Истраживање свемира: Пријаве опажања НЛО заголицале су радозналост Америчке свемирске агенције НАСА

Аутор фотографије, Alamy
- Аутор, Зариа Горвет
- Функција, ББЦ Будућност
Био је то само обичан летачки дан за Алекс Дитрих - док се нешто није догодило.
Шарајући небо изнад спокојног пространства Тихог океана близу Сан Дијега, поручница бојног брода Америчке ратне морнарице је борбеним авионом F/A-18F супер хорнет ишла на мисију за обуку са колегом који је летео другим авионом.
А онда је чула пуцкетање радија.
Био је то оперативни официр на ратном броду USS Princeton, који им је наредио да истраже сумњив објекат који су мува у близини.
У неколико наврата примећен је на висини од 24,2 километра, а онда би изненада почео да пада до близу изнад површине мора и наводно нестајао.
Када су два авиона стигла на последњу познату локацију, близу површине океана, чинило се да је вода узаврела.
Неколико тренутака касније, Дитрих га је спазила.
Било је то нешто беличасто, правоугаоног облика, дужине око 12 метара, што је лебдело тик изнад воде.
Попут бескрилне капсуле, за коју је рекла да личи на бомбоне тик так (tic tac).
Док су му се приближавали, нестао је у јуришном лету ка небеском своду брзином која се чинила немогућом, за собом остављајући стакласто пространство мора.
То је био злогласни инцидент познат као Тик так (Tic Tac) који се догодио 2004. године.
За њега се сазнало када је Њујорк тајмс објавио процурели видео снимљен напредном опремом за праћење на једном од авиона.
Касније се проширио интернетом.
На снимку, чију аутентичност је на крају потврдило Министарство одбране Сједињених Америчких Држава, види се објекат како попут сенке правоугаоног облика стоји наспрам ведрог неба, а онда се необјашњивом брзином нагло помера улево и нестаје са снимка.
Ово је само један од стотине чудних догађаја којима су се званичници позабавили у последњих неколико година.
Прво је 2021. године Влада САД-а објавила извештај о НЛО, који је, на разочарање појединих, преименован у неидентификовани аномални феномен (НАФ), што би требало да звучи трезвеније.
Сад се чека објава прве студије НАСА о неидентификованим аномалним феноменима - што представља промену њеног става о одредници аномално, која је одувек била нејасна.
За то време одржава се јавно саслушање о овим појавама у Поткомитету америчког Конгреса за питања националне безбедности.
Први пут током скоро 76 година колико траје опседнутост људи у Америци ванземаљцима и наводима о летећим тањирима, чудним светлима и мистеријама Области 51, научна заједница коначно узима ствар у своје руке.
Али како међу измаштаним теоријама завере препознати појаве које завређују да се истраже?
Која су то својства која издвајају истинску аномалију од кинеског балона необичног облика?
И зашто им истраживачи коначно придају значај?
Образац пријаве опажања
У лето 1947. године, нова чудна хистерија захватила је САД.
Од Калифорније до Мејна, од Мичигена до Тексаса, људи су почели да пријављују да су на небу спазили необично обликоване објекте, углавном равног облика, попут диска.
Све је покренуо пилот и пословни човек из Ајдаха.
Једног јунског поподнева, Кенет Арнолд је у његовом једномоторном авиону CallAir A-2 трагао за обореним војним авионом.
Одједном је угледао бљесак на 3.048 метара изнад Каскадских планина у држави Вашингтону.
Девет објеката, сличних дивовским рефлектујућим плеховима за питу, превртали су се, нагињали лево-десно и њихали, правећи разне формације.
Арнолд их је посматрао како зује с једног краја на други, и израчунао да мора да су јурили невероватном брзином од око 1.931 километара на час (км/х), више него двоструко брже од тадашњег рекорда.
Ово је био почетак обузетости летећим тањирима у Америци.
Пре тога, појава летећих тањира у Земљиној атмосфери није споменута ниједном ни у једним новинама у САД-у од 1770. године од када се штампани примерци архивирају.
То је податак из архивске грађе Конгресне библиотеке.
Али од када је Арнолд пријаво инцидент, у наредних месец дана пријављено је десетине сличних опажања широм земље.
И тако је оно што су стручњаци назвали измишљотином почело да ствара панику у целој земљи.
Управо је то први изазов за проучавање НАФ - што више за њима трагамо или чак о њима размишљамо, изгледа да их више и опажамо.
Узмимо за пример недавну пандемију ковид-19.
Када су научници анализирали број пријављених опажања НАФ широм САД-а, приметили су да је нагло порастао у периоду када су људи били затворени у њиховим домовима.
Можда су људи само више времена проводили напољу, гледајући у небо.
Али истраживачи нуде и друго објашњење - да је пораст пријављених опажања био непосредни резултат тога што су их људи помније тражили.
Ову претпоставку поткрепљује недавно добијени податак да је број пријављених опажања постепено растао после сваког новог закључавања, што указује да се и заинтересованост повећавала у недостатку других активности.
Ово се такође уклапа и са сазнањем да број пријављених опажања НАФ прати друге економске трендове, као што је рецесија.
Ми смо једноставно склонији да се бавимо овим сумњивим објектима када тражимо занимацију или се убијамо од досаде.
У међувремену, извештај америчке владе о НАФ из 2022. године је открио да је број пријављених опажања нагло порастао oд првог издања 2021. године.
Од тада су пилоти и друго особље пријавили више од 350 опажања у само годину дана.
Поређења ради, током претходних 17 година обухваћених првим извештајем, укупно је пријављено 144 таква опажања.
Штавише, поједини су овај тренд назвали „ново доба НАФ-маније".
Промена гледишта
Међутим, за веома мали број НАФ се испоставило да су заиста абнормални.
Од отприлике 800 пријављених опажања које НАСА истражује, до сада свега два до пет одсто није објашњено.
Према речима Дејвида Спaргела, председника Симонс фондације и вође тима НАСА који припрема још необјављену студију, многа таква опажања се једноставно могу поделити у две категорије.
Прва категорија су свакодневни објекти и догађаји под коју могу да се подведу балони, дронови, атмосферски феномени, и неправилности у раду камере.
Кадгод Спаргел чује о сумњивом инциденту у којем се помињу трептућа светла, зна да је више него вероватно да су од авиона.
„Ми трептућа светла постављамо једино када желимо да нешто буде приметно.
Тако рецимо, када Украјинци нападају руске ровове, или Руси нападају украјинске градове, не стављају трептећа светла на њихове дронове, нити на њихове војне авионе", објашњава он.

Аутор фотографије, NASA
Пример опажања која би спадала у другу категорију је непромишљена изјава британског астронаута Тима Пика из 2015. године.
Током 186-дневног боравка на Међународној свемирској станици (МСС), зурио је кроз округло прозорче и спазио је светла која се крећу у формацији.
Прво је видео три, затим четири… био је, како се касније присећао у емисији ББЦ-ја, „збуњен", верујући да сведочи појави свемирског брода ванземаљаца.
Међутим, Пик је убрзо схватио да ипак није гледао у далеки објекат, него у ситне капљице.
То је био урин руског тима, који је цурио из оближње сонде, где се мокраћа рециклирала у пијаћу воду, и моментално се замрзнуо и добио облик рефлектујућих кристала.
Често нешто што је обично зна да се учини интригантним једноставним оптичким илузијама, као што су моћ измештања себе у другу стварност, што се десило Пику.
Таквима илузијама се Венера, која је скоро величине Земље, али је удаљена 70 милиона километара, може претворити у летећи свемирски објекат.
Слично, за сићушне честице „свемирске перути" које настају кристализацијом воде са комадића изолације (попут оних уочених око МСС у другом инциденту), се мислило да су ванземаљски уљези који се приближавају хоризонту.
Међутим, без снимка са друге камере може бити изузетно тешко потврдити природу ових објеката.
Једноставно немате довољно података да бисте могли да закључите да ли су то мале ствари у крупном плану или веће у даљини.
„Тако да мислим да оно што прво треба да урадимо је да тражимо да НАСА омогући прикупљање и дељење података бољег квалитета", каже Спергел.
Оптимиста је по овом питању.
„Постоји три до четири милијарде мобилних телефона на планети који праве добре фотографије и могу да забележе локално време, ГПС локацију, локална магнетна поља, и гравитациона поља, што представља богатство података", каже он.
Спергел објашњава да би идеално било имати фотографију објекта кога је снимило неколико камера у исто време.
То би омогућило истраживачима да потврде да тај објекат заиста постоји, а не да је настао услед квара оптике на камери, и да триангулацијом података са камера одреде његову удаљеност, место и брзину.
Ово је посебно важно, јер многа пријављена опажања НАФ помињу необјашњива убрзања.

Аутор фотографије, Alamy
„Идеално би било допунити ове податке радарским чиме би се добили подаци о вишеструким таласним дужинама и сазнало више о својствима објекта.
„Али како то бива у већини случајева, ако постоји више података о нечему, то онда испада нешто конвенционално.
„Али оно што је узбуђујуће јесте могућност да је [би могло бити] то нешто што не разумемо", каже Спергел.
Сумњиви објекат
У октобру 2017. године, астрономи на телескопу прегледа и система брзог одговора Pan-STARRS 1, другим речима на белој куполи горе међу облацима на планини Хелеакали на Хавајима, приметили су нешто чудно.
Мистериозни објекат за који се касније испоставило да је или облика палачинке или цигаре, јурио је запањујућом брзином - довољно брзо да је дошао изван нашег Сунчевог система.
За почетак, „Оумуамуа" није само брзо путовала, него и убрзавала: до новембра, путовала је брзином од око 38,3 км/сек.
Ово је било додатно необјашњиво, јер објекат није оставио реп.
Иначе, комете обично убрзавају када прођу Сунце - погоњене испаравањем леда које ствара њихов реп.
Научници су били збуњени.
Да ли је то само необична комета? Или је можда нешто друго?
Уважени теоретичар физике Ави Лоуб, професор науке на Универзитету Харвард, указао је да би то могла бити сонда коју је на Земљу послала напредна ванземаљска цивилизација.
Од тада носи звање „ловац на ванземаљце."

Аутор фотографије, Alamy
Иако постоји општа сагласност да је Оумуамуа највероватније био природни објекат, посебно необична комета, имала је све особине НАФ-а у доброј намери.
Али ипак не испуњава у потпуности Спергелове стандарде за доказивање постојања ванземаљске цивилизације.
Да би истински био задивљен, требало би му нешто што не може бити објашњено нашим тренутним сазнањима о понашању комета и астероида.
Нешто супер, ултра брзо.
„Када бисмо видели нешто, [попут] објекта који улази у Сунчев систем упола спорије од брзине светлости, и онда успори, то би било прилично задивљујуће", каже Спергел, напомињујући да је брзина кретања Земље око Сунца 10.000 пута мања од брзине светости.
Спергел то поставља у временску осу.
Већина звезда око нашег Сунчевог система је значајно старија или млађа од нашег Сунца, најмање милијарду година.
Претпостављајући временски период отприлике једнак оном током којег смо се ми од мајмуна развили у неког ко је способан да себе пошаље у свемир, живот негде друго би могао да личи или на сложене микроорганизме, попут оних који су откривени у стенама старим милијарду година у аутбеку (Outback - дивљина у Аустралији), или на цивилизације које су толико незамисливо напредне и чије технологије су далеко изван нашег поимања.
„Добро је размишљати о томе шта 100 милиона година значи.
„Ако некоме ко је живео 1923. године покажете технику, авионе и аутомобиле и друге ствари данашњице, биће задивљен, али не и запањен.
„Ако бисте довели неког из 1023. године, помислио би да смо сви вештице.
„Хиљаду година је велики корак за технологију.
„А 100 милиона година је 100.000 таквих корака", каже Спергел.
Ново откриће
Наравно, НАСА не очекује да стварно открије доказе о посетама паметних ванземаљаца, мада још постоји та могућност.
Напротив, извештај је прилика да се проучи небо и истражи шта се у скорије време дешавало око Земље.
Тиме су обухваћени и ретки временски феномени, а о појединима се вековима говоркало, док научници коначно нису потврдили њихово постојање.

Аутор фотографије, Alamy
Претпоставите да су „вилењаци", велико електрично пражњење које горњу атмосферу Земље обасјава чудним црвеним тачкицама и пругама, светлуцаве небеске медузе.
Они се образују изнад олујних облака, а њихово опажање се пријављује још од 1886. године.
На камери су коначно ухваћени 100 година касније, 1989.
Шта је узрок њихове појаве и данас је загонетка.
„Постоје поједине зачуђујуће ствари за које људи нису веровали да постоје", каже Спергел.
Објашњава да су научници сумњали у постојање духова упркос сведочанствима људи.
„Било је потребно да се направе камере велике брзине да им се докаже", каже он.
Није у питању само радозналост.
Сваки ваздушни феномен о коме се не зна довољно може представљати опасност за сателите или авионе.
„Феномен који ме је изненадио је велики број балона и дронова у ваздуху.
„А број њих, нарочито дронова, убрзано расте", каже Спергел.
„Поједини могу представљати опасност за авијацију и морају се пажљиво пратити да се оне избегну", наглашава он.
Остварење било каквог напретка, било у погледу необичних временских феномена или пријава опажања могућег свемирског брода ванземаљаца, своди се на висококвалитетне податке.
Данима чкиљења у зрнасте фотографије могућих летећих тањира или у мутне слике сумњивих објеката на небу ускоро би коначно могао доћи крај.
Али НАСА је свесна да хитно мора да дестигматизује појам НАФ.
Када се после инцидента тик так авион Алекс Дитрих вратио на брод, према каснијим изјавама колега, сви на броду су већ чули за догађај и било им је врло смешно.
Оба пилота су годинама били затрпани позивима на разговор и постали су познати, мада нису желели толику пажњу.
Ово је прилично често искуство.
На првом састанку НАСА о НАФ, Никола Фокс, администратор сарадник у Директорату научне мисије, говорио да је било разочаравајуће што су чланови тима који припрема студију већ добијали увреде на интернету због њиховог истраживања, које стоји на путу напретку науке и обесхрабљује друге да се баве истом облашћу.
„Надам се да ће један од исхода студије бити мање веровања у теорије завере", каже Спергел.
Поједини мисле да је тако одувек требало да буде.
Управо онако како је Кенет Арнолд рекао медијима у јуну 1947. године.
„Да сам ја на челу земље и да неко пријави нешто необично, сигурно бих волео да о томе нешто више сазнам".


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]














