Здравље: Како да на безбедан начин користите клима уређај

Жива у термометру показује 36 степени.

У малом стану Душана Милојевића у Београду од раних јутарњих сати ради клима.

„Док сам живео у већем стану, укључивао сам је само када је веома вруће, али овде су сунчеви зраци од самог јутра.

„Да бих могао да радим и живим, морам да укључим климу чим се пробудим", каже овај инжењер за ББЦ на српском.

Клима јесте неопходна и потребна, али мора правилно да се користи, каже Татјана Радосављевић, пулмолошкиња.

„У вентилаторима се задржавају бактерије и вируси који могу да доведу до озбиљнијих респираторних инфекција, уколико се клима не чисти и сервисира редовно", додаје за ББЦ на српском.

Оптимални услови за живот и рад човека захтевају да ваздух у затвореним просторијама има температуру од 16 до 22 степена Целзијуса.

Температуре ниже од 15 и изнад 22 степена не пријају људском организму, наводи се у Приручнику о енергетској ефикасности у стамбеним зградама и кућама.

Готово 40 одсто енергије у становима и кућама се губи због тога што врата и прозори не дихтују, али и због лоше фасадне и кровне изолације.

Када треба укључивати клима уређај?

Када је спољна температура ваздуха виша од 30 степени, саветује група стручњака Градског завода за јавно здравље у Београду.

У супротном, оптимална температура, како додају, може да се обезбеди природним проветравањем затвореног простора.

Докторка Радосављевић каже да би разлика између климатизованог простора и спољне температуре требало да буде између пет и десет степени.

Душан Милојевић се труди да одржава саветовану температурну разлику.

„Мислим да није ни природно, а ни здраво.

„Када треба да напустим стан, искључим климу раније да би ми се тело привикло и како не бих доживео велики шок, а слично радим и са климом у колима", објашњава овај 31-годишњак.

Топлотни шок, објашњава докторка, оставља тешке последице по плућа и срце.

Клима уређај који превише хлади унутрашње просторије, када је напољу висока температура, може довести до појаве главобоље, укочености врата и одређених делова тела.

Ток ваздуха из расхладног уређаја не би требало да буде директно усмерен ка особама које су у соби јер може доћи до расхлађивања изложених делова тела, због чега се често јавља осећај бола и укочености појединих делова тела, пре свега главобоља, саветују стручњаци Градског завода.

Које су последице неадекватног коришћења клима?

Централни вентилациони системи користе топао ваздух и хладе га или греју, у зависности од потреба.

Кроз тај механизам могу да се пренесу честице из једне просторије или канцеларије у другу.

У затвореним системима, попут централних клима, задржавају се разне бактерије и вируси, каже пулмолошкиња Татјана Радосављевић.

„Зато је за време пандемије корона вируса једна од препорука била да се централне климе не користе", подсећа.

Централне климе не постоје само у тржним центрима, већ и у бројним државним установама, пословним зградама.

„Одржавање је скупо и зато су у многим институцијама климе у лошем стању, због чега се јављају многобројна хронична обољења", додаје.

У климама се могу настанити и други вируси, као што је коксаки, болест прљавих руку.

Најчешће се преноси дисајним путем и може проћи без икаквих симптома.

„Педесетих година 20. века откривено је да у климама живи и бактерија легионела.

„Одржавала се конвенција америчких легионара, климе нису редовно одржаване и половина учесника имала је озбиљну упалу плућа", указује докторка.

уУ САД и Канади од легионарске болести сваке године оболи око 18.000 особа, док је у земљама Европске уније до сада пријављено 600 епидемија.

„Таложе се и алергене супстанце, које поред тога што погоршавају здравствено стање пацијената, посебно астматичара и оних са бронхитисом, могу угрозити здравље и оних који претходно нису имали неку врсту алергије", објашњава Радосављевић.

Америчка академија за алергије, астму и имунологију препоручује да се филтери чисте и мењају на сваке две недеље, а најдуже месец дана, нарочито код људи склони алергијама.

Деца и климатизација

Климе нису опасне по децу, каже пулмолошкиња Радосављевић.

„Напротив, пожељно је да су у расхлађеним просторијама, под условом да се води рачуна о температурној разлици.

„Када су у неком загушљивом простору, као што је аутомобил или нерасхлађена соба, деца брже дехидрирају у односу на старије", додаје.

Студија Харварда објављена у часопису ПЛОС Медицин показала је да су током врелих летњих дана студенти који су живели у студентским домовима без клима уређаја имали лошије резултате на когнитивним тестовима у поређењу са групом колега која је живела у расхлађеним просторијама.

Душан Милојевић филтере у клими чисти сам, колико може.

„Из истог разлога што бришемо прашину у стану или што ветримо просторију, чистимо те филтере, како не бисмо удисали честице из спољне средине, ваљда тако треба", каже он.

Глава и синуси умеју да га заболе уколико претера са климом, али током летњих месеци само га она може спасити у стану од 25 квадрата.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]