Русија и Украјина: Украјинска деца приморана да напуштају домове због руске офанзиве

Мрак је док воз пристиже на станицу у централној Украјини и хуманитарни радници су начичкани око једног од вагона.

Врата вагона се отварају и мало дете ступа на платформу.

Хуманитарни радници помажу детету да сиђе са воза док њена мајка иде за њом, пажљиво носећи бебу у малој ружичастој носиљци.

Ово су најновије украјинске ратне избеглице.

Власти су прошле недеље наредиле принудну евакуацију деце из 31 града и села у близини линије фронта.

Овај воз је довео неколико породица из региона Доњецка у релативну сигурност на западу земље.

Не можемо да напишемо тачну локацију из безбедносних разлога.

Наредбе о евакуацији, која се издају кад год се услови сматрају превише опасним, уследила су након што је Русија обновила офанзиве у деловима Доњецке области и појачале борбе у Херсонској области, на југу Украјине.

Док добровољци истоварају пртљаг, кутије и кофере, други уводе придошлице, збуњене и исцрпљене, у топлину станице.

Три тинејџерке седе на клупама, лица потпуно без израза од стања шока.

Гласно мјаукање долази из корпе код њихових ногу.

„Кад је граната недавно погодила нашу кућу, био је то већ десети пут", прича нам њихова мајка.

Лилија Михаилик каже да се породица потом преселила у стан у истом селу, али како су удари прекинули комуникацију и енергетске везе, школовање њене ћерке преко интернета постало је немогуће.

Њен муж је остао са оцем и мајком, који су одбили да оду.

Лилија каже да није сигурна у будућност њене породице.

„Путујемо 'на слепо'".

Док породица чека аутобус који ће их одвести до њиховог смештаја, хуманитарни радници деле кафу, а државни званичници готовину.

Поред бесплатног превоза до безбедног, Украјина у почетку свим присилно евакуисаним лицима даје новац - око 50 евра по одраслој особи, 80 евра по детету или угроженој одраслој особи - и место за живот.

Од одраслих се потом очекује да раде.

Нико не изговара, али сви овде знају да постоји шанса да више неће видети њихове домове.

И зато, упркос свакодневном подношењу опасности и непријатности, поједини нису хтели да оду.

На људима попут Павла Дјаченка је да их убеде.

Он је један од припадника такозваних специјалних полицијских јединица „Бели анђели" задужених за допремање хуманитарне помоћи у - и за евакуацију људи - из најопаснијих места у Украјини.

„Све мора да се уради веома брзо", каже он.

„Опасност увек постоји јер Руси не престају да гранатирају".

Одвођење породица са децом на сигурно је посебан изазов.

Свака екипа има играчке у колима.

„Неко мора стално да прича са децом, да им одвраћа пажњу од опасности на путу или било којих других стресних тренутака", каже он.

Док су милиони Украјинаца побегли од рата у иностранство, украјинска влада процењује да у земљи има близу пет милиона интерно расељених лица.

Принудно евакуисане људе прихватају заједнице широм Украјине.

Упознајемо неколико породица које су смештене у стару школу.

Звук некога ко пушта музику са уређаја испуњава ходник док Варвара, која има 10 година, седи испред лаптопа у некадашњој учионици.

Учи онлајн лекцију са друговима из школе коју физички више не могу да похађају.

Варвара је овамо дошла са мајком Ирином и баком Светланом из Костјантиновке у Доњецкој области, где су због гранатирања морале да живе у подруму.

Са осталим станарима деле купатило и кухињу.

„Стварно ми се свиђа овде", каже Ирина, а Светлана је сагласна.

Али сузе почињу да теку низ лица обе жене.

„Желимо да идемо кући. Желимо да се све ово заврши."

Варвара гледа како плачу, али није изненађена њиховим болом.

Деца избеглице из Украјине сада су можда далеко од линије фронта.

Али њихове животе и даље обликује рат.

Додатно извештавање: Хана Циба

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]