„Добро дошли у Амстердам на стероидима": Тајланд је обећана земља за љубитеље марихуане

У калеидоскопској шуми неонских знакова који осветљавају Сукумвит Роуд, најинтернационалнију улицу у Бангкоку, појавио се један потпуно нови симбол.

Изненадна свеприсутност листа марихуане са пет врхова, јаркозелене боје, одражава спектакуларни бум у пословима са травом на Тајланду откако је канабис декриминализован у јуну прошле године.

Прошетајте се два километра источно од редакције ББЦ-ја у Бангкоку и проћи ћете поред више од 40 апотека за канабис, које продају потентне пупољке цвета марихуане и сву пратећу опрему неопходну за њихово пушење.

Пођите у супротном смеру, до славног окупљалишта за туристе на Као Сан Роуду, и наићи ћете на читав тематски тржни центар посвећен марихуани Плантопија, са радњама полускривеним иза облака дима који праве муштерије док испробавају производ.

Интернет страница Трава на Тајланду наводи више од 4.000 фирми широм земље које продају канабис и његове деривате.

Али ово је Тајланд, где сте све до јуна прошле године могли да завршите у затвору на пет година само за поседовање марихуане, на и до 15 година за производњу; док су друге казне у вези са дрогама могле да вам донесу смртну казну.

Ритам промене био је вртоглав.

„Хаотично је, али то вам је Тајланд, а без овако нагле либерализације не верујем да би се ишта уопште десило", каже Кити Чопака, оснивачица Чопаке, компаније која нуди савете у вези са светом марихуане, и део је парламентарног одбора који покушава да издејствује усвајање нових прописа.

Али ово није она врста либерализације о којој су сањали дугогодишњи активисти попут ње.

„Потребна нам је регулатива. Да се јасно дефинише шта смете а шта не смете да радите", каже Чопака.

„Влада велика конфузија, многи људи не знају шта смеју да раде, у шта могу да уложе новац."

Постоје нека правила у овом наизглед потпуно разузданом свету, али она се примењују недоследно, ако уопште.

Немају све апотеке дозволу коју би морале да имају и требало би да воде евиденцију о пореклу свих цветова канабиса и личним подацима сваке муштерије.

Ниједан производ сем необрађеног цвета не сме да има више од 0,2 процената ТХЦ-а, психотропске хемикалије у канабису, нити сме да се продаје преко интернета.

А опет на интернету можете да пронађете добављаче који нуде брауније и гумене меде зачињене травом са високом концентрацијом ТХЦ-а, са доставом на вашу кућну адресу у року од сат времена.

Канабис не сме да се продаје млађима од 20 година, али ко ће знати ако производ напросто испоручује курир на мотору?

Постоје ресторани који служе јела зачињена марихуаном, можете да наручите чај са марихуаном и сладолед од марихуане.

Драгстори чак продају пијаћу воду са укусом траве.

Полиција признаје да је толико несигурна у то шта јесте а шта није легално да спроводи врло мало прописа у вези са марихуаном.

Нови режим канабиса помало је политичка незгода.

Анутин Чарнвиракул, шеф једне од највећих тајландских политичких партија, увео је декриминализацију у свој манифест пред изборе 2019.

То се показало као сигурним магнетом за гласове, углавном захваљујући у том тренутку непровереној претпоставци да ће канабис постати профитабилан алтернативни извор прихода за сиромашне земљораднике.

Као министар здравља у новој влади, Анутин је поставио као приоритет њено скидање са листе забрањених наркотика што је пре могуће како би испунио предизборно обећање.

Али тајландски парламент, узаврели котао супротстављених интересних група, ради веома споро.

Канабис је декриминализован пре него што је било ко успео да направи нацрт регулативе којом би се контролисало ново пословање.

А усвајање планираних нових закона закочено је међупартијским чаркама.

И са још једним општим изборима који се одржавају у мају, врло је мало шанси да ће закон проћи скупштинску процедуру до краја године.

Ривалске странке већ упозоравају на опасност од нерегулисане марихуане и прете да ће је рекриминализовати ако дођу на власт.

Будућност ове нове неспутане индустрије је неизвесна.

Тукта, двадесетједногодишња студенткиња, убацила се у причу о марихуани прошле године, уложивши више од милиона бахта (30.000 долара) у апотеку и кофи шоп по имену Херб клаб у бангкочкој четврти Клонг Тоеи.

Она продаје 16 различитих класа сушених цветова, са ценом која варира од 10 до 80 долара по граму, али се брине због могућих измена закона.

И, уз велику конкуренцију многих других оближњих апотека, каже да посао не иде ни добро ни лоше.

„Цена пада, зато што марихуане има у изобиљу", каже Чопака.

„Много је илегалног увоза. Узгајамо врсте из иностранства, којима је потребна климатизација и осветљење. Требало би да се пребацимо на нове лозе које опстају у нашој клими да бисмо смањили трошкове.

„Треба да се угледамо на наше старо наслеђе, на нашу стару културу. Зато што су канабис, Тајланђани и Тајланд били врло тесно повезани."

За многе Тајланђане, који су одрасли у земљи у којој су се сви наркотици доживљавали као опасно друштвено зло, драматични развој послова са травом је запањујући.

А ипак, немилосрдни званични став према дрогама релативно је скорашњи развој догађаја.

Све до краја седамдесетих, марихуана се нашироко узгајала у брдским племенима на северном Тајланду, у граничној области знаној као Златни троугао, који је био извориште и већег дела светског опијума.

Марихуана се на североистоку Тајланда такође нашироко користила као лековито биље и кулинарски састојак.

Кад су амерички војници шездесетих стигли „на одмор и разоноду" током допуста од борби у Вијетнамском рату, открили су тајландски штап, локално прављен од сушених пупољака марихуане умотаних у лишће око бамбусовог штапа, као некаква дебела цигара.

Војници су почели да шаљу тајландску марихуану кући у великим количинама; заједно са хероином из Златног троугла, она је чинила већи део протока наркотика у Сједињене Америчке Државе.

Како се ближио крај Вијетнамском рату, САД су извршиле притисак на Тајланд да зауздају производњу дроге.

Тајланд је 1979. године усвојио национални Закон о наркотицима, увевши строге казне за употребу и продају дрога, укључујући смртну казну.

Ово се поклопило са оштром конзервативном реакцијом широм југоисточне Азије на благонаклоне ставове из шездесетих према дроги и сексу, реакцијом на туристе са ранчевима који пуше ганџу путујући на Исток „стазом хипика".

Тајланд, Сингапур и Малезија наложили су цариницима да обрате посебну пажњу на хипике и да им забране улаз.

На сингапурском аеродрому сви са дугим косама добили су избор: да одмах сврате код берберина или да се врате одакле су дошли.

У Малезији је свако са довољно атрибута да буде сумњив добио у пасош печат SHIT - скраћено од: сумњиви хипи у транзиту - пре него што је депортован.

Тајландска влада била је посебно ненаклоњена алтернативној омладинској култури пошто је угушила левичарски студентски покрет, убивши на десетине њих на бангкочком Универзитету Тамасат у октобру 1976.

Конзервативци су се плашили да би тако могли да подрже комунистички преврат на Тајланду, као што се управо десило у суседном Лаосу, Камбоџи и Вијетнаму.

У међувремену, низ краљевски спонзорисаних пројеката замене усева убедио је већину брдских племена да престану да узгајају опијум и марихуану, и да се уместо тога окушају са кафом или макадамијом.

Од деведесетих година, на Тајланд су стизали јефтини метамфетамини из ратом захваћених области Мјанмара.

Штетни друштвени утицај зависности од метамфетамина окренуо је тајландску јавност још чвршће против дроге и довео 2003. до бруталне кампање против наркотика, током које је убијено најмање 1.400 осумњичених корисника и дилера.

Критично пренасељавање тајландских затвора - три четвртине затворених због преступа у вези са дрогама, већином прилично ситних - коначно је убедило власти да преиспитају тврдокорни приступ, заједно са прихватањем да би медицинска и терапијска својства марихуане могла да буду вредан додатак успешној индустрији медицинског туризма у земљи.

Одатле није требало много да би се увидео и потенцијал рекреативне употребе марихуане.

„Добро дошли у Амстердам на стероидима", грми Том Крусопон, тајландски предузетник познат у земљи као Мистер Трава због улоге у либерализацији закона о дрогама, пред групом немачких туриста који су управо сишли са авиона и не могу да верују шта виде.

Крусопон је отворио огранак америчке продавнице канабиса Кукис у Бангкоку и продаје различите врсте локално узгојене марихуане, сваку у властитој осветљеној тегли.

На полицама су изложени доњи веш, папуче и мајице украшени симболима траве.

Посетиоци делују као да оклевају вероватно због добро познатих прича о наивним Западњацима деценијама закључаним у Бангкок Хилтону.

Али Крусопон их уверава да више не могу да буду ухапшени због куповине или конзумирања било ког дела биљке марихуане на Тајланду, мада он не дозвољава пушење у властитој радњи.

Он верује да ће посао само наставити да расте.

„Стићи ће неколико компанија тешких милијарду долара - то вам гарантујем."

Али он признаје да је боља регулатива од кључне важности, „иначе ћете убити гуску која носи златна јаја".

Изван парламента, јавна расправа о канабису је изненађујуће пригушена.

„То није у реду. За мене је то и даље наркотик… Само је млади користе више, а они који су је користили раније поново је користе", каже тридесетдвогодишњи улични продавац.

Али старији возач такси мотоцикла каже да му легализација марихуане није ни помогла ни одмогла:

„Не обраћамо пажњу зато што нисмо пушили траву. За нас то ионако није битно."

Неки лекари су упозорили на опасност зависности од канабиса, али за већину Тајланђана то је ништавно у поређењу са дугогодишњом метамфетаминском кризом.

Апотеке за продају канабиса у центру Бангкока кажу да су већина њихових муштерија страни туристи, а не Тајланђани.

Највеће присталице новог режима су не тако занемарљиве бројке људи на Тајланду које су већ редовно упражњавале марихуану.

Самозвана „стонерка" Аманда једна је од њих.

Она је срећна што сада може да узгаја оне врсте које воли код властите куће, без страха од тога да ће јој упасти полиција.

Претворила је свој станчић у нешто налик храму овој чудесној трави, испунивши свој мали балкон из спаваће собе рефлектујућим шаторима и јарким светлима где пажљиво узгаја неколико биљака.

Њеној мачки више није дозвољено да улази у спаваћу собу.

„Испочетка је било тешко. Морала сам пуно тога да научим. Испрва нисам потрефила температуру, а уз коришћење климе 24 сата дневно, био ми је потребан и овлаживач ваздуха.

„Али фантастично је да се то десило на Тајланду. Сада имате хиљаде фарми и апотека, јако је много занимљивих људи у овом послу."

Упркос свим претњама тајландских политичких партија о рекриминализацији марихуане или покушају да се ограничи на медицинску уместо на рекреативну употребу - разлика за коју они у овом послу кажу да ју је готово немогуће направити - мало је вероватно да након последњих сулудих девет месеци чеп може да се врати назад у флашу.

Али куда ће даље поћи разуздана тајландска индустрија марихуане, то нико не може да предвиди.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]