Светски дан вида и здравље: Како да чувате очи

За људе који немају проблема са видом, нега очију је вероватно последња ствар на коју обраћају пажњу.

„Користимо наше очи од тренутка кад их отворимо до тренутка кад су затворене. Оне просто раде за нас као наша срце", каже Сара Малинг, стручна сарадница Краљевског колеџа офталмолога.

„Али кад трчимо, наше срце лупа брже и ми на крају успоримо. За разлику од срца, ми не престајемо да гледамо само зато што су нам се очи умориле.

„И ретко размишљамо о томе да их прегледамо."

То организација која се бави Светским даном вида жели да промени.

„Желимо да обавестимо што више људи да је веома важно старати се о својим очима и знати где да дођете до неге очију", каже Питер Холанд, генерални директор Међународне агенције за превенцију слепила (ИАПБ).

Новинарка ББЦ-ја Луси Овен недавно је писала о томе како јој је вид спасао рутински преглед.

Луси носи контактна сочива од 16. године.

Сада у педесетим, у јуну је приметила да је почела да има повремене снажне бљескове у десном оку.

„Није се дешавало често, можда једном или двапут дневно и, иако ми је било малко необично, нисам похитала на преглед.

„Кад ми се приближио 52. рођендан, само сам преврнула очима и помислила да је то сигурно само још једна радост старења."

Она каже да није посећивала оптичаре онолико редовно као што је требало и често је заборављала на редован годишњи преглед.

Али како су се бљескови настављали, коначно је отишла да прегледа очи и тад је оптометриста открио да је мрежњача у њеном десном оку у процесу одвајања и да су ти бљескови били знак.

Луси је подвргнута хитној операцији на десном оку.

Операција је трајала око 40 минута и она је ушла у болницу и изашла из ње у року од неколико сати.

„Морала сам да проведем наредну недељу лежећи на боку и тад је само требало бити стрпљив и сачекати да ми се вид врати у нормалу."

Њен вид се постепено поправио наредних месеци.

И сад се она вратила на редован водитељски посао.

„Стално размишљам о томе колико сам среће имала. Колико сам среће имала што сам отишла код оптичара баш тада када сам то учинила и да је могао да реагује толико брзо."

Али приступ експертима за негу ока и квалитетним здравственим очним услугама као што је имала Луси Овен можда није доступан људима у сиромашнијим земљама.

То је један од проблема који ове године жели да истакне Светски дан вида.

Питер Холанд верује да постоји потреба за националним плановима и политиком у вези са здрављем и негом очију, нарочито у економијама са ниским и средњим примањима.

Холанд додаје: „Све више желимо да будемо сигурни да је здравље ока заправо укључено у планове националног здравства, да није тамо напољу само за себе, већ да је одговарајуће интегрисано у свеукупну здравствену политику и планирање, па да потом имате приступ ресурсима који су вам потребни."

Око 2,2 милијарде људи широм света имају некакво оштећење вида или слепило, а више од 1,1 милијарду пати од нелечених или недаћа које су могле бити излечене, према извештају из 2023. године Међународне организације рада (ИЛО).

„Ако не буде било великих улагања у превентивне акције, ове бројке су пројектоване да расту, нарочито у земљама са ниским и средњим примањима, и у домородачким и забитим заједницама."

ИАПБ такође жели да истакне улогу коју свако може да одигра у претварању неге ока у приоритет на радним местима, што је тема овогодишњег Светског дана вида.

ИЛО је проценио да је 2020. године отприлике 13 милиона радно способних људи глобално живело са неким оштећењем вида које је проистекло из њихових професија.

„Ова оштећења вида проистекла са радног места су трећи најчешћи каузални фактор стања везаних за вид", каже се.

Опасности по очи на радном месту укључују, према извештају, гледање у видљиве и невидљиве спектре светла као што су ултраљубичаста или инфрацрвена радијација, „који могу да изазову катаракту" код свих радника на отвореном као што су они у пољопривреди, грађевинарству или рибарењу.

У извештају се такође каже: „Одговарајућа опрема за заштиту је потребна за раднике који су опасности од механичких повреда, као што су летеће честице које ударају или продиру у око великом брзином или под високом температуром."

И на крају, али ништа мање важно, ту је и проблем који је прилично јединствен за савремене раднике: напрезање ока пред компјутерским екраном.

„Људи често одржавају статичку раздаљину између очију и екрана, што чини да мускулатура ока одржи релативно непромењиву закривљеност", каже се у извештају.

„Ове статичке навике употребе компјутера могу да доведу до групе проблема у вези са очима и видом."

Како поправити вид без додатних трошкова:

Савети Саре Малин са Краљевског колеџа офталмолога

Можда ће вас занимати и ова прича:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]