Индонезија и животна средина: Ископавање никла угрожава природу и људске животе, упозоравају еколошки активисти

Никл је саставни део живота и користи се у нерђајућем челику, мобилним телефонима и батеријама електричних аутомобила.

Како свет све више прелази на еколошка возила, очекује се да ће доћи до огромног повећања потражње за тим металом.

Међутим, еколошки активисти упозоравају да би ископавање у Индонезији, која је највећи светски произвођач никла, могло да има разоран утицај на животну средину.

На острву Лабенгки у југоисточном Сулавесију у Индонезији је ноћ.

Пратимо двојицу мушкараца који носе бакље и ручно рађене стреле док урањају у океан да улове рибу, јастоге и морске краставце.

Сматрају да је боље ловити ноћу када су рибе мање активне.

Мушкарци су из аутохтоне заједнице народа Бајау, познатих ронилаца и ловаца, али се плаше да време за њихов традиционални начин живота истиче.

„Тренутно је вода још бистра.

„Али то неће остати тако, отпад од никла улази у наше воде током кишне сезоне и струја га доноси овде", каже Тавинг, један од рибара.

Он упозорава да ће, уколико влада не предузме мере, отпад из рудника никла завршити у мору, нанети штету острву и околном морском животу.

Индонезија и Аустралија имају највеће резерве никла на свету, а Међународна агенција за енергетику предвиђа да ће, како прелазимо на електрична возила, а потреба за пуњивим батеријама све више расте, потражња за никлом порасти за најмање 65 одсто до 2030. године.

Очекује се да ће Индонезија задовољити две трећине светских потреба за металом, а земља је већ потписала уговоре вредне милијарде долара са међународним партнерима који желе да улажу у фабрике за прераду, као и у руднике.

Према подацима индонежанске владе, око 50 компанија за ископавање никла тренутно послује у регији Северни Конаве, преко пута острва Лабенгки.

Путовање до тамо траје око сат времена вожње бродом.

Како се приближавамо, зелена брда замењују смеђе, искрчене шуме.

Виде се багери и барже како копају и носе „ново злато". Вода испод нас је црвенкасто браон боје.

У приобалном селу Боенага срећемо Лукмана, још једног рибара из Бајауа, који каже да више не може да пеца у близини сопственог дома.

„Нисмо могли да видимо ништа под водом када смо ронили.

„Могли бисмо ударити у камен", каже он, показујући на смеђу воду у стражњем делу куће.

Због цене горива му је непрактично да путује даље на пецање и каже да ће се полиција на крају укључити ако направе галаму.

Да би се дошло до никла, велике површине дрвећа се секу, а земљиште се ископава да би се створиле отворене јаме.

Пошто корење дрвећа више није присутно да стабилизује тло, када пада киша, земља се лакше урушава.

Владини подаци показују да је 2022. године у југоисточном Сулавесију била најмање 21 поплава и клизишта.

Према Националној агенцији за борбу против катастрофа, између 2005. и 2008. године, пре ширења мина, било је две до три годишње,

Хемикалије као што су натријум цијанид и дизел се такође могу користити у процесу ископавања, што забрињава локалног чувара природе Хабиба Надјара Будухуа.

Он каже да услед неправилног управљања отпадног материјала и воде, седимент последично завршава у мору.

Показао ми је видео који је снимио око 16 километара дуж обале, код острва Бахубулу, на којем се види корални гребен „угушен" седиментом.

Плаши се да ће се исто десити и у Лабенгкију и 2009. године основао је групу за заштиту дивовских шкољки.

„Они никада не би победили против загађења никлом.

„Талог ће их затрпати и уништити", каже он.

Појединачне компаније за ископавање никла у близини Боенаге нису одговориле на наше захтеве за коментар, али смо разговарали са Индонежанским удружењем рудара никла.

Око половине рударских компанија у Северном Конавеу део су овог удружења.

Меиди Катрин, генерална секретарка, каже да компаније морају да пристану да изврше пошумљавање или рекултивацију земљишта када заврше ископавање подручја, како би добиле лиценцу.

„Питање је да ли компаније то раде? каже она, признајући да постоје делови голе земље који нису пошумљени.

Додаје је да за то можда нису криве компаније са дозволама.

„Ово подручје, такође, има много нелегалних рударских активности."

Она сматра да је владина обавеза да провери рударе како би се уверила да ли се придржавају правила, али и да се осигура да оно што наводе у њиховим извештајима одговара стварности.

Поглавар села Боенага, Јуфри Асри, посматра ствари другачије од Лукмана и Хабиба.

Он верује да су рудници донели користи његовој заједници.

„Узмите цену рибе.

„Не носим рибу у град да је продајем јер је овде већа цена, а и овим компанијама је потребна", каже он.

Његов 21-годишњи син има посао у оближњој компанији за ископавање никла и као и друге породице у Боенаги, од рудника примају месечну накнаду од најмање 63 евра месечно.

Финансијски споразуми су уобичајени и осмишљени су да надокнаде све непријатности изазване рударским активностима и тешким возилима која пролазе поред домова док иду у и из јама.

Јуфри напомиње да ће, ако се производња никла повећа, и износ надокнаде коју добијају такође увећати.

У главном граду, Џакарти, упознајемо Новиту Индри, активисткињу Тренд Азије, невладине организације која промовише одрживи развој.

Она криви власти, сматрајући да су „преслабе" и жели да види више еколошких стандарда и строжију регулативу.

„Још немамо евиденцију о одрживом ископавању.

„Индонезија има много домаћег задатка: да ојача спровођење закона, повећа стандард емисија и примени еколошке прописе", каже она.

Када то изнесемо саветнику Министарства енергетике и минералних ресурса (ЕСДМ), професору Ирвандију Арифу, он нам каже да је влада забринута „због утицаја рударских активности на обалну седиментацију", не само у овом региону већ и широм Индонезије.

Међутим, он верује да загађење изазивају илегални рудници никла, а не лиценциране компаније.

Инсистира на томе да прописи значе да легитимни оператери имају успостављене системе управљања водама како би осигурали да ништа опасно не заврши у мору и не верује да би игнорисали правила и ризиковали да изгубе дозволе.

Професор Ариф признаје да ће у илегалним рудницима без система за пречишћавање „тло само бити еродирано".

Каже нам да је свакоме ко не поштује прописе онемогућено да продаје никл и да су двојица илегалних рудара приведена суду у регији Северни Конаве - области у којој се налази Боенага.

„Илегално ископавање постоји свуда у Индонезији.

„До сада нисмо успели да то регулишемо како треба и морамо да мапирамо која су ископавања легална, а која нелегална како бисмо ову штету по животну средину свели на минимум", признаје професор.

Истиче да је влада недавно основала националну радну групу за илегално ископавање како би покушала да поправи ситуацију.

Али многи људи из Бајауа са којима смо разговарали кажу да се промена не дешава довољно брзо.

Ако се ствари наставе како јесу, активиста животне средине Хабиб упозорава да би штета могла бити неповратна.

„Оно што они уништавају је наша будућност", каже он.

Погледајте зашто је Дрина, река у Босни и Херцеговини, опет била црвене боје

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]