Шта су култови и зашто им се људи придружују

Смрт више од 80 чланова хришћанског култа у Кенији, чија су тела откривена у масовним гробницама након што су наводно били убеђени да се изгладне до смрти, указује на опасности које ове екстремне организације могу да представљају.

„Гдегод да сте у свету, негде у близини вас је секта", каже за ББЦ докторка Александра Стајн, британска психолошкиња специјализована за идеолошки екстремизам и друге опасне друштвене односе.

Групе као што је Међународна црква добрих вести, за коју се верује да стоје иза трагедије у Кенији, активне су широм света и нису увек засноване на религији.

Оно што је заједничко за све њих је способност да привуку следбенике и да им накнадно веома отежају да их напусте.

Шта је култ?

Америчко психолошко удружење (АПА) дефинише култ као „религиозну или квазирелигиозну групу коју карактеришу необична или атипична веровања, издвојеност у односу на спољни свет и ауторитарна структура".

Иако су култови често религиозне природе, оне могу да се организују и око других тема, као што је политика.

„Мит је да су култови само верски и екстремни", објашњава Ричард Тарнер, саветник који ради са актуелним и бившим члановима култова.

„Ваше радно место може бити попут култа ако вас преко гриже савести наводе да се обавезујете на ствари као што су стални прековремени рад", додаје он, истакавши да неке мрежне маркетиншке групе примењују регрутне тактике веома сличне култовима.

Ко се учлањује у култ?

Докторка Стајн каже да људи не треба да осуђују оне који су постали жртве култова, нарочито њихово образовање или социјалне вештине.

„Људи увек желе да представе како је придруживање култу резултат тога што је неко глуп или жељан пажње, али студије на култовима показују управо супротно."

Лидери култова, додаје она, желе да регрутују „вредне и интелигентне људе", зато што је већа вероватноћа да ће они донети драгоцене ресурсе групи.

„Култови не желе људе о којима ће морати да се старају."

Докторка Стајн је упозорила да је један од митова који прате култове да им се људи свесно придружују.

„Они се не рекламирају 'дођите и учланите се у наш култ'. Њихова привлачност је савршено безазлена у почетку."

Међутим, докторка Стајн истиче да трагедије које укључују велики број смрти, као што је скорашњи случај у Кенији, нису честе у понашању култова.

„Лидери култова не размишљају од самог почетка да ће побити све те људе."

Докторка Стајн каже да то није била првобитна намера Врата раја, америчког религиозног покрета који је доспео у светске вести 1997. године кад је 39 чланова погинуло у самоубилачком пакту верујући да ће их спасити и оживети ванземаљци.

„Маршал Еплвајт, лидер култа, веровао је да има рак и желео је да поведе све те људе са собом.

„Самоубиства и убиства ће се десити само ако лидер у датом тренутку верује у њих."

Искоришћавање и малтретирање, међу којима је и сексуално злостављање, много су чешће опасности од секти.

Зашто су вође култова толико моћни?

Током изучавања секташког понашања, докторка Стајн је открила да су лидери листом харизматичне фигуре које често потичу из сличних искустава, где су научили како да користе технике убеђивања да би стекли следбенике.

„Они науче све трикове и пођу даље кад мисле да могу то да раде сами", каже она.

„Лидери култова нису глупи. Штавише, изузетно су интелигентни и енергични, зато што је много потребно да би се водио један култ."

Лидери култова углавном су мушкарци, мада је један славни изузетак била Валентина Андраде, видовњакиња из Бразила која је водила групу по имену Надмоћна универзална лоза, која се нашла под истрагом и била ослобођена деведесетих поводом инцидента у ком је дошло до низа убистава деце.

Зашто људи једноставно не оду?

Према Тарнеру, „веома је лако" за особу да буде увучена у секту зато што су лидери добри у „бомбардовању љубављу" - покушају да утичу на особу изливима пажње и нежности.

То је нешто што је и сам лично искусио.

Он је 2013. године био увучен у, како каже, „хипстерски хришћански култ" док је тражио посао радећи са жртвама трговине људима.

„Без обзира на то колико је особа богата, успешна или интелигента, свако има кризу у неком тренутку живота, као што су губитак посла, смрт драге особе или узнемирујућа промена", објашњава Тарнер.

„Потом они почну да круне ваше самопоуздање, стварајући зависност и дајући вам дрогу. Култ ће увек покушати да вас изолује од ваших пријатеља и најмилијих да би му било лакше да вас искористи."

Саветник се присећа како је у неком тренутку током својих „секташких година" давао читаву плату директно организацији, толики је био њихов утицај на његов живот.

„Напустио сам их само зато што сам имао масиван нервни слом, а култови обично изгубе интересовање за следбенике кад се то деси."

Како да знам да ли је нека организација култ?

Тарнер упозорава да људима није лако да примете да је нека организација култ.

Обична интернет претрага. међутим, може да вам пружи неке корисне наговештаје.

„Погледајте шта људи говоре о некој групи на интернету, између осталог и о самој групи. Закључио сам да ако неко од њих крене да пише било шта о томе 'зашто они нису култ', то је зато што вероватно јесу", каже он.

„Такође, будите опрезни ако група којој сте се придружили почне да говори негативне ствари о вашим пријатељима и родбини, и покуша да вас ангажује за све више и више активности, попут оних које захтевају уплаћивање новца."

Међутим, саветник верује да је најефикаснији начин слушати властите инстинкте.

„Верујте властитом осећају", каже он.

Стручњаци као што су докторка Стајн и Тарнер посебно истичу да је много лакше спречити него лечити кад имате посла са култовима.

Обоје позивају на координисанији рад влада како би се зауздали култови.

„Не предузимамо неопходне кораке да бисмо едуковали људе о опасним групама", каже докторка Стајн.

„Владе су обично нервозне кад треба да регулишу култове, нарочите оне који се представљају као цркве."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]