Играчке: У продаји Барбика са Дауновим синдромом после бројних критика

Барбика са Дауновим синдромом је последња лутка коју је произвела компанија Мател у покушају да њихове играчке учине разноликијим.

Ова фирма се претходно суочила и са критикама људи који су сматрали да уобичајена Барбика не личи на праве жене.

Током претходних неколико година, америчка компанија је правила лутке са слушним апаратима, простетичким удовима и инвалидским колицима.

Циљ им је да се „сва деца препознају у барбикама", али и да се „играју са луткама које не личе на њих саме", кажу из Матела.

Прва Барбика нашла се у продаји 1959. године и имала је туге ноге, узак струк и велике, плаве локне.

Стручњаци са Универзитета Јужне Аустралије установили су да постоји вероватноћа да тек једна од 100.000 жена има тело попут Барбике.

Активисти су захтевали да ова лутка више личи на прави изглед тела, док су неки од људи са инвалидитетом сматрали да се не могу поистоветити са барбиком.

Мател је 2016. године произвео Барбику са облинама, високу и ниску Барбику, као и лутке са различитим бојама коже по узору на припаднице разних етничких група.

Лиса Мекнајт, шеф глобалног одсека за барбике и лутке у Мателу, рекла је да се нада да ће нова лутка „учити разумевању, градити већи ниво емпатије и довести до већег степена прихватања у свету".

Из компаније су објавили да су блиско сарађивали са америчким Националним друштвом људи са Дауновим синдромом (НДСС) како би барбика верно осликала личност са овом болешћу.

Лутка је мања, има дужи труп, лице јој је облије, има мање уши, равнији простор између очију и очи облика бадема, што могу бити карактеристике жена са овим генетским поремећајем.

Хаљина са широким рукавима је плаве и жуте боје, које су повезане са свешћу о Дауновом синдрому.

Лутка носи и розе огрлицу са три стрелице усмерене ка горе, које представљају три копије 21. хромозома, чији је поремећај узрочних Дауновог синдрома.

Око чланка има стезник који се слаже са осталим деловима одеће, пошто нека деца са Дауновим синдромом користе ова помагала као подршку зглобовима и стопалима.

Кенди Пикард, председница НДСС-а, изјавила је да јој је била част да учествује у пројекту.

„Ово значи тако много за нашу заједницу, а наши чланови ће први пут моћи да се играју са Барбиком која личи на њих.

„Никад не би требало потценити моћ представљања. Ово је велики корак ка инклузији и моменат који прослављамо", оценила је.

Британска манекенка Ели Голдштајн, која се залаже за инклузију, видљивост и разумевање људи са Дауновим синдромом, каже да су је „осећања преплавила" када је видела лутку.

„Диверзитет је важан јер људи морају да виђају више људи попут мене у свету и не треба да будемо скривени", додала је.

Ели је представљена као једна од пет звезда са насловнице британског Вога, за шта је рекла да је био њен „сан".

И други произвођачи играчака донели су сличне одлуке како би учинили њихове моделе инклузивнијим.

Компанија Лего је 2016. године направила прву малу фигуру особе са инвалидитетом - она је млада, носи капу и вози се у колицима - а до тога је дошло после кампање активистичке британске групе #ToyLikeMe.

Ова група критиковала је данску фирму да је „ишла низ длаку стереотипима о инвалидитету" пошто су дотад фигурице у колицима били само старији мушкарци.

Кампања коју је група покренула имала је за циљ да се направи више таквих играчака које ће представљати 770.000 деце са инвалидитетом у Великој Британији.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]