Земљотрес у Мароку: Прича наставнице која је изгубила 32 ученика под рушевинама

„Замишљала сам како проверавам ко је присутан на часу и идем редом, од имена до имена, све док нисам прецртала свих 32 ученика. Сви они су сада мртви."

Несрин Абу ЕлФадел, наставница арапског и француског из Маракеша, присећа се дана када је појурила у село Адасил на планини Атлас у Мароку, покушавајући да пронађе своје ученике испод рушевина које су остале после земљотреса јачине 6,8 степени Рихтерове скале.

У петак увече провела је ноћ на улици са мајком после потреса, а тада је чула колико је он био разоран за становништво планинских села.

Одмах је помислила на централну школу у Адасилу у којој ради и на ученике, које назива „њеном децом".

„Отишла сам у село и питала за моју децу: где је Сомаја? Где је Јусеф? Где је ова девојчица? Где је овај дечак?

„Одговор сам добила кроз неколико сати: 'Сви су мртви'."

Мароко је 8. септембра погодио најснажнији земљотрес у историји земље, а био је то и најсмртоноснији потрес у претходних 60 година - погинуло је око 3.000 људи, а за хиљадама се још трага.

Најпогођенија су била места јужно од Маракеша, где су многа планинска села потпуно уништена.

Једна од страдалих ученица коју је Несрин пронашла била је Кадија - ову шестогодишњакињу су спасиоци пронашли како лежи поред брата Мухамеда и сестара Мене и Ханан.

Били су у њиховом кревету, вероватно у сну, када се догодио земљотрес.

Сви су похађали школу у којој Несрин ради.

„Кадија ми је била миљеница. Била је много фина, паметна, активна и волела је да пева.

„Долазила је у моју кућу, волела сам да учим и разговарам са њом", описује наставница.

Несрин ће памтити њене ученике као „анђеле", децу пуну поштовања и жеље за учењем.

Упркос борби са сиромаштвом и порастом трошкова живота, та деца и њихове породице гледали су на школовање као на „најважнију ствар на свету", описује.

„Наш последњи час завршио се у петак увече, тачно пет сати пре земљотреса.

„Учили смо националну химну Марока и планирали смо да је отпевамо пред читавом школом у понедељак ујутру", описује ЕлФадел.

'Не могу да спавам'

Иако говори смиреним гласом, Несрин је преживела трауму.

Још не може да прихвати оно што се догодило њеним ђацима и школи.

„Не могу да спавам, још сам у шоку", каже.

„Људи ме сматрају једном од срећница, али не знам како ћу да наставим да живим", додаје.

Она је волела да предаје арапски и француски деци у Адасилу, селу у којем живе Амазиги, аутохтоно становништво Северне Африке, које претежно говори њиховим језиком тамазигт.

„Тешко је научити арапски и француски, али су деца била паметна и готово течно су говорила оба та језика", каже наставница.

Несрин планира да настави да ради као наставница и нада се да ће школа у Адасилу, која се урушила услед земљотреса, поново бити изграђена.

Невероватан број од 530 образовних установа је оштећено у различитој мери, а међу њима има објеката који су потпуно срушени или им је нанета огромна штета, објавили су званичници.

Мароканска влада објавила је обуставу наставе у регионима Ал-Хуз, Чичауа и Тарудант, који су претрпели највећу штету.

„Можда ћемо једног дана, када обнове школу и поново крене настава, моћи да одамо почаст 32 деце и испричамо њихове приче", закључује Несрин.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]