Соломон из Тотенхема препричао је како су његова породица и пријатељи прошли „пакао" због текућег сукоба Израела и Газе.

Професор Бејли сматра да друштвене мреже у многоме мењају динамику.

„Да је до овог сукоба дошло пре 30 година, могло би се рећи да фудбалери не би били под притиском под којим су данас као директна последица онога што се дешава на друштвеним мрежама.

„То је немогућа, класична ситуација наћи се између чекића и наковња за сваког фудбалера у ситуацији коју имамо данас, која је малтене неприкосновена", додаје.

Опасности од објава

Пре три године, Жабур су претили смрћу на друштвеним мрежама пошто је одлучила да политику остави по страни играјући против Израела, земље коју њена влада не признаје, на међународном тениском турниру у име Туниса.

Улазак у политичку сферу, било глобалну или не, недавно се показао ризичним и за друге спортисте.

Многи су критиковали легендарног кошаркаша Леброна Џејмса када је објавио подршку Израелу после напада Хамаса од 7. октобра, а „продана душа", „кловн" и „срам те било" биле су међу коментара који су највише објављивани и дељени.

Слично је прошао и Флојд Мериведер, боксерска легенда, пошто је јавно подржао Израел, а има и неколико актуелних фудбалера којима су клубови изрекли дисциплинске казне због објава на друштвеним мрежама.

Алжирског одбрамбеног играча Јусефа Атала суспендовао је француски клуб Ница, због његове објаве, којом клуб није био одушевљен.

Атала ју је у међувремену обрисао, а потом се и извинио - објаву су прогласили антисемитском.

Двадесетседмогодишњаку је управно тело које води Лигу 1, главну француску лигу, на крају забранило играње седам утакмица.

Нусаир Мазрауи је наишао на критике пошто је поделио пропалестински видео на свом налогу на Инстаграму.

Његов клуб Бајерн Минхен имао је „детаљан и разјашњавајући разговор" са мароканским интернационалцем, који је накнадно изјавио да ће „увек бити против свих врста тероризма, мржње и насиља".

У Немачкој прошле недеље, холандском крилу Анвару Ел Гази поништен је уговор са Мајнцом због објаве на друштвеним мрежама о сукобу Израела и Газе коју је клуб из Бундеслиге доживео као пропалестинску.

„Оно што нисмо видели у Енглеској до сада су ове врсте епизода какве смо виђали у Француској и Немачкој, а где су муслимански играчи давали пропалестинске изјаве и били суспендовани због њих.

„Али што дуже ова ситуација буде трајала, то ће осетљивија питања постати. Увек ће постојати прилика за клуб, играча, спонзора или играча да дају изјаву, у корист једне стране или друге.

„Чини се да све више у 21. веку не умемо да раздвојимо или распаримо фудбал од ширег контекста", каже Чедвик.

То је став који изгледа да одражава речи Басила Микдадија, уредника сајта Фудбал Палестина, током гостовања у ББЦ-јевом подкасту Спортс Деск.

„Налазимо се у ситуацији толико критичне хуманитарне кризе да постоји нешто што конкретно можемо да тражимо од људи да раде, а то је да траже обуставу ватре, а то није заузимање стране.

„Фудбалери су део наших заједница, тако да има смисла да они то захтевају", каже он.

А опет, они који се нађу под притиском да се изјасне не учине то увек.

За оне који су довољно храбри да изнесу јавни став, Бејли има овај савет.

„Никад не смемо да сметнемо са ума моћ спорта и славних спортиста да изврше утицај на јавност.

„Ако желе нешто да кажу, на играчима је да се консултују са клубовима и буду сигурни да им је апсолутно јасно шта смеју а шта не смеју да кажу", каже бивши новинар са дубоким интересовањем за односе спорта и медија.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]