Русија и Украјина: Москви и даље стиже кључна ратна опрема, произведена на Западу, упркос санкцијама

У уторак је влада Велике Британије најавила „највећу акцију свих времена" којом намерава да спречи Русију у набавци стране војне опреме.

Санкције су обухватиле фирме и појединце из Турске, Дубаија, Словачке и Швајцарске.

Министар спољних послова Џејмс Клеверли изјавио је да ће мере „додатно смањити руски арсенал и бацити мрежу на ланац снабдевања који је ослонац Путиновој сада посусталој одбрамбеној индустрији".

Али после више таласа санкција Велике Британије, САД и ЕУ, Русија и даље има делове који су јој потребни да би покретала ратну машинерију.

Разлози за то су сложени, али се своде на непрекинуту вештину Москве да се дочепа малих, али виталних делова западне технологије, нарочито микрочипова.

Већина наоружања Кремља, попут балистичких и крстарећих ракета, у великој мери користи електричне компоненте прављене у САД, Великој Британији, Немачкој, Холандији, Јапану, Израелу и Кини.

У јуну је кијевски Институт КСЕ, у сарадњи са Међународном радном групом Јермак-Мекфаул, анализирао 1.057 различитих страних компоненти пронађених у 58 примерака заплењеног руског наоружања.

Открили су да микрочипови и процесори чине око половине компоненти и да их две трећине производе америчке компаније.

Првих пет произвођача били су амерички, међу којима су Аналог дивајсиз, Тексас инструментс и Интел.

Истраживање је потврдило налазе из других извештаја, рађених од почетка руске инвазије на Украјину фебруара 2022. године.

Пошто многи витални делови наоружања подлежу извозним контролама, Русија их не купује директно од западних компанија.

Уместо тога, она се окренула сложеној мрежи посредника.

У априлу ове године, Никеи је открио да се 75 одсто америчких микрочипова шаље Русији преко треће стране - Хонг Конга или Кине.

Никеијева истрага показала је да најчешће учествују мали или средњи добављачи, основани после покретања руске инвазије, послујући понекад из непознатих, неименованих канцеларија у Хонг Конгу.

Друге студије откриле су да се кључне компоненте купују наводно у невојне сврхе, на пример, за руски свемирски програм.

„Постоје бројне компаније… вољне да предузму значајне ризике да би одговориле на руску потражњу", пише у извештају КСЕ И Јермак-Мекфаула.

Такве компаније, додаје се, лоциране су широм планете, у државама попут Чешке, Србије, Јерменије, Казахстана, Турске, Индије и Кине.

Најновија најава британских санкција показује да су западни савезници Украјине све забринутији због улоге посредника.

На новој листи санкционисаних су турске компаније, Туркик јунион и Азу интернешенел, због „улоге у извозу микроелектронике Русији која је кључна за руску војну активност у Украјини".

И словачки држављанин Ашот Мкртичев је наведен због наводне умешаности у покушају трговине оружјем између Русије и Северне Кореје.

У мају су Велика Британија, ЕУ и САД здружено објавиле списак 38 „заједничких тачака високог приоритета" и упозориле компаније да „предузму мере како би осигурале да крајња дестинација ових производа није Русија".

На списку се нашао широк дијапазон електронских интегрисаних кола, полупроводника, ласера и навигационих инструмената.

Западни званичници кажу да има помака, наводећи турски председнички указ из ове године, којим је заустављен транзит до Русије одређене робе коју су санкционисале ЕУ, Велика Британија и САД.

Иако Русија још успева да увезе значајну количину полупроводника, они нису увек највишег квалитета, истичу са Запада.

„Руски увоз полупроводника, који је почео да расте пред крај прошле године, поново је опао за две трећине од јануара до фебруара 2023. године.

„Присиљени су да се ослоне на замену лошег квалитета, као што су микрочипови са стопом неисправности и до 40 одсто", изјавио је један званичник.

Он је рекао да Русија мора да се сналази без одређених инструмената, као што су термалне камере, и да поново активира технологије из совјетских времена.

„То је очигледно у огромном контрасту са способношћу Украјине да набави најсавременију технологију од нас", додао је он.

За Украјину, западне санкције никад не могу да буду довољно корисне или брзе.

Истраживачи са Института КСЕ питају се да ли последња рунда британских санкција захвата широко као што тврди влада.

Бен Хилгенсток, економиста из КСЕ-а, рекао је да је јурњава за посредницима треће стране „игра мачке и миша", која укључује мноштво мало познатих компанија.

„Не знам баш колико успешно ћемо играти ту игру ако санкционишемо пет компанија", каже он за ББЦ.

„То неће решити проблем зато што је напросто сувише лако основати неки нови ентитет негде другде."

Једном кад се компонента нађе у рукама посредника, теже ју је пратити.

Она би могла касније да заврши у званичним подацима о руској трговини, али тада је већ касно.

Хилгенсток истиче да би црна листа осумњичених посредника била од велике користи.

„Зато што многи произвођачи такође не знају са ким би требало, а са ким не би требало да послују. То је озбиљан изазов."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]