Русија и Украјина: Како се одвија рат у Украјини док свет посматра сукоб у Израелу

Како смо зашли у новембар, Украјина је саопштила да је у претходна 24 часа бомбардовано 120 локација, што је највећи појединачни напад од почетка године.

А опет је пажња света остала усредсређена на Газу и Израел и највећег сукоба на Блиском истоку последњих деценија.

Могућност слабљења светске подршке највећи је страх Украјине од самог почетка руске инвазије.

Без војне и финансијске помоћи његових партнера, Кијев има мале шансе да се одупре Русији на бојишту и да одржи противваздушну одбрану, кључну за заштиту украјинских градова.

Погледајмо неке од највећих развоја догађаја из протеклог месеца на руско-украјинском фронту.

Рат изнуривањем

Многи аналитичари рекли су да ће страна која може дуже да истрпи губитке на крају добити рат.

Главонокомандујући украјинске војске генерал Валериј Залужни говорио је и о „рату изнуривањем".

„Баш као у Првом светском рату, достигли смо ниво технологије који нас доводи у пат-позицију", рекао је он у чланку за Економист, утицајни британски медиј.

У трезвеном сведочанству о петомесечној контраофанзиви са циљем повраћаја територија које су под руском контролом, он је рекао да је украјинска војска успела да напредује само 17 километара.

Русија тренутно контролише око 17.5 одсто украјинске међународно признате територије са мало значајних промена на фронту 2023. године.

Протеклих недеља борбе су се појачале око града Авдејевка на истоку Украјине, где обе стране трпе велике губитке, али остварују врло мало напретка.

Британски министар одбране процењује да су руски губици у Авдејевки можда најтежи до сада у 2023. години.

Залужни је написао да су обе стране сада опремљене сличном напредном технологијом која им омогућује да знају шта друга страна ради.

Као последица тога, рекао је он, ниједна страна не може да напредује и оствари циљеве.

Он је позвао украјинске партнере да шаљу Украјини још прецизних оружја, са антиартиљеријским својствима и опремом за деминирање, међу којима и роботику.

САД и Украјина

Брзина и лакоћа са којом украјински западњачки партнери шаљу ново оружје и финансијску подршку тренутно је под ревизијом - после избора новог председника америчког Конгреса.

Мајк Џонсон, републикански посланик из Луизијане, изабран је на највиши положај 25. октобра.

Раније је амерички председник Џозеф Бајден тражио од Конгреса да усвоји пакет средстава за безбедност од 106 милијарди долара у који спада и 61 милијарда долара помоћи за Украјину.

Нови председник Конгреса ставио је приоритет на америчку помоћ Израелу, рекавши да иако „САД не могу да дозволе Владимиру Путину да победи у Украјини, морамо да станемо уз нашег важног савезника на Блиском истоку, а то је Израел."

Мајк Џонсон је рекао да иако подржава даље слање помоћи за Украјину, морају да постоје и одговорност и јасни циљеви Беле куће.

Секретар за националну безбедност Кијева Алексеј Данилов је то одбацио:

„Радо ћемо пружити све информације о помоћи, нема никаквих тајни."

А опет, чак и ако се одобри још помоћи, могло би да дође до одлагања која би могла да доведу до губитака на бојишту.

Поједини у америчком Конгресу већ желе да обуставе помоћ Украјини и преусмере је на Тајван.

Украјински председник Владимир Зеленски је одбацио медијске извештаје да амерички и званичници ЕУ притискају Кијев да преговара са Москвом.

„Сви знају мој став, који се поклапа са ставом украјинског друштва… Нико не врши притисак на мене да преговарам, ниједан лидер ЕУ или САД", рекао је он на заједничкој конференцији за штампу са шефицом Европске комисије Урсулом фон дер Лејен у Кијеву 4. новембра.

Искључио је било какве преговоре са Русијом, али је признао да рат на Блиском истоку одвлачи пажњу са Украјине.

Поновивши молбу његовог главног генерала, он је апеловао на глобалне партнере, „САД, Европу и Азију" да наставе да помажу Украјини зато што Кијев „брани заједничке вредности" као што је демократија.

Говорећи у интервјуу за амерички НБЦ, он је рекао да је алтернатива напросто сувише опасна: „Ако нас Русија све побије, напашће НАТО земље."

Украјина жели да поврати све територије које су под окупацијом Русије, међу њима и Крим који је анкетиран 2014. године.

Москва је описала инвазију на Украјину као „специјалну војну операцију", покренуту као реакцију на, како каже, непријатељски и агресивно настројен Запад.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков инсистира да рат „није у пат-позицији" и да ће руске трупе наставити да продиру на бојишту.

У дневним брифинзима руског Министарства одбране нема информација о жртвама или проблемима на фронту, а уместо тога наводе губитке војске и опреме Украјине.

Али руски војни блогери оштро критикују врховне команданте зато што не обезбеђују довољно обуке и подршке јединицама које се боре око Авдивке.

Ширење напада на цивиле

Док се приближава зима, једна од највећих брига за Украјину је повећање броја руских напада на кључну цивилну инфраструктуру, као што су снабдевање енергијом и транспортне трасе.

Проширивање распона напада отежава украјинској противваздушној одбрани да обезбеди ефикасну заштиту.

Украјина се суочава са свакодневним бомбардовањем, које се врши артиљеријским гранатама, ракетама, пројектилима и дроновима.

Области најближе фронту и у домету руске артиљерије трпе велике нивое људских жртава и разарања.

Говорећи 31. октобра, виши званичник УН рекао је Савету безбедности УН, да „руски удари наносе незамисливу патњу народу Украјине и више од 40 одсто њих захтевају хуманитарну помоћ."

Рамеш Рајасингам, директор за координацију у хуманитарној канцеларији УН, рекао је да су хиљаде цивила погинуле у нападима од почетка руске инвазије у фебруару 2022. године.

Уједињене нације су потврдиле смрт 9.900 цивила, али су додале да је „права бројка сигурно виша".

Украјинци такође морају да изађу на крај са ослабљеним здравством.

Од почетка инвазије, Светска здравствена организација верификовала је више од 1.300 напада на здравствену инфраструктуру, попут болница.

Тај напад чини више од 55 одсто свих напада широм света током истог периода.

Према УН-у, од почетка септембра ове године, нападнуто је 13 здравствених установа, а погинуло је 111 здравствених радника или пацијената.

Споразум о извозу житарица

У октобру су украјински званичници успели да издејствују да житарице буду пребачене кроз уски коридор дуж западне стране Црног мора, кроз румунске и бугарске територијалне воде све до Турске, у покушају да се заштите од руских напада.

Овај аранжман омогућује извоз само ограничене количине житарица.

Процењује се да је од августа новим путем украјинске луке напустило око милион тона житарица.

Пре инвазије, Украјина је извозила и до шест милиона тона.

Иако је актуелни ниво извоза половина онога што је био у октобру прошле године, и даље је виши од очекиваног.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]