Србија и фудбал: Драган Џајић нови председник Фудбалског савеза Србије, није имао противкандидата

После пуне две године, Фудбалски савез Србије (ФСС) добио је новог председника, али није било неизвесности, јер су делегати изборне Скупштине бирали само једног кандидата.

Од укупно 85 делегата, скупштини у Кући фудбала у Старој Пазови је присуствовало њих 79, а на јавном гласању 78 је подржало Џајића.

Седницу је пре гласања напустио Мирко Поледица, председник Независног синдиката професионалних фудбалера.

Драган Џајић (76), бивши фудбалер и функционер Црвене звезде, који важи за једну од највећих легенди југословенског фудбала, био је једини кандидат, с обзиром да је Немања Видић, бивши играч Црвене звезде и Манчестер Јунајтеда, повукао кандидатуру дан уочи Скупштине ФСС.

После избора на председничку функцију, Џајић је рекао да нема чаробни штапић и да не обећава куле и градове, већ да ће дати све од себе да српски фудбал учини бољим.

„Потребна је седа глава, искуство има предност. Не планирам да правим никакве радикалне заокрете, молим за стрпљење, да решавамо проблем по проблем", рекао је он делегатима.

Џајић је дуго година био ван фудбала, а против њега је био покренут и судски процес по оптужби да је учествовао у малверзацијама са трансферима појединих играча Звезде.

Међутим, процес није завршен јер га је помиловао некадашњи председник Србије Томислав Николић.

Фудбалски савез Србије је био без председника од марта 2021. године када је оставку поднео Славиша Кокеза, кадар владајуће Српске напредне странке, после сумњи да је имао везе са криминалним групама.

Шта је рекао нови председник ФСС?

Џајић је рекао да је почаствован чињеницом да је добио прилику да води српски фудбал и да је прихватио изазов јер освајањем 36 клупских трофеја, европске и светске титуле, може да помогне да сви заједно подигну српски фудбал на виши ниво.

„У ФСС има много ствари које добро функционишу, али и оних које можемо да унапредимо. Даћемо све од себе да репрезентација буде редован учесник највећих такмичењима и да на њима направи искорак. Приоритет је одлазак и успех на Европском првенству", рекао је он.

Фудбалска репрезентација Србије није играла на европском шампионату од 2000. године.

Обећао је да ће се тражити начин да се клубовима помогне, да се суперлигашко такмичење учини атрактивнијим и профитабилнијим за клубове и да треба да се ради на развоју региона и на повратку навијача на стадион.

„Судијска организација ће деловати самостално, то је увек тема. Верујем људима да то могу а Савез ће бити брана ударима на њих, они морају бити максимално професионални", навео је он.

Одмах после избора, одржана је седница нове фудбалске владе на којој је одлучено да се Турској уплати 25.000 евра ради лакшег и бржег санирања последица катастрофалног земљотреса који се догодио у фебруару 2023. године.

Зашто је важно место председника ФСС?

Води највећу спортску организацију у Србији, која има више од 3.000 клубова и заједно са осталим органима требало би да брине о регуларности свих такмичења, којих има 356.

Према Статуту, Председник ФСС одговара за односе Савеза и његових чланова, националних савеза, Европске фудбалске уније (УЕФА), Светске фудбалске федерације (ФИФА) и осталих организација, и представља ФСС на националном и интернационалном нивоу.

У националну фудбалску организацију се слива и огроман новац.

На Скупштини ФСС у новембру 2022. саопштено je да је буџет за ту годину био 30 милиона евра.

Више о значају ове функције прочитајте у посебном тексту.

Ко је Драган Џајић?

Легенда Црвене звезде, бивши југословенски репрезентативац, дугогодишњи функционер једног од највећих фудбалских клубова на Балкану, али и човек који је био оптужен да је вршио махинације са трансферима појединих играча Звезде.

Осим у Звезди, Џајић је играо још само у француској Бастији између 1975. и 1977. године.

За репрезентацију Југославије одиграо је 85 утакмица и постигао 23 гола.

После играчке каријере, Драган Џајић је између 1979. и 2004. вршио функције техничког директора и председника Фудбалског клуба Црвена звезда, а директор је био и између 2012. и 2014.

У фебруару 2008. године био је ухапшен заједно са сарадницима Владимиром Цветковићем и Милошем Маринковићем због сумње да су учествовали у нелегалним радњама приликом трансфера фудбалера Горана Друлића из Црвене звезде у шпанску Сарагосу.

Хапшење Џајића са лисицама на рукама и одвођење полицијском марицом било је главна вест у медијима у Србији и региону.

Џајић је био оптужен и за махинације у вези са трансфером Немање Видића, али је тужилац током поступка одустао од кривичног гоњења по тој тачки.

У јулу исте године Џајић је пуштен на слободу, а бивши председник Србије Томислав Николић аболирао га је 2012. године после чега је обустављен поступак против Звездине легенде.

Џајић се активно укључио и у политику, а 2016. године именован је у Главни одбор владајуће Српске напредне странке Александра Вучића, пренели су тада медији.

Кога је Џајић предложио у његов тим?

Медији су раније објавили списак људи на које би Џајић рачунао ако буде изабран за председника ФСС.

Између осталих, ту су и бивши министар пољопривреде Бранислав Недимовић, за кога су раније медији писали да ће се кандидовати за председника националног савеза, као и привредник, Бранко Зечевић, оснивач и власник фрушкогорске винарије „Император".

Обојици су намењена потпредседничка места, као и Јаношу Жемберији, председнику ТСЦ, суперлигаша из Бачке Тополе.

Према сазнањима Спорт клуба, једно од потпредседничких места планирано је и за Љубишу Тумбаковића, бившег тренера Партизана и селектора репрезентација Црне Горе и Србије.

Ко је све био председник ФСС?

Од осамостаљења Србије 2006. године, националном фудбалском оргнизацијом руководила су тројица: Звездан Терзић (јул 2006 - март 2008), Томислав Караџић (јул 2008 - мај 2016) и Славиша Кокеза (мај 2016 - март 2021).

Двојица од поменуте тројице имају проблема са законом.

Ни под једним од тројице председника репрезентације Србије није успела да се пласира на европска првенства, али јесте играла на три светска шампионата: Јужна Африка (2010), Русија (2018) и Катар (2022).

На сва три светска првенства, међутим, Србија није успела да прође групу.

Мандати Терзића, Караџића и Кокезе били су обележени и сталним непотврђеним тврдњама о нерегуларностима у српском фудбалу, пре свега намештању утакмица разних лига.

У јануару 2005. једногласно је изабран за председника Фудбалског савеза Србије и Црне Горе, а у јулу наредне године потом је постао и председник Фудбалског савеза Србије

За време Терзићевог мандата млада репрезентација је освојила друго место на Европском првенству 2007. у Холандији.

Довео је за селектора „А" тима Шпанца Хавијера Клементеа који је од 22 играча са СП у Немачкој 2006. задржао само четворицу и потпуно подмладио репрезентацију.

Србија се није пласирала на Европско првенство 2008. у Аустрији и Швајцарској.

После расписане полицијске потраге због наводних малверзација у ОФК Београду, 12. марта 2008. године, поднео је неопозиву оставку на место председника ФСС.

Од краја јануара 2008. године, није се појављивао у Србији.

Бежећи од надлежних органа због отпужби за малверзације приликом трансфера фудбалера ОФК Београда прво се огласио рекавши да је у Америци на стручном усавршавању, а касније наводно да се морао задржати на лечењу у Лондону због повреде рамена коју је зарадио на скијању у Француској.

Вршилац дужности председника ФСС постао је предузетник и тадашњи први човек Спартака из Суботице Томислав Караџић.

Формално из статуса вршиоца дужности у статус новог председника прелази у јулу 2008. године.

Имао је два мандата, а оба су обележена сталним свађама и правим ратовима саопштењима са челницима Црвене звезде који су били против његовог именовања јер је дошао на челну позицију српског фудбала из ривалског Партизана.

За време Караџићевих мандата, дуго се лутало у избору селектора сениорске репрезентације.

И он је пробао са странцем, Холанђанином Диком Адвокатом, али он није имао успеха, потом је ангажовао домаћег тренера Радована Ћурчића, такође без резултата.

Караџићева ера памти се и по именовању Синише Михајловића, недавно преминулог бившег фудбалера Црвене звезде и репрезентације, за селектора Србије, а прави потез било је ангажовање једног од најбољих српских тренера Радомира Антића за шефа стручног штаба националног тима.

Антић је успео да одведе Србију на Светско првенство у Јужној Африци, али је Караџић одмах после шампионата у којем српски тим није прошао групну фазу, раскинуо сарадњу са стручњаком који је ушао у историју шпанског фудбала јер је водио три највећа клуба: Реал Мадрид, Барселону и Атлетико Мадрид.

Ипак, у време Караџића, српски репрезентативни фудбал је доживео највећи успех у последњих неколико деценија.

Омладинска фудбалска репрезентација Србије (играчи до 20 година) је 2015. године постала првак света на турниру на Новом Зеланду, а селектор те генерације био је Вељко Пауновић.

Након што је у марту 2021. године поднео оставку на место председника ФСС, о Кокези се не зна много тога јер се повукао из јавности.

Оставку је поднео, како је написао тада у саопштењу, „суочен са оптужžбама и бруталним нападима на своју личност, а због одбране части и угледа који се скрнаве".

Иако му се на терет стављала сарадња са криминалним кланом Вељка Беливука, коме се тренутно суди за низ тешких кривичних дела, и извесна улога у афери прислушкивања председника Србије Александра Вучића, па чак и у помагању планирања атентата, због чега је и саслушаван у СБПОК, од њега, ни за једну од ставки формално није вођен судски поступак.

За време Кокезиног мандата, фудбалска репрезентација није имала много успеха.

Кокеза је на место селектора А репрезентације довео је Славољуба Муслина, али је брзо смењен.

После Муслина, за селектора је постављен његов дојучерашњи први помоћник Младен Крстајић, иако није имао дан самосталног тренерског посла.

Крстајић је са клупе предводио српску репрезентацију на Светском првенству у Русији 2018. године, али се национални тим врло брзо вратио кући, са само једном победом (против Костарике) и два пораза (Бразил и Швајцарска).

После фијаска и у наредним квалификацијама, за селектора је именован Љубиша Тумбаковић, бивши тренер Партизана, али ни он није успео да одведе Србију на Европско првенство.

Репрезентација Србије није учествовала на неком европском шампионату од 2000. године.

После Кокезе, на месту вршиоца дужности председника ФСС били су Марко Пантелић - само три месеца, од марта до маја 2021. године - и Ненад Бјековић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]