Брегзит: Како изгледа Велика Британија пет година пошто је гласала да изађе из ЕУ

У раним сатима 24. јуна 2016. године, један виши политичар Конзервативне странке описао је изненађујући резултат гласања да се изађе из Европске уније (ЕУ) као револуционарни тренутак у британској политици.

Лако је видети због чега.

Пре референдума, чланство у ЕУ била је централна тачка британске политике више од 40 година.

Био је то камен темељац домаће и стране политике, а чланство у блоку било је прихватано и није сматрано контроверзним у обе главне политичке партије.

Данас су конзервативци странка која је отворено за Брегзит, а лабуристи, иако мање загрижени, свакако нису за повратак у ЕУ.

Наравно, као и са свим другим револуцијама, процену њених успеха или промашаја доносиће историчари и обични људи много година од сада.

Али пет година касније, шта за сада можемо да кажемо?

Јавно мњење

Брегзит је поделио људе ватреније него било кад још од кратког енглеског грађанског рата у 17. веку.

То није превелико изненађење, будући да су сам референдум и трвљења од тада поставили најдубља питања о томе како се људи осећају поводом идентитета и положаја Велике Британије у свету.

Да ли су напредовали или били оштећени у глобализованој привреди, и да ли се осећају пријатно у Британији која постала више мулти-етничка и мулти-расна.

Пет година касније, анкете показују да је земља остала подељенија него икад по питању Брегзита, иако је то можда мање бучно или очигледно после постизања трговинског споразума и последње фазе британског изласка крајем 2020.

Анкета коју је спровео цењени Национални центар за јавно истраживање (НатЦен) показује да би 82 одсто људи поново гласало потпуно исто и да земља остаје равномерно подељена око тога да ли је с накнадном памећу то био добар или погрешан потез.

И ако би се одржао референдум о поновном уласку у ЕУ, анкете исто тако говоре да би резултат био једнако тесан као 2016.

Куда ће јавно мњење поћи одавде очигледно ће зависити од тога шта ће се даље дешавати и да ли ће главна опозициона Лабуристичка странка одабрати да кампању заснива на Брегзитовим проблемима или да ћути из страха од отуђивања гласача из редова радничке класе који су за одлазак из ЕУ.

Политичко престројавање

И тако глатко стижемо до револуције у британској политици коју је изазвао Брегзит.

Грубо речено, довео је до крупног престројавања, са људима који сада гласају по питањима идентитета и културе, а не само економије.

Иако је донекле грубо поједностављивање, некада су, што сте сиромашнији и мање образовани били, веће шансе биле да гласате за левицу и Лабуристе.

Сада се то у великој мери преокренуло, будући да су управо ти гласачи углавном подржали Брегзит.

То значи да су деиндустријализовани сиромашнији делови северне Енглеске гласали за конзервативце први пут после много деценија, понекад чак први пут у историји.

А у неким у напредним деловима југа са високим процентом гласача за останак актуелни конзервативни посланици помало су се унервозили.

Још једном, да ли је ово престројавање трајно зависиће од онога што следи, а што ме поново доводи до моје поенте да ће о томе морати да суде будући историчари - а не новинари.

Стање нације

Најозбиљнија последица Брегзита вероватно је његов потенцијални утицај на сам опстанак Уједињеног Краљевства.

У Шкотској, где је 62 одсто људи гласало за останак у ЕУ, Шкотска национална партија, која се залаже за независност и за ЕУ, Брегзит доживљава као оправдање за одржавање још једног референдума о независности од Велике Британије.

Иако актуелне анкете показују да би свако гласање било тесно, ако се тај референдум икад одржи, није тешко закључити да је Брегзит био тај који је поново оживео читаво то питање шкотске независности.

У Северној Ирској, Брегзит је дестабилизовао њену ионако издељену политику.

Просто речено, одлука Бориса Џонсона да напусти јединствено тржиште и царинску унију ЕУ - такозвани тврди Брегзит - значила је да је регулаторна граница морала да се постави негде између Велике Британије и ЕУ.

Историја насиља значила је да таква граница не сме да се нађе између Северне Ирске и Ирске Републике.

Уместо тога, постављена је у Ирском мору, ефективно отежавши трговину између Северне Ирске и остатка Велике Британије.

У ономе што неко може да сматра врхунском иронијом, будући да су 2016. протестанти били много склонији да гласају за одлазак из ЕУ од католика, сада је унионистичка заједница бесна на трговинске споразуме због којих се осећа мање британски.

У овом тренутку су ти споразуми извор крупних и забрињавајућих напетости не само у Северној Ирској, већ и између Велике Британије и ЕУ, потенцијално додатно покваривши постбрегзитовске односе Лондона и Брисела.

Погледајте видео о балканској дијаспори и Брегзиту

Економија Брегзита

Највећи део аргумената током референдума и после њега природно се вртео око тога колико је економски мудро напустити ЕУ, а посебно око њеног јединственог тржишта и царинске уније.

Будући да је Велика Британија ЕУ заиста напустила тек крајем 2020. са ограниченим трговинским споразумом - ограниченим зато што је покрио само робу, али не и услуге - тешко је проценити његов пшривредни утицај.

Владине званичне бројке до сада свакако сугеришу стрмоглави пад трговине са ЕУ у прва три месеца 2021. од 23,1 одсто у односу на исти период из 2018. године.

Колико ће тај пад бити трајан и колико он има везе са пандемијом тешко је рећи.

Мада, скорашње истраживање пословања које је извршио званични Биро за националну статистику сугерише да је Брегзит тренутно већи разлог за забринутост компанија које тргују са Европом од Ковида.

А што се тиче славног британског сектора финансијских услуга (који није покривен трговинским споразумом), иако анализа консултантске фирме EY показује да је и даље највећи у Европи, на Британију сада иде по једна фунта од сваких пет потрошених на глобалне финансијске услуге.

За разлику од тога, 2019. када је на Британију ишла по једна од сваке четири фунте, те је јасно да се ради о великом паду.

Шта даље?

Сада је јасно да ће Брегзит бити процес, а не догађај - нешто што су и кампања за останак и за одлазак из ЕУ погрешно сугерисале на референдуму.

Куда ће тај процес ићи из ове тачке зависи од лидера у Лондону и широм ЕУ.

И једна мисао за крај.

Жестока подељеност поводом Брегзита природно је значила да је жижа Британије као земље била усмерена ка унутра.

Оба табора углавном су подједнако несвесна цене коју је Велика Британија морала да плати у последњих пет година за сопствени положај у свету.

Правично или неправично, Брегзит се међу британским савезницима и непријатељима широм света доживљава као стратешка грешка, што је перцепција са последицама које је, поново, тешко предвидети.

Било да је грешка, нова прилика или нешто сасвим треће, само ће историчари моћи то да кажу, а мало је вероватно да ће се чак и они око тога сложити.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]