Америка: Њујорк тоне под тежином небодера, шта може да се предузме

Радници су обавили последње радове на Тауер билдингу (Tower Building), 27. септембра 1889.

Била је то једанаестоспратница која се, захваљујући челичном костуру, сматра првим њујоршким небодером.

Тауер билдинга одавно више нема, та престижна локација на Бродвеју заузета је 1914. године, али његова изградња је обележила почетак грађевинског похода који се још није зауставио.

На 777 квадратних километара површине која чини Њујорк лежи 762 милиона тона бетона, стакла и челика, према проценама истраживача из Геолошког завода Сједињених Америчких Држава (УСГС).

Иако та бројка обухвата нека општа места у вези са грађевинским материјалима, у ову горостасну запремину нису урачунате керамика, опрема и намештај у тих милион и нешто зграда.

А не обухвата ни транспортну инфраструктуру која их повезује, нити 8,5 милиона људи који их настањују.

Сва та тежина има изузетан утицај на тло на којем је изграђена.

То земљиште, према студији објављеној у мају, тоне за један до два милиметра годишње, делом захваљујући притиску који на њега врше зграде.

То забрињава стручњаке, а на слегање тла додајте подизање нивоа мора које износи три до четири милиметра годишње.

Можда не звучи много, али после неколико година може да представља значајан проблем за овај обалски град.

Њујорк већ пати од слегања тла од краја последњег леденог доба.

Ослобођен тежине леденог покривача, део земљишта на Источној обали се шири, док изгледа да се други делови обалске копнене масе, међу којима парче на ком лежи Њујорк, слежу.

„То опуштање изазива тоњење", каже Том Парсонс, истраживач и геофизичар из Пацифичког обалског и морског научног центра УСГС-а у Мофет Филду, у Калифорнији, и један од четворо аутора студије.

Али, огромна тежина изграђеног градског окружења погоршава то слегање, каже Парсонс.

То је светски феномен.

„Њујорк може да се доживи као заступник других обалских градова у Америци и свету чије је становништво у порасту због људи који мигрирају у њих, а урбанизација то следи и који се суочавају са растом нивоа мора", каже Парсонс.

Постоји широк дијапазон разлога зашто обалски градови тону, али маса људске инфраструктуре која их притиска надоле игра у томе одређену улогу.

Размере ове инфраструктуре су огромне: 2020. године маса објеката које је направио човек премашила је сву живу биомасу.

Да ли било шта може да се уради да би се спречило да ови градови, који заједно имају стотине милиона становника, потону у море?

Неки градови у свету, као што је Џакарта, престоница Индонезије, тону много брже од других.

„У неким градовима виђамо слегање од неколико центиметара годишње", каже Стивен Д'Онт, професор океанографије са Универзитета Роуд Ајленд у Нарагансету.

Тим темпом, град тоне много брже него што се ниво мора диже ка њему.

„Морали бисмо значајно да појачамо отапање леда да бисмо то достигли", каже.

Поред тога што је коаутор студије о Њујорку, Д'Онт је један од троје потписника истраживања из 2022. године у ком су коришћени сателитски снимци како би се израчунала стопа слегања у 99 обалских градова из свих крајева света.

„Ако се слегање настави оваквим темпом, ови градови ће се суочити са тешким поплавама много раније него што је пројектовано", написали су Д'Онт и његове колеге Пеј-Чин Ву и Мет Веј, обоје са Универзитета у Роуд Ајленду.

Југоисточна Азија била је значајно заступљена на списку градова који пате од најбржег слегања тла.

Делови Џакарте тону између два и пет центиметара годишње.

Зашто Џакарта тоне:

Поред Џакарте, коју ће као престоницу Индонезије заменити град који се гради 1.996 километара даље, ту су још Манила (Филипини), Читагонг (Бангладеш), Карачи (Пакистан) и Тијанђин (Кина).

Ови градови већ доживљавају оштећење инфраструктуре и честе поплаве.

У међувремену, иако није на обали, Мексико Сити тоне невероватном брзином од 50 центиметара годишње захваљујући томе што су Шпанци исушили воду испод њега кад су га колонизовали.

Истраживање је показало да би пре него што то тоњење престане, могло да прође 150 година, а да дође до око 30 метара додатног слегања.

Али у жижи студије Д'Онта и његових колега су обалски градови.

Велики део Семаранга у Индонезији, на пример, тоне брзином од два до три центиметра годишње, док се значајна област на северу Тампа Беја, на Флориди, слеже шест милиметара годишње.

Део овог слегања дешава се природним путем, каже Веј.

Међутим, људи могу значајно да га убрзају, не само тежином зграда, већ и извлачењем подземних вода и бушењем нафте и гаса дубоко у земљи.

Релативни допринос сваког од ових феномена, каже Веј, „варирају од места до места, чинећи великим изазовом задатак разумевања и решавања обалског слегања тла".

Али проблем морамо да решимо.

Вода која расте креће да прави штету много пре него што почне да се прелива преко насипа, а нарастајућа плима је та која потапа све бродове.

Први утицаји релативног раста нивоа мора, каже Д'Онт, дешавају се испод површине.

„Имате закопане сервисне водове, инфраструктуру, темеље града и онда морска воде почне да нагриза све то много пре него што можете да је видите изнад површине", наводи Д'Онт.

Док се то дешава, олује почињу да уносе воду све дубље у градове.

Решења варирају у зависности од локалних узрока слегања тла.

Један очигледни приступ, који, додуше, носи сопствене проблеме, јесте да се прекине градња.

Како Парсонс објашњава, слегање тла испод зграда „обично се завршава годину или две после градње".

Иако већи део Њујорка има камену подлогу од шкриљца, мермера и гнајса, ове стене садрже одређени степен еластичности и фрактура које су делом заслужни за слегање тла.

Али тло богато глином и вештачким материјалима за насипање, који су посебно заступљени у доњем Менхетну, могу да изазову неке од највећих степена слегања тла, кажу Парсонс и његове колеге.

И зато би осигуравање да су највеће зграде смештене на најтврђој каменој подлози могло да помогне да се смањи тај тренд.

Друго решење, макар за нека места, јесте да се успори извлачење воде из подземних извора.

Парсонс и његове колеге упозоравају да ће појачана урбанизација највероватније повећати количину извлачења подземних вода у комбинацији са још више градње како би се изашло на крај са нарастајућим бројем становника.

Проналажење нових, одрживих, начина за снабдевање града водом која му је потребна и одржавање нивоа подземних вода могло би да буде од помоћи.

Међутим, најуобичајенији приступ је хаотичан и несавршени програм градње и одржавања одбране од поплава као што су насипи.

Прилагођавање Токија на слегање тла има два правца.

Град је изградио физичке структуре као што су бетонска утврђења, насипи, црпне станице и бране.

Оне се комбинују са друштвеним мерама као што су вежбе евакуације и рани системи упозорења.

Понекад у помоћ прискоче грађани.

Истраживање из 2021. године забележило је како су становници Џакарте, Маниле и Хо Ши Мина предузели властите, неформалне мере.

У њих спадају подизање подова, премештање кућних апарата и, у Манили, градња приручних мостова између кућа у мочварним областима.

Други корисни алати обухватају пречишћиваче: велике резервоаре који се налазе под земљом и испуштају кишницу контролисаним, споријим темпом.

Мартин Лембли, стручњак за канализације у компанији за производњу цеви Вејвин, каже да пречишћиваче треба комбиновати са природним елементима као што су језерца, сакупљајући бунари (јаме из којих вода споро отиче) и мочварни басени.

„Изазови са којима се суочавамо данас драстично се разликују од времена кад су први пут уведени градска канализација и одводни системи", каже он.

Могуће је да ћемо виђати иновативнија решења како вода све виша буде расла.

Уједињене нације су 2019. године одржале округли сто о градовима који плове, а који би могли да поприме облик понтонских структура.

И, коначно, заустављање климатских промена прекидањем емисија гасова са ефектом стаклене баште спречило би или одложило макар део отапања поларних капа, успоривши раст нивоа мора.

„Мислим да владе треба да буду забринуте.

„Ако не желе да имају масивне губитке инфраструктуре и економских капацитета у року од неколико деценија, морају да почну да планирају већ сада", каже Д'Онт.

Село у Индији које ће прогутати океан:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]