Европска унија и Велика Британија: Има ли простора за побољшање билатералних односа

Чини се да је са најавом општих избора следеће године у Великој Британији Брегзит поново на политичком дневном реду у Лондону, али не и у Бриселу.

Кир Стармер, вођа опозиције, ове недеље је изазвао предизборну пометњу у штампи најавом да ће тражити „много бољи" споразум са ЕУ ако постане премијер.

Потом се убрзано упустио у вртоглаву турнеју по Хагу и Паризу, која је обухватала и састанак са Емануелом Марконом, председником Француске, додуше кратак.

Стармерово европско путовање поклопило се у уторак са објављивањем публикације групе стручњака о реформи ЕУ, коју су наручиле француска и немачка влада.

У њој се помиње Велика Британија као могући будући „придружени члан", који врши финансијске уплате у замену за тешњи економски однос.

Бам!

Одједном су посланици поново почели да се свађају око тога да ли је Брегзит био добра или лоша одлука за Велику Британију и шта „понуда" ЕУ за придружено чланство у блоку заправо значи.

Новински наслови огласили су на узбуну.

Један је говорио о француско-немачкој „завери", док је други указао на то да је то покушај Брисела да подстакне Лабуристичку станку да почне поново да се приближава ЕУ.

Засебна теорија коју сам чула била је да је ово пост-брегзитовска „маслинова гранчица" из Брисела.

Изнела сам све ове хипотезе дипломатама из разних земаља чланица ЕУ.

'Водимо другачији разговор'

Мигел Бергер, немачки амбасадор у Великој Британији, брже-боље се огласио на друштвеним мрежама да ублажи спекулације.

„Извештај независне групе стручњака допринос је о проширењу и реформи.

„Не говори о односима ЕУ и Велике Британије", написао је он.

Сваки званичник ЕУ са којим сам разговарала рекао је да су француско-немачку академску студију наручили Париз и Берлин да би сугерисали како да се „у будућности осигурају" ЕУ и њене институције док се разматра проширење које би потенцијално обухватило Украјину, Молдавију, Грузију и земље Западног Балкана.

Објављивање је испланирано још пре више месеци, кажу они, да би се поклопило са овонедељним састанком ЕУ, док се загревају разговори око започињања преговора о чланству са Украјином до краја године.

„Помисао да је ова студија на било који начин повезана са посетом Кира Стармера или чак посетом краља Чарлса Француској врло је маштовита", рекао ми је један дипломата високог ранга.

„То нема никакве везе са стварношћу. Ми водимо потпуно другачији разговор."

Други је навео да је ово „већ виђено, као у старе дане преговора о Брегзиту".

„Британски политичари причају сами са собом, игноришући шта ми у ЕУ заправо говоримо."

„Вестминстер превише тумачи ЕУ", инсистирала је једна истакнута личност из овог блока.

„Полажемо наде у знакове који указују на побољшане билатералне односе, то да.

„Али више не разговарамо и не размишљамо о Великој Британији свакодневно. Наши приоритети су се пребацили на неке друге ствари после Брегзита."

То је истина - главни акценат студије је како би ЕУ могла да прошири број чланица, а да и даље функционише - нарочито имајући у виду непријатност да би потенцијалне нове чланице највероватније прогутале многе субвенције ЕУ од којих тренутно имају користи постојеће чланице (међу којима су Пољска, Румунија и Мађарска).

Али је истина и да француско-немачка студија помиње, колико год кратко, и Велику Британију.

А добро је познато да је француски председник Макрон веома жељан тешње сарадње са Британијом.

Он, и ЕУ у целини, посматрају глобалну ширу слику.

Они виде непредвидиву Кину, непријатељски настројену Русију и брину се због могућности још једног Трамповог председничког мандата у САД.

У нестабилним временима, они желе да остану блиски са пријатељима.

Они знају да су две главне странке у Великој Британији одбациле могућност поновног придруживања ЕУ или чак повратка на јединствено тржиште блока или у царинску унију.

Међутим, они су поздравили прагматичнији, практичнији приступ премијера Ришија Сунака и Стармерову жељу за поправљањем билатералних односа.

Сви су се, међутим, широм Европе ишчуђавали његовом предлогу да се поново покрену преговори о споразуму о Брегзиту.

ЕУ у овом тренутку има врло мало апетита за такву врсту временски захтевне ревизије која би отворила старе ране.

Односи између ЕУ и Велике Британије су се већ умногоме поправили после мрачних дана узајамног неповерења током преговора о Брегзиту.

Руска инвазија на Украјину довела је до тога да земље ЕУ тешње сарађују са Великом Британијом унутар НАТО, Г7 и Г20.

Сунакова претходница, Лиз Трас, била је кључна у првом разбијању пост-брегзитовског леда, осигуравши успех омиљеног пројекта француског председника.

Макрон је сањао о томе да обједини све европске земље - сем Русије и њеног блиског савезника Белорусије - у групу названу Европска политичка заједница.

У октобру прошле године, Трас је одлучила да присуствује инаугуралном састанку.

Без Велике Британије за тим столом, Европска политичка заједница не би имала исту тежину.

Био је то кључни пост-брегзитовски тренутак ресета и Велика Британија ће бити домаћин једног од два састанка Европске политичке заједнице наредне године.

Љушћење слојева

Француско-немачка студија рециклира идеју о којој се расправљало и која је на крају одбачена у Бриселу још на преласку у нови миленијум.

То је идеја о „вишебрзинској" или вишеслојној Европи.

Помало налик црном луку.

Најужи круг би чиниле земље чланице ЕУ које се одлучују за додатно дељење моћи, као што су евро валута или шенгенски споразум о отвореној граници.

Други круг би биле све друге земље чланице ЕУ.

Трећи, назван „придружено чланство", обухватао би земље које се одлучују за формалне економске односе са ЕУ, али не и политичке везе.

Оне би уплаћивале у буџет ЕУ да имају приступ јединственом тржишту, на пример, али не би биле део пројекта „о све повезанијој унији".

На том месту студија помиње Велику Британију као могућег кандидата, заједно са Норвешком и Швајцарском.

Многи Брегзитовци би то доживели као издају.

Четврти и спољни слој био би однос који Велика Британија тренутно има са ЕУ, заснован на билатералним договорима.

За сада се чини да је тај однос, на пристојном одстојању, са могућношћу да временом постане глаткији или трновитији, онај којим су обе стране задовољне.

Што се тиче академске студије, њу није подржала ни немачка ни француска влада.

Реакције на њу су биле различите у земљама чланицама ЕУ које предвиђају да ће се неки - мада никако и сви - од тих предлога наћи на дневном реду самита лидера ЕУ касније ове године.

Како је изгледало одбројавање до изласка Британије из ЕУ:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]