Авганистан: Талибани пребацују зависнике са улица у рехабилитационе центре

Hundreds of mainly heroin users sit in squalid conditions at Pul-e-Sukhta, under a bridge in western Kabul, Afghanistan, 20 September 20, 2021

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Стотине зависника од хероина окупља се у ужасним условима испод једног моста у Кабулу
    • Аутор, Јалда Хаким
    • Функција, ББЦ Њуз, Кабул

„Био сам испод моста желећи да набавим дрогу кад сам осетио да ме је неко шчепао отпозади. Били су то талибани. Дошли су да нас одведу."

Мухамед Омар присећа се тренутка кад су се талибански војници неочекивано појавили на мосту Пул-е-Сукта у западном Кабулу.

Дуго пре него што се екстремистичка исламистичка група вратила на власт у августу 2021, ова област била је озлоглашено окупљалиште зависника од дроге.

Последњих месеци, талибани су почели да хапсе стотине људи широм главног града - испод моста, у парку, на падинама брда.

Већина се одводи у бившу америчку војну базу, која је претворена у приручни рехабилитациони центар.

Авганистан је светски центар зависности од дроге.

Процењује се да је од дроге зависно 3,5 милиона људи - у земљи са око 40 милиона становника - према подацима Завода за међународну борбу против наркотика и спровођење реда и закона.

Под мостом Пул-е-Сукта могу да се виде како живе стотине људи - згурени међу гомилом смећа, шприцева, фекалија и повремено лешева оних који су узели прекомерну дозу.

Омиљене дроге су хероин и метамфетамин.

Mohamed Omar
Потпис испод фотографије, Омар каже да је пропутовао свет као стујард али да је изгубио посао када су се талибани вратили на власт

Смрад испод моста је неиздржив, док пси копају по гомилама смећа у потрази за остацима хране.

Изнад њих тече саобраћај, улични продавци ваљају робу, а путници журе да стигну на аутобусе на локалној аутобуској станици.

„Одлазио бих тамо да се сретнем са пријатељима и набавим дрогу. Нисам се плашио смрти. Смрт је ионако у божјим рукама", каже Омар.

Људи који ово место називају домом углавном су заборављени, упркос политици претходне власти да смешта зависнике у центре.

Али кад су талибани поново дошли на власт у земљи, покренули су агресивнију кампању за њихово уклањање са улица.

„Тукли су нас цевима", каже Омар.

„Сломио сам прст зато што нисам хтео да одем са моста и пружао сам отпор. Ипак су нас истерали."

Омар је угуран у аутобус, заједно са десетинама других.

На снимцима које је касније објавила талибанска влада види се како њихови војници чисте област од зависника који су умрли од прекомерне дозе - њихова беживотна тела односе се умотана у тамносиве мараме.

Други, још живи, морали су да се носе на носилима зато што су били без свести.

Drug addicts and users on the streets of the Afghan capital Kabul
Потпис испод фотографије, Стотине зависнике живи на улицама, окружени ђубретом

Болница за рехабилитацију у коју је одведен Омар има 1.000 кревета а тренутно 3.000 пацијената.

Услови живота су лоши.

Људи се задржавају у центру око 45 дана, где пролазе кроз интензиван програм пре него што буду пуштени.

Не постоје гаранције да се ови пацијенти неће вратити узимању дроге.

Иако су они који се уклањају са улица у огромној већини мушкарци, неке жене и деца су такође одвођени у специјализоване рехабилитационе центре.

Омар, као и остали зависници у просторији у центру у Кабулу, изузетно је неухрањен, његова смеђа одежда - коју је добио од власти - виси на њему а лице му је испијено.

Седећи на ивици кревета, он описује живот који је некада водио.

„Један дан бих био у Дубаију, наредни у Турској, понекад у Ирану. Пропутовао сам свет као стјуард Кам ера и често бих у авиону имао ВИП госте као што су бивши председници."

Изгубио је посао кад је пао Кабул.

Суочивши се са економским недаћама и неизвесном будућношћу, окренуо се дрогама.

Док су талибани били на власти деведесетих, практично су искоренили узгој мака.

Али трговина дрогом постала је крупан извор прихода за њих током њихове двадесетогодишње побуне.

Сада талибани тврде да су наредили окончање трговине маком и покушавају да спроведу своју политику.

Али према подацима УН-а, узгој се 2022. године повећао за 32 одсто у односу на 2021. годину.

За то време, авганистанска економија нашла се на ивици пропасти, без међународне подршке, уз безбедносне изазове, проблеме са климом и глобалну инфлацију цене хране.

A ward at one of the makeshift rehabilitation centres in Afghanistan
Потпис испод фотографије, У рехабилитационом центру у који је Омар одведен има више пацијената него људи

Од доласка у рехабилитациони центар, Омар је чврсто решио да оздрави.

„Желим да се оженим, оснујем породицу и живим нормалним животом", каже он.

„Ови лекари су дивни. Они дају све од себе да нам помогну."

За лекаре у центру, ово је рудиментарна операција.

Талибани настављају да доносе све више људи, а особље има проблема да пронађе простор за њих.

„Потребна нам је помоћ. Међународна заједница је отишла и прекинула слање помоћи. Али наши проблеми нису нестали", каже ми један лекар.

„У овој групи је много професионалаца. Паметних, образованих људи који су некада водили добре животе. Али потешкоће у нашем друштву, сиромаштво и незапосленост наводе их на тражење другог излаза."

Упркос претрпаности и недостатку ресурса, лекари остају посвећени чињењу свега што је у њиховој моћи да помогну овим зависницима.

„Нема гаранција да ови пацијенти неће поклекнути једном кад оду одавде. Али морамо и даље да се трудимо и, најважније од свега, морамо да им пружимо наду у будућност. У овом тренутку, она не постоји."

Grey line
Потпис испод видеа, „Кад нема образовања за жене, како се можемо надати светлој будућности?" - Авганистанке против талибанске забране
Grey line

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]