Балкан и европске интеграције: Када све Србија није ушла у Европску унију

Европских интеграција Западног Балкана има, датума уласка у чланство у Унији - нема.

Иницијатива Словеније, земље домаћина самита Европске уније (ЕУ) и Западног Балкана одржаног у Брду код Крања, да се 2030. година одреди као фиксни датум до када би нове чланице могле да се придруже клубу, није добила подршку европских лидера.

„Заиста не верујем у одређивање датума, али верујем у испуњавање наших обећања.

„Када се стекну услови, приступање може да се реализује", пренела је агенција Ројтерс речи одлазеће немачке канцеларке Ангеле Меркел после Самита.

Ипак, разговор о датуму није први - а вероватно ни последњи у процесу придруживања.

„Прича о датумима и времену које је потребно да земље уђу у пуноправно чланство стари су као и сам процес европских интеграција.

„Ова прича обично служи као изговор - државама Западног Балкана да кажу да ЕУ није спремна, Европској унији да каже да ће бити спремна када кандидати буду спремни", каже Наташа Драгојловић, координаторка Националног конвента о Европској унији.

Србија је преговоре о чланству у ЕУ почела 21. јануара 2014. године.

Последње преговарачко поглавље отворено је у децембру 2019. године, после чега није било напретка - упркос промени методологије и груписању поглавља у такозване кластере сличних тема.

Зашто је датум битан?

У историјском искуству проширења Европске уније, било је и ситуација када се пролазно време много прецизније мерило.

„Државе Средње и Источе Европе имале су зацртан пут, планиран, знале су тачно које им је пролазно време за реформе да би све заједно ушле у великом проширењу 2004. године.

„Хрватска је онда ушла сама, а Србија и Црна Гора нису успеле да их стигну и почеле су одвојене преговоре", сматра Наташа Драгојловић.

Она каже да је последња у низу шанси пропуштена после 2018. године, када је Европска унија донела стратегију проширења на Западном Балкану.

У њој је јасно био наведен циљ да Србија и Црна Гора до чланства дођу 2025. године.

„Ево нас у 2021. години и ове две државе, уместо да су тада убациле у шесту брзину и додале гас до даске, оне су стагнирале, возиле на леру, а неке су кренуле и у рикверц.

„Бесмислена је свака даља спекулација са датумом када ће ЕУ бити спремна да прими државе које нису искористиле ниједну прилику", закључује Наташа Драгојловић.

Који су датуми до сада пропуштени?

Лицитација са датумом уласка у чланство почела је и пре рата у коме се распала Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Некадашњи македонски председник Киро Глигоров сведочио је да је Европска заједница крајем 1990. године политичком одлуком желела да понуди придружено чланство СФРЈ у свом клубу у замену за очување заједничке југословенске државе.

Лидери југословенских република су се, према Глигорову, одлучили за другачији принцип, што је био директни увод у рат у бившој Југославији.

Некадашњи српски премијер је изразио наду да би Србија и Црна Гора могле бити примљене у Европску унију већ 2007. године, пренео је тада Б92.

„Оно што је и у Бриселу и у Берлину била основа наше приче је да смо јако велики оптимисти, са жељом да до 2007. године, односно, прецизније, заједно са Бугарском, Румунијом и Хрватском, постанемо чланови ЕУ.

„Не би да се толико везујем за 2007. годину, зато што она није посебно сигурна ни за неке од ових држава, него управо за ту групу земаља", рекао је Живковић.

Магазин Експрес набројао је листу датума које су за улазак Србије у ЕУ наводили српски званичници.

Некадашњи председник Србије говорио је о три године као потенцијалним терминима за улазак Србије у европски клуб.

Из тог времена, треба додати и обећање министра за евроинтеграције Божидара Ђелића који је 2008. најавио да ће Србија постати чланица ЕУ 2014. године.

Непосредно суседство Западног Балкана имало је интерес да види земље у својој непосредној близини у европској породици.

Када је 2009. године дошао на власт у Грчкој, премијер Јоргос Папандреу предложио је да се за пет година оконча процес проширења ЕУ на Балкану.

Од свих земаља кандидата, у том периоду само је Хрватска успела да оствари циљ и постане пуноправна чланица 2013. године.

Партијска конвенција Српске напредне странке била је место где је председник СНС и премијер Александар Вучић дао јасно обећање.

„Наш циљ је да Србија 2020. године постане пуноправни члан Европске уније и ми ћемо тај задатак да остваримо", рекао је тада Вучић страначким колегама.

Вучић је неколико месеци пре тога постао председник Владе Србије, а његова странка преузела је власт две године раније.

Постоји јасан циљ који влада Александра Вучића жели да оствари - да Србија постане чланица ЕУ до 2020. године, мада ја мислим да можда постоји могућност, а то је оно што бих желео, да се то деси и раније, рекао је Шредер у заједничком новогодишњем интервјуу са Вучићем за Блиц, а преноси лист Данас.

Вучић је рекао да по питању уласка Србије у Европску унију не дели оптимизам бившег немачког канцелара.

То бих могао да кажем овако - ближе смо чланству у ЕУ него што нам се чини и него што мислимо, а даље него што бисмо то желели, рекао је Вучић.

Словеначки политичар српског порекла, у једном тренутку и премијер Словеније, 2017. године изрекао је оптимистичан закључак.

„Ако мене неко пита, Србија би већ требало да је чланица ЕУ.

„Мислим да је неопходно и да све земље бивше Југославије у пакету уђу у Европску унију", рекао је Јанковић у интервјуу за магазин Бизнис.

Као што је тадашњи председник Жан Клод Јункер најавио у говору о стању Уније у 2017. Комисија је усвојила стратегију за „Веродостојну перспективу проширења и појачано ангажовање ЕУ на Западном Балкану", потврдивши европску будућност региона као геостратешке инвестиције у стабилну, снажну и уједињену Европу базирану на заједничким вредностима, наводи се на сајту Делегације ЕУ у Србији.

Стратегија објашњава кораке које треба да предузму Црна Гора и Србија како би завршиле процес приступања у перспективи до 2025. године; други би могли да их сустигну, али су Црна Гора и Србија две једине земље са којима се већ увелико воде разговори о приступању.

Ова перспектива ће коначно зависити од снажне политичке воље, постизања реалних и непрекидних реформи, као и коначних решења за спорове са суседима.

Председник Србије Александар Вучић изразио је уверење, на основу разговора у Бриселу, да ће се на крају мандата нове владе, 2024. године, завршити приступни преговори Србије и ЕУ, те да је реално да Србија постане чланица Уније до 2026, пренео је тада Јавни сервис.

Вучић се у јуну 2020. године у Бриселу састао са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен и европским комесаром за проширење Оливером Вархељијем.

Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић истакла је да је могуће да у периоду од 2025. до 2027. године Србија постане чланица, подсећајући на кредибилну стратегију проширења ЕУ из фебруара 2018. године.

„Тада смо говорили да то није обећање него могућности, а да ли ће то бити 2025, 2026 или 2027. година није толико важно", закључила је Јоксимовић, а пренела агенција Танјуг.

Тринаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]