Украјина: Хоће ли власт легализовати канабис у медицинске сврхе док траје рат

Руска инвазија подстакла је Украјину да се сети револуционарне иницијативе која је била обустављена последњих шест година, а то је легализација марихуане у медицинске сврхе.

Рат ће оставити милионе Украјинаца са психичким траумама, од којих неки имају симптоме пострауматског стресног поремећаја (ПТСП).

Низ научних истраживања указује на предности препарата на бази састојака канабиса за пацијенте са тешким стањима.

Али за Украјину, чак и у позадини рата у Донбасу који је почео још 2014. године, пут медицинске легализације се развукао на много година.

Посттрауматски стресни поремећај је озбиљно ментално стање.

Ако приметите симптоме ПТСП-а, позивамо вас да потражите стручну помоћ и да се никада не бавите самолечењем или активностима које крше закон.

Овај текст говори о лековитим ефектима компоненти канабиса, а не о еуфоричним ефектима које може изазвати рекреативна употреба ове биљке.

„Експлодирала је бомба, неко је видео смрт комшија, неко је неког исмевао. Једном речју - рат"

Ана (име је промењено) је на пролеће побегла из Маријупоља.

У родном граду, који је руска војска заузимала јуришима скоро три месеца, девојка је изгубила много тога: посао који је волела, стан, сву имовину и уштеђевину.

Током руског гранатирања града, Анине комшије су погинуле пред њеним очима.

Побегла је у Кијев, где су неколико недеља касније почеле редовно да је муче ноћне море, појавила јој се трајна анксиозност, повишена узбуђеност и осећај кривице према погинулима.

Опсесивне мисли нису јој давале мира: зашто су њени пријатељи погинули, а она је преживела.

Ана није могла да једе и за мање од месец дана је смршала пет килограма.

Обратила се психијатру, који јој је после консултација дијагностиковао ПТСП, посттрауматски стресни поремећај.

У Украјини има много људи попут Ане и међу цивилима - и онима који су у болницама, и онима који су у рововима.

На основу искуства других ратом захваћених земаља, украјинско Министарство здравља предвиђа да ће после рата у Украјини у целини психолошку помоћ тражити 15,7 милиона људи, од којих ће можда 800.000 да пати од озбиљних менталних поремећаја.

Надлежни су у јесен представили резултате првог истраживања психичког стања становништва од почетка рата.

Око 40 одсто испитаних рекло је да су били изложени опасности по живот због тога што су боравили у зонама гранатирања или у зони борбених дејстава, 16 одсто је изгубило вољену особу у рату, а пет одсто је било под окупацијом или у заточеништву.

Према анкети, од последица рата психички највише страдају они који су били приморани да напусте своје домове.

Сва ова искуства потенцијално могу довести до развоја ПТСП-а, а према подацима Министарства здравља Украјине, 57 одсто испитаника је под таквим ризиком.

Психијатар Петр Отрошченко ради у амбуланти једне од психијатријских клиника у Кијеву.

Каже да му се сваког дана за помоћ обраћа три до пет људи, којима након консултација дијагностикује ПТСП или поремећај прилагођавања.

Људи се жале на проблеме са сном и апетитом, анксиозност, ноћне море, депресију, дереализацију, исцрпљеност и умор, губитак мотивације - ово није ни близу комплетног списка симптома.

Неки траже да остану у болници и кажу да се боје, да ће само код куће наудити себи.

Највећи број пацијената су цивили.

Многи од њих су избеглице, међу којима и оне из Херсона који је девет месеци био под руском окупиацијом, и из Маријупоља.

Неки су преживели окупацију у Бучи и Ирпину, областима у близини главног града Кијева, на почетку руске инвазије на Украјину.

„Експлодирала је бомба, неко је видео смрт комшија, неко је неког извргавао руглу. Једном речју, то је рат", каже Отрошченко.

Ана је била један од његових пацијената са ПТСП-ом.

Одлучила је да пита психијатра да ли је могуће лечење лековима на бази компоненти канабиса.

Петр Порошченко нема законску могућност да преписује такве лекове.

Али, каже, ако су и сами пацијенти заинтересовани за такав третман, не крије да је то могуће.

Најчешће је реч о препаратима на бази канабидиола, односно ЦБД-а (на енглеском - CBD), једне од кључних активних састојака конопље.

У многим земљама у којима је марихуана у потпуности још забрањена, међу којима и Украјина, производи који садрже ЦБД нису забрањени јер ова супстанца није психоактивна, односно не изазива еуфорију и прави се од потпуно легалне индустријске конопље.

(Производи са ЦБД-ом у Русији, са становишта закона су у сивој зони).

Многе студије указују на то да ЦБД има опуштајући, умирујући и антиинфламаторни ефекат.

Светска здравствена организација напомиње да ЦБД не изазива зависност.

Отрошченко каже да ЦБД помаже његовим пацијентима да се лакше прилагоде антидепресивима, који обично почињу да делују неколико недеља након почетка лечења, ублажавају нежељене ефекте и ублажавају симптоме након престанка узимања лека када се лечење заврши.

На захтев неких пацијената, Отрошченко је неколицини испричао о такозваним препаратима широког спектра од канабиса.

То значи да они, поред ЦБД-а, садрже и тетрахидроканабинол, односно ТХЦ (THC на енглеском), главну психоактивну супстанцу ове биљке.

То је оно што је одговорно за еуфорични ефекат, а управо је контрола садржаја ТХЦ-а у леку у средишту правне расправе о „медицинском канабису".

Ефекти и ризици

Механизам деловања ТХЦ-а на психу још није у потпуности схваћен, иако се одавно раде истраживања и у различитим правцима.

Постоји велики број медицинских података о лечењу епилепсије ТХЦ лековима.

Постоје сазнања о прилично успешној употреби лекова који садрже ТХЦ у лечењу онколошких обољења.

Последњих година, све више истраживања је посвећено дејству ТХЦ-а у лечењу ПТСП-а.

Тако су недавно амерички научници упоредили пацијенте са посттрауматским стресним поремећајем који користе легални медицински канабис (који садржи, између осталог, ТХЦ и друге активне супстанце) са контролном групом која не узима канабис.

„За годину дана, корисници канабиса пријавили су значајно смањење тежине симптома ПТСП-а у поређењу са контролном групом.

„Учесници који су користили канабис су 2,57 пута чешће престајали да не испуњавају дијагностичке критеријуме за ПТСП на крају периода праћења, у поређењу са учесницима који нису користили канабис", пишу аутори студије.

А 2014. године група израелских научника је одабрала 10 пацијената са хроничним посттрауматским стресним поремећајем и предложила да додају ТХЦ свом уобичајеном третману.

„Ова интервенција [у току лечења] изазвала је статистички значајно побољшање укупне тежине симптома, квалитета сна, учесталости ноћних мора и симптома хипер узбуђености посттрауматског стресног поремећаја", показују резултати.

„Постоји претпоставка да компоненте канабиса инхибирају активност у амигдали, структури одговорној за одговор на страх.

„Неки истраживачи верују да канабис елиминише емоционалну обојеност негативних сећања", објашњава механизам деловања украјински научник Дмитриј Исајев, доктор биологије и водећи научни сарадник у институту Националне академије наука Украјине.

Исајев је неколико година проучавао у иностранству ефикасност канабиноида (активних састојака канабиса) у лечењу епилепсије али није могао да настави истраживања у Украјини због строгих закона.

Истовремено, многи истраживачи примећују да је ТХЦ тај који има висок потенцијал да изазива зависност, а ефикасност лечења (као и избегавање нежељених ефеката) у великој мери зависи од дозе и комбинације ТХЦ-а и ЦБД-а.

Студије показују да је употреба лекова заснованих на пуном спектру канабиса у лечењу ПТСП-а ефикаснија од појединачних компоненти ТХЦ-а и ЦБД-а, закључује Исаjев.

Али напомиње да код малог процента пацијената препарати на бази канабиса и даље могу довести до погоршања симптома.

Психијатар Петр Отрошченко каже да још није видео никакве озбиљне нежељене ефекте међу својим пацијентима који одлуче да лечењу додају препарате који садрже ЦБД или лекове пуног спектра.

Али он признаје да је било и случајева када такви лекови једноставно нису радили - анксиозност или није нестала, или се мало повећала.

„То није мотор, није сат, није прецизан механизам", каже доктор.

Отрошченко наглашава да и иницијатива и одлука о узимању препарата од канабиса остају на његовим пацијентима.

И, наравно, такве лекове морају да набаве на сопствену одговорност и ризик.

У тренутној реалности украјинске политике о дрогама, ово није јефтино.

Према Петру Отрошченку, двонедељни третман може коштати између 100 и 300 долара.

„Ако људи немају проблема са новцем, онда ово није проблем.

„Али десило се да је дошла девојчица са баком: нема пара, нема докумената, дали су златни ланац на пункту да напусте окупиране територије. Чак и ако нађу овај новац, лечење можда не буде дало никакве резултате", каже психијатар.

Да је медицински канабис легалан у Украјини, напомиње доктор, лекови би се могли набавити о трошку државе.

Али главни ризици са којима се украјински пацијенти сада суочавају су кривично гоњење, сумњив квалитет и самолечење.

„То што ће да те закуца је споредни ефекат"

Рат је Андреја (име је промењено) затекао у Кијеву, а живео је у Бучи, где су се он и његова супруга преселили пре шест година.

Тамо је Андреј проучавао канабис, сам узгајао марихуану на имању и писао књигу.

„Ми [у Украјини] имамо либерално законодавство.

„До девет биљака је административни прекршај (административна казна за коју је предвиђена новчана казна - ББЦ), то је као да се возите тролејбусом без карте", објашњава он.

Полиција га није узнемиравала.

Крајем марта, Андреју је стигао захтев: друг који је боловао од ПТСП-а након учествовања у борбама у Донбасу и који се вратио на фронт са почетком руске инвазије на Украјину, тражио је да му пошаље мало канабиса на положај, за личну употребу, да би могао да заспи.

Проблеми са спавањем су један од главних симптома посттрауматског стресног поремећаја.

Убрзо после тога, Андреју су почели да стижу и други захтеви, углавном из болница, где су довођени рањеници.

„Почели су да му долазе момци из болница: боли, све је лоше. Кренули смо од болница, давали смо [канабис] преко добровољаца", каже он.

„И онда су нам рекли: конопља помаже, али немају сви пацијенти две руке да би ****** [начин употребе, чији опис није дозвољен законодавством Руске Федерације]."

Тада је Андреј сам почео да прави вајп и капи на бази компоненти канабиса, и да их шаље тешко рањенима у болнице.

„Ево сада возимо у Николајев, тамо је болница, има много са ампутацијама, нема лекова против болова", рекао је он дописнику ББЦ-ја телефоном у рану јесен.

Преко познаника почели су да стижу захтеви онколошких болесника.

Листа клијената са различитим захтевима брзо се проширила.

„Имамо људе са мигренама, са менструалним боловима", каже он.

Најстарија његова муштерија, како тврди, има 86 година.

Свој рад назива „хуманитарном помоћи".

„Сировину", односно биљку канабиса, купује сопственим новцем или донацијама симпатизера, самостално производи од ње производ и шаље га на адресу захтева.

Андреј тврди да не узима новац од клијената: „У нашем систему дистрибуције нема комерцијалне компоненте."

На питање о односима са органима за провођење закона, отресито је рекао: „Нисмо ми њима занимљиви, немамо новца, немају шта да нам узму".

Андреј искрено верује да се лекови засновани на компонентама канабиса могу успешно користити у лечењу многих стања - од несанице и хроничног бола до симптома ПТСП-а.

Па чак иако је он сам уверен у квалитет властите „хуманитарне помоћи", он нема ни стручно образовање („све је требало да се проучава и учи од нуле"), нити лабораторију за контролу прецизног дозирања израђених „производа".

Одговорност за употребу као и све могуће нуспојаве, падају на рамена самих корисника.

У случају ПТСП-а, кажу лекари, такво самолечење може да носи озбиљне ризике, све до погоршања симптома и зависности.

Али не желе сви да чекају док украјинске власти коначно не одлуче да регулишу тржиште канабиса.

Украјинске власти, у међувремену, већ дуги низ година не могу да се одлуче.

„То је лична одговорност Зеленског"

Прва озбиљна иницијатива предузета је још 2016. године, а потекла је од бившег министра здравља Олега Мусија, али је у последњем тренутку повучена.

У 2019. украјинске невладине организације које заступају интересе пацијената и ратних ветерана којима је потребан медицински канабис поново су очекивале рану легализацију.

Али није било велике приче о успеху: променила се власт у Украјини, почела је парламентарна криза, а нацрт предлог закона никада није разматран.

Проблем су наследили председник Владимир Зеленски и његова странка „Слуга народа", која је освојила већину на парламентарним изборима 2019. године.

Међутим, од тада се став председничког тима по овом питању већ два пута окренуо за 180 степени.

Још у предизборној кампањи, Зеленски је рекао да подржава легализацију медицинског канабиса.

У интервјуу за украјинску информативну агенцију „РБК-Украјина", он је навео да се о овом питању чак консултовао са познатим украјинским педијатром Јевгенијем Комаровским.

Али шест месеци после избора, у октобру 2019. године, он је одбацио сопствена претходна обећања.

„Зашто нам ово треба? Имамо много проблема. Чини ми се да је тако. Они који желе, мораће да се стрпе.

„Мислим да ово није актуелно. Не сада. Ово није приоритет. Нисмо вам исписали све ризике у вези са овим, не знамо да ли је наше друштво спремно", рекао је председник.

Истовремено, украјински медији су, позивајући се на изворе, писали да је Зеленски забринут због наглог пада рејтинга и повезује то са већ спроведеним „либералним реформама".

Али већ после мање од годину дана, у октобру 2020. године, Зеленски је поново променио реторику.

Обећао је да се „неће плашити и да ће поднети предлог закона" о легализацији медицинског канабиса Врховној ради ако ово питање подржи „народ".

„И знаћу да имам подршку и Раде и народа", поручио је.

Тада је Кабинет председника Украјине покренуо својеврсну јавну анкету на дан локалних избора 25. октобра 2020. године: на излазу са бирачких места грађани су замољени да одговоре на пет питања, од којих је једно било о легализација медицинског канабиса.

Упркос страховима лекара и активиста, да се овако ускопрофилно медицинско питање не сме износити на суд јавног мњења, „народ" га је подржао - 65 одсто гласало је за, а против 25 одсто.

Али страх Зеленског нигде није нестао, сигуран је украјински активиста Тарас Ратушни.

Он предводи „Марш слободе за конопљу", невладину организацију која се дуги низ година бори за легализацију медицинског канабиса у Украјини.

„На нивоу јавних изјава, све је било у реду: да, има пацијената и ми то морамо да урадимо.

„Али било је јасно да се и Зеленски и људи који говоре у његово име у ресорним министарствима буквално на неки начин плаше.", каже Ратушни.

Након октобарског „општенародног гласања" 2020. године, међуфракциона група у украјинском парламенту, која је укључивала посланике странке „Слуга народа", као и фракције „Глас" и „Европска солидарност", припремила је нацрт закона о легализацији медицинских канабис.

Предат је на ванредно гласање Врховној ради у јулу 2021. године.

Али ни тада га Рада није подржала - „за" је гласало само 184 посланика од потребних 226.

Таква оклевања украјинских власти иритирају активисте.

Тарас Ратушни сматра да је последњи „успешни неуспех" предлога закона био намеран, а одговорност за то лежи на самом председнику Зеленском.

„[Предлог закона] су саботирали, а затим су га убацили у канал [потопили]", каже Ратушни, објашњавајући да је нацрт пребрзо поднет на разматрање, без расправе посланика и без обезбеђења потребног броја гласова.

„Стога, верујем да је питање легализације медицинског канабиса лична одговорност Зеленског", резимира активиста.

Медији су писали да је после неуспеха у јулу 2021. Зеленски организовао „дебрифинг" у сопственој партији.

Кривица је стављена на тадашњег шефа парламента Дмитрија Разумкова.

Он наводно „није дао знак" посланицима из партије „Слуга народа" да овај предлог закона треба подржати.

Разумков је рекао за предлог закона да је „пун рупа" и навео „да би се људима обезбедили лекови против болова није потребан закон о узгајању [канабиса]".

ББЦ је затражио коментар од секретара за штампу канцеларије председника Зеленског, али није добио одговор.

Европска пракса

Предлог закона бр.7457, заведен је у Врховној ради у јуну 2022. године, на врхунцу руске инвазије на Украјину, поново долази од Министарства здравља.

Документ се налази у Ради више од шест месеци али када се може очекивати гласање, из Министарству здравља се не усуђују да кажу.

„Предлог је био готов у фебруару, али је почео рат и ми смо ово питање одложили. Али неколико месеци касније питање је поново заживело", каже заменик министра здравља Александар Комарида.

„Ако говоримо о почетку или средини пролећа, онда смо првобитно размишљали како да задржимо систем, а затим смо почели да размишљамо како да обновимо предратни рад, шта да поставимо за приоритете."

„Зашто смо се вратили да радим на предлогу закона [о легализацији канабиса]? Он је директно повезан са ратом. Он није био измишљен у вези са ПТСП-ом и ратом, али смо га обновили јер смо схватили да би могао бити потребан током лечења", објашњава званичник.

Министарство је уверено да ће легализација канабиса приближити Украјину европском здравственом систему.

„Сада лекари у Украјини имају право да користе европске протоколе за лечење", каже Комарида.

„Али у исто време, немају право да користе неке од лекова садржаних у овим протоколима. То је неправедно!

„Постоји европски држављанин који живи у Пољској и може да добије такве лекове. А неки грађанин живи 100 километара даље у Украјини, е он нема право на то."

Пољска је легализовала употребу медицинског канабиса за пацијенте са тешким болестима 2017. године.

Друге земље у којима се канабис може набавити као лек за одређена стања су Канада, Израел, Аустралија, Чешка, Аустрија, Француска и Немачка.

Нацрт украјинског закона предлаже строг систем контроле прописаних лекова, издавање лиценце произвођачима и контролу квалитета, све до утврђивања процента ТХЦ-а у лековима.

Контролу ће вршити полиција и државна лекарска служба.

Међутим, критичари сматрају да у новом нацрту закона има превише компромиса, толико да му унутрашње противречности неће дозволити да у потпуности функционише.

Компромиси, али са киме?

У овом тренутку, законодавство Украјине у политици према дрогама засновано је на „Листи опојних дрога, психотропних супстанци и прекурсора", одобреној 2000. године.

У њој се канабис налази у такозваној Табели I - „посебно опасне дроге, чији је промет забрањен".

То значи да је забрањена не само производња и продаја, већ и свако медицинско истраживање марихуане.

На листи су и хероин и опијум.

Истовремено, морфијум и кодеин, чија је употреба распрострањена у медицини као лекови против болова и имају изузетно висок потенцијал за зависност, налазе се у Табели 2 - „опојних дрога, чији је промет ограничен".

Закон достављен Врховној ради предлаже да се канабис остави у Табели 1, али да се за њега створи посебна поткатегорија - „опојне дроге и психотропне супстанце, чији ће промет бити дозвољен у медицинске сврхе".

Критичари страхују да ће то оставити медицински канабис у легалној сивој зони.

Тарас Ратушни из удружења „Марш слободе за конопљу" сигуран је да ће компромисни закон отворити могућности само за произвођаче сировина, али Украјинци и даље неће моћи легално да производе лекове, а камоли да их пусте у промет.

Према његовим речима, предлог да се канабис остави у Табели 1 унет је у нацрт закона у последњем тренутку и то је оно што ствара правну запетљанцију.

„[У оригиналном нацрту] канабис је требало да пређе из Табеле 1 у Табелу 2. Табела 1 значи да је овај промет забрањен, Табела 2 да је овај промет ограничен", образлаже он своју забринутост.

Заиста, у предлогу закона који је на крају достављен Врховној ради, у амандману на члан 21. Закона о опојним дрогама Украјине, и даље се помиње да се „наркотичне супстанце могу користити у медицинској пракси", наведене само у Табелама 2 и 3 и прекурсори из Табеле 4.

Не помиње се посебан списак из Табеле 1.

„Стиче се утисак да су они који су правили измене имали довољно времена или надахнућа само до дођу до члана бр.16 [закона о опојним дрогама]. А даље је све остало на истом нивоу", резимира Ратушин.

„Ово одаје све мотиве и ко стоји иза тога. Основни мотив је да се ни у ком случају не дозволи да канабис постане контролисано ограничено прометно средство и да се може користити у медицини у складу са законом", сигуран је он.

Према Ратушиновљевим речима, главно противљење долази од Министарства унутрашњих послова Украјине.

Претходних година, руководство ове институције играло је огромну улогу у успоравању иницијатива за канабис.

Дакле, и пре доласка Владимира Зеленског на власт, покушаји бившег вршиоца дужности Министарка здравља Уљане Супрун, која је покушавала да преобликује постсовјетски здравствени систем на западни начин, била је искрено блокирана од стране министра унутрашњих послова Арсена Авакова.

Према речима Супрунове, у 2019. години, управо су Аваков и Министарство унутрашњих послова два пута кочили иницијативе Министарства здравља за канабис.

„Сви су се сагласили - СБУ, Министарство за економски развој, Министарство финансија, ми. Сви смо се сложили, а једини који су то блокирали су Аваков и Министарство унутрашњих послова. Два пута", рекла је она.

Аваков је јавно одговорио да сматра потребним да се такве одлуке одобре од стране верских организација.

Арсен Аваков, који је био на челу Министарства унутрашњих послова од 2014. године, смењен је 2021. године.

Познати противник легализације био је заменик Аваковов, Александар Гогилашвили.

Бившег спортисту Гогилашвилија, активисти називају „идеолошким" противником канабиса.

Управо се он сматра одговорним за то што се Украјина 2020. године уздржала од гласања у „комисији за лекове" УН за искључење канабиса са листе посебно опасних дрога, где је доспео 1961. године.

(Русија је, на пример, тада гласала против. Међутим, УН су ипак искључиле канабис са ове листе).

Гогилавшили је у интервјуу за украјинске медије изјавио да украјински лекари нису спремни за легализацију медицинског канабиса, а да ће сами лекови, пошто постану легални, само поскупети (очигледно имплицирајући поскупљење у односу на црнo тржиште).

Као одговор, политички противници су оптужили Гогилашвилија да лобира за интересе приватних рехабилитационих центара. Кабинет министара је отпустио Гогилашвилија у децембру 2021. након скандала.

Тада су новинари открили да има руски пасош и руски порески број.

ББЦ је затражио од Министарства унутрашњих послова да појасни тренутни став овог ресора поводом питања о легализацији медицинског канабиса и чека одговор.

У Министарству здравља се слажу да најновији предлог закона садржи много компромиса који узимају у обзир интересе различитих ресора.

Али они инсистирају на томе да ће закон функционисати и да ће дозволити и увоз страних лекова и њихову производњу од сировина из Украјине.

Па ипак, упркос свим компромисима, предлог закона још није напредовао.

Александр Комарида врло опрезно напомиње да министарство наставља да ради на проналажењу подршке међу посланицима Раде, нису чак ни сви у председничкој партији „Слуга народа", спремни за такве промене.

„Многе колеге нису схватиле да нећемо укинути забрану на лаке дроге", каже Михаил Радуцки, један од аутора нацрта закона о медицинском канабису, посланик партије „Слуга народа" и председник комитета Врховне раде за питања о здрављу нације.

Противници легализације медицинске марихуане сматрају да ни украјинска држава није спремна за ово.

Тако, Међународна асоцијација за борбу против дрога, организација која промовише „превенцију наркоманије" и подржава комерцијалне рехабилитационе центре за зависнике од дрога и алкохола, верује да, ако се легализује, медицинска марихуана прети да заврши у погрешним рукама због корупције у Украјини.

„Ми смо 100 одсто сигурни да би људи којима је потребна таква помоћ требало и да је добију", уверава Дмитриј Сергејев, један од координатора организације.

„Али још нема сумње да је компонента корупције у медицини данас веома висока."

„Рецимо да кажем тако, да наши лекари примају, извините, раде за сићу.

„И, наравно, то их тера на разне радње. Не желим никога да дискредитујем, али ипак, имамо веома високи степен корупције не само у здравству", каже Сергејев.

О истој забринутости говорио је и популарни украјински педијатар Јевгениј Коморовски.

„Сада, током рата, у Украјини су потребни лекови на бази [канабиса]", прокоментарисао је доктор ситуацију са ПТСП-ом и иницијативе Министарства здравља.

Коморовски је напоменуо да подржава легализацију медицинског канабиса, али му се „не свиђа што у земљи са корупцијом постоји нови објекат за продају, дозвола за врсту делатности и лиценца".

Украјинско Министарство здравља инсистира на томе да припремљени закон предвиђа довољан ниво контроле, и то захваљујући систему електронског издавања рецепата, који је уведен пре неколико година, само за контролу издавања лекова на рецепт.

У Министарству сматрају да је легализација медицинског канабиса огроман корак напред за украјинску медицину и да је земља у стању да то учини током рата.

„Ако престанемо да се развијамо, нећемо моћи да победимо непријатеља.

„Морамо да будемо све бољи да бисмо показали да смо богата нација, богата нација. Оваквим поступцима доприносимо нашој заједничкој победи.", сигуран сам Александар Комарида.

Михаил Радуцки уверава да је неопходна подршка посланика већ добијена, а да одбор планира да коначно поднесе предлог закона Ради на разматрање.

Међутим, не прецизира се када ће се то тачно догодити.

Да ли ће украјински посланици коначно успети да реше ову за њих политички непријатну тему - ово питање остаје отворено.

У недостатку закона, многи украјински пацијенти, цивили и ратни ветерани, одлучују да се ослоне на црно тржиште.

Илустрације. ББЦ руски сервис

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]