Кина и политика: Да ли скорашње чистке у војсци говоре да је Си Ђинпинг у проблему или да демонстрира моћ

Били су људи од поверења и миљеници Сија Ђинпинга. Сада изгледа да нестају.

Последњих месеци, нестанци неколико високих кинеских званичника покренули су спекулације да ли се кинески председник упустио у чистку, поготово људи повезаних са војском.

Најновија особа која делује као да је пала у немилост је министар одбране Ли Шангфу, који већ неколико недеља није виђен у јавности.

Иако његово одсуство испрва није деловало необично, људи су почели да обраћају пажњу кад је виши амерички дипломата указао на то.

Ројтерсов извештај касније је јавио да се генерал Ли, задужен за набавку оружја за Народноослободилачку армију, нашао под истрагом у вези са куповином војне опреме.

Његов „нестанак" уследио је свега неколико недеља након што су смењена двојица врховних званичника у Ракетним снагама - војном огранку који контролише нуклеарно наоружање - баш као и судија војног суда.

Сада су почеле да круже свеже гласине да су одређени кадрови Централне војне комисије Комунистичке партије Кине која контролише оружане снаге такође под истрагом.

Понуђено је врло мало или нимало званичних објашњења за ове смене, сем „здравствених разлога".

У том вакууму, спекулације само расту.

Главна теорија је да су власти започеле искорењивање корупције у Народноослободилачкој армији.

Војска је у стању повишене приправности - у јулу је она издала необичан позив јавности за дојаве о корупцији у последњих пет година.

Си Ђинпинг је такође покренуо нови талас инспекција, шпартајући по земљи да би обавио пет посета војним базама од априла, према проверама ББЦ Мониторинга.

Корупција је одавно проблем у војсци, поготово откако је Кина либерализовала економију седамдесетих, истиче Џејмс Чар, научни сарадник са сингапурског Технолошког универзитета Нанјанг који проучава односе између Комунистичке партије Кине и војске.

Сваке године Кина потроши више од билиона јуана на војску, од чега део одлази на набавке, што из разлога националне безбедности не може бити до краја очигледно.

Ово одсуство транспарентности додатно је погоршано кинеским једнопартијским централизованим системом.

За разлику од јавне критике каквој су изложене војске других земаља, кинеске оружане снаге контролише искључиво Комунистичка партија Кине, истиче доктор Чар.

Иако је Си Ђинпинг имао извесног успеха у зауздавању корупције у оквиру оружаних снага и обнови њене репутације до извесне мере, „искорењивање корупције је огроман ако не и немогућ подухват", јер би захтевао „системске реформе према каквима, бојим се, ауторитарна држава и даље гаји аверзију", додао је доктор Чар.

„Све док влада Комунистичке партије Кине не буде спремна да уведе одговарајући правни систем који више није под њеном контролом, такве чистке ће се и даље дешавати."

Али нестанци могу да се објасне и све већом паранојом кинеске владе док покушава да изађе на крај са затегнутим односима са САД-ом.

У јулу је на снагу у Кини ступио проширени закон о контрашпијунажи, дајући властима већу моћ и овлашћења у спровођењу истрага.

Убрзо потом, кинеско Министарство за државну безбедност позвало је грађане да им помогне у борби против шпијунских активности.

Нестанак генерала Лија подсећа на нестанак министра спољних послова Ћина Ганга, чија је смена у јулу такође довела спекулације до усијања.

Ове недеље је Вол стрит журнал известио да се Ћин Ганг налазио под истрагом због наводне ванбрачне афере која се завршила рођењем детета у САД.

„Имати аферу није недопустиво у елитним круговима Комунистичке партије, али афера са неким ко би могао да буде осумњичен за везе са страном обавештајном службом и рађање детета са пасошем вашег кључног геополитичког ривала, ако не и директног непријатеља, могло би да буде", истакао је аналитичар за Кину Бил Бишоп.

Колају спекулације и да Си Ђинпинг дела под интерним партијским притиском да поспреми властито двориште, док Кина има проблема са успореном постковид економијом и растућом незапосленошћу младих.

Под кинеским политичким системом, Си Ђинпинг није само кинески председник већ и врховни вођа оружаних снага.

Ако се посматрају на један начин, ти нестанци би могли да буду знак нестабилности у лидерству Сија Ђинпинга.

Посматрачи су се ухватили за чињеницу да су генерал Ли и Ћин, који нису били само министри већ су се налазили и на вишим положајима као Државни саветници, били миљеници Си Ђинпинга.

Њихов изненадни пад стога би могао да се доживи као резултат лоше процене кинеског председника.

Ако бисмо њихов нестанак схватили као политичку чистку, онда чињеница да је морао да је спроведе толико брзо након што је консолидовао моћ на партијском конгресу прошле године, где је успешно неутралисао потенцијалне ривалске фракције и кључне одборе напунио савезницима, онда то заиста лоше изгледа.

Али, други став је да је ово још једна демонстрација моћи Сија Ђинпинга.

Син званичника Комунистичке партије који је и сам био жртва чистке, Си Ђинпинг је славан по јавној оштрој борби против корупције, која такође служи као политичка чистка са циљем искорењивања његових непријатеља, тврде посматрачи.

Од Мао Цедунга, ниједан други кинески лидер није дошао толико близу размерама чистки садашњег председника.

Процењује се да су током година оне обухватиле хиљаде кадрова и да су се на зуб узимале и нижи и виши званичници, почевши са његовом кампањом „тигрова и мува" покренутом недуго након што је дошао на власт 2013. године.

Он се острвио и на оружане снаге и до 2017. године сменио више од 100 виших официра.

У оно време је државна новинска агенција Синхуа истакла у једном чланку да то „далеко надмашује број генерала погинулих у ратовима за стварање нове Кине".

Али највеће питање тиче се сигнала који шаљу најновији настанци и њихове крајње последице.

Посматрачи кажу да ће то створити атмосферу страха у војсци и влади.

Иако то можда и јесте жељени исход како би се осигурала послушност, то би исто тако могло да има и деморалишући ефекат.

Вишегодишње систематско искорењивање оних који су пали у немилост и испуњавање највиших положаја његовим присталицама могло би да значи да се Си Ђинпинг окружио искључиво послушницима.

Ризик од колективног мишљења је „права нестабилност" вођства Сија Ђинпинга, јер би то могло негативно да утиче на националну безбедност Кине и њену спољну политику, истиче доктор Чар.

Нестанци су се, штавише, дешавали, током напетог периода у Тајванском мореузу, где је Кина протеклих недеља послала више ратних бродова и борбених ловаца.

Било какав прекид комуникације око спољне политике и одбрамбене дипломатије био би „посебно забрињавајући", јер би „могло да дође до несрећа, а излажење на крај са ескалацијом само би постало теже", каже Ијан Чонг, спољни сарадник у експертској групи Карнеги Кина.

Други, међутим, тврде да је кинеско војно вођство довољно робусно да издржи замену неких врховних званичника и истичу да је оно водило рачуна да оперише испод прага рата.

Сасвим трећи, пак, мисле да нестанци неће имати дугорочне последице по стабилност владавине Сија Ђинпинга.

Ниједан од кадрова који су се нашли на мети до сада нису били део његовој најужег круга, истиче Нил Томас, стручњак за политику кинеске елите при Институту за политику азијског друштва.

Оно око чега може да се сложи већина посматрача јесте да ови инциденти истичу непрозирност кинеског система.

„То додатно истиче питање континуитета спровођења политике и кредибилитет било каквих обећања и гаранција на радном нивоу."

На крају крајева, мађионичарски нестанци ових званичника довели су и до „консеквентног осећања нелагоде".

Додатно извештавање: ББЦ Мониторинг

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]