Фудбал и Србија: Колико је важна функција председника Фудбалског савеза Србије

Према последњем попису становништва, у Србији живи нешто мање од 6,7 милиона људи, што би могло да значи исто толико фудбалских селектора - јер сви се разумеју у фудбал.

Ипак, међу њима нема ниједног председника Фудбалског савеза Србије, што би ускоро могло да се промени.

Избори у фудбалском савезу заказани су за 14. март, када би ФСС после две године коначно могао да добије председника, што значи да је изборна кампања увелико у току.

Небојша Лековић, председник Фудбалског савеза Србијe пре две деценије, после тог питања присетио се ручка са званичницима савеза Француске.

„Питали су ме чиме се бавим, а ја сам рекао да сам по струци правник, адвокат.

„Запамтите једну ствар, рекли су ми, фудбал је много озбиљна ствар да би се њиме бавили бивши фудбалери", наводи Лековић у разговору за ББЦ на српском.

Добривоје Танасијевић, познатији као Ден Тана, бивши функционер чак три фудбалска савеза - америчког, енглеског и југословенског, сматра да председници савеза треба да буду „независни људи, од ауторитета, али и богати, имућни људи које не можеш да корумпираш".

„Био сам у неколико савеза, посетио многе од Бразила до Аустралије, био у комитетима Европске фудбалске федерације (УЕФА) и Међународне фудбалске федерације (ФИФА), упознао много људи и ћуди… Свуда има добрих и лоших функционера", каже он за ББЦ на српском.

Од осамостаљења земље 2006. године, Фудбалски савез Србије водили су Томислав Караџић, Звездан Терзић и Славиша Кокеза.

Против Терзића, директора ФК Црвена звезда, годинама се води поступак због сумње да је незаконито присвајао новац од трансфера фудбалера док је био на челу ОФК Београда.

Тај процес прате честа одлагања рочишта - случај се пет година није померио, а 2022. је део оптужби против Терзића и застарео.

Кокеза, функционер владајуће Српске напредне странке, који је једно време био потпредседник Црвене звезде, повукао се са места председника ФСС у марту 2021. године, након што је довођен у везу са криминалним и навијачким групама Партизана.

Кандидати за председника сада су легенде црвено-белих Немања Видић и Драган Џајић.

Ипак, и Драган Џајић био је хапшен због малверзација у фудбалу, али је касније помилован одлуком тадашњег председника Србије Томислава Николића.

О председницима фудбалских савеза

Сви избори, на локалу, председнички, парламентарни, за председника скупштине станара или фудбалског савеза, углавном личе једни на друге.

То значи кампањску реторику и препуцавање, сталну потрагу за гласовима, разна обећања и трговине, а потом и комбинаторику шта ће ко добити после евентуалне победе.

На изборима за адресу Теразије 35, где је седиште ФСС-а, нема другог изборног круга, као ни другог полувремена у ком може да се надокнади разлика.

Али свакако се игра за титулу и то првог човека фудбала у Србији.

„Свуда у свету је то високо котирана функција, пре свега статусно питање", наводи Лековић, који је такође био председник Црвене звезде, као и Социјалдемократског савеза.

Разлог за то је, каже, једноставан - људи воле фудбал.

„У Србији малтене свако село има фудбалски клуб и самим тим је велики утицај фудбала на друштвена и политичка збивања", додаје он.

Лековић, је 2022. такође намеравао да се кандидује за председника савеза, али је повукао кандидатуру „када је све постало загађено".

Он сматра да многи на Фудбалски савез Србије „гледају као на плен", али сматра да је „први човек у савезу битан, као и читава екипа коју он окупи."

За функцију председника савеза, додаје, свакако је потребан „способан и образован човек".

„Ту има толико посла да један човек то не може да стигне... Мора да постави потпуно нову структуру", каже Лековић.

Према Статуту, председник ФСС-а одговара за односе Савеза и његових чланова, националних савеза, Европске фудбалске федерације (УЕФА) и Међународне фудбалске федерације (ФИФА).

Такође, требало би да представља ФСС на националном и интернационалном нивоу.

У фудбалску организацију се за то време слива и огроман новац - на Скупштини ФСС-а у новембру 2022. саопштено je да је буџет за ту годину био 30 милиона евра.

„Влада улаже велике паре у савез и даје велике могућности, али то је исто као да имаш богатог маму и тату и дају ти паре, а ти их трошиш на алкохол и дроге", наводи Ден Тана.

Ко год да победи, сматра он, мора да води савез „само како он сматра да треба, јер ипак је реч о његовом имену и репутацији".

„Нема ту милости према Звезди, Партизану или неком трећем...

„Ако није спреман да буде коректан и фер према свима, онда боље да се не хвата тога."

Танасијевић, такође некадашњи председник Црвене звезде, али и енглеског Брентфорда, указује на значај људи од поверења сваког председника.

Посебно истиче генералног секретара, ког назива „једном од најважнијих улога".

Као један од кандидата за ту позицију, у случају да Џајић победи, у медијима се најчешће помиње Никола Никодијевић, досадашњи председник Скупштине града Београда и званичник Социјалистичке партије Србије, који се раније такође бавио и фудбалом.

Никодијевић би тако постао само један у низу људи из света политике који су имали велики значај и утицај у српском фудбалу.

Фудбалер, бизнисмен или политичар

Као Видићев противкандидат у трци за председника прво је помињан Бранислав Недимовић, доскорашњи министар пољопривреде Србије и високи званичник напредњака, а раније члан Демократске странке и Демократске странке Србије.

Недимовић је чак за Спортски журнал најавио кандидатуру, али је могућност његовог сучељавања са Видићем изазвао много реакција.

Убрзо је друго име почело да се помиње као прва опција за најважнију фотељу у савезу - Драган Џајић, данас почасни председник црвено-белих.

Џајић је 2008. пред камерама ухапшен због сумњи у присвајање новца од трансфера фудбалера, а аболиран је 2012. по доласку СНС-а на власт, одлуком тадашњег председника Томислава Николића.

Он је 2016. године именован у Главни одбор владајуће Српске напредне странке, а пред изборе био на листама јавних личности које подржавају листу СНС, предвођену председником Александром Вучићем.

У тој опцији, Недимовић би био један од четири Џајићева потпредседника.

Дејан Станковић, уредник портала Моцарт спорт, изјавио је за Недељник да избор Џајића није случајан.

Како каже, било је потребно пронаћи некога ко „неће баш толико да пара уши просечном навијачу" као Недимовић, а ко би „именом и угледом могао да изађе на црту Видићу".

Говорећи о политици у фудбалу, Лековић указује на статут УЕФА - „који притом ни она не поштује" - где пише да је фудбал заштићен од политике и да политика не може да се у њега меша.

„Али да не може да је води човек из политике, то не мислим… Није спорно да људи из света политике учествују у одабиру најбољих кадрова, него што обично то није тако.

„У Србији да нема политичара не би било ни Звезде, ни Партизана", каже Лековић.

Танасијевић, међутим, спорт назива „борбом која треба да буде одвојена од политике".

„Ипак, политичари добијају велике поене преко спорта и политика се онда стално меша… На Западу тога нема."

Ивица Тончев, некадашњи државни секретар, саветник премијера Србије, који је био потпредседник Звезде, а данас је званичник Социјалистичке партије Србије и председник Радничког из Ниша, говорећи о изборима у ФСС-у каже да је то „чисто спортска прича".

„Кандидати су Видић и Џајић, ја ту не видим политику и политичаре… То што се некоме не свиђа овај или онај, то су личне ствари", наводи Тончев.

Тончев се на сајту ФСС-а наводи и као актуелни члан Комисије за стадионе, безбедност и сигурност, што он у разговору за ББЦ негира.

Битно је, истиче, да председник Савеза буде „добар човек, добар организатор и пре свега добар менаџер, који ће све организовати и поставити на право место".

„Неко ко је пекар или металостругар сигурно није део управе Манчестер Јунајтеда и тамо су неки људи од угледа.

„Дакле, неко ко има политички или привредни утицај."

Ко су председници фудбалских савеза у региону и Европи

Бивши фудбалери су ретки, али их има.

Један од најпознатијих је свакако Дејан Савићевић, легенда Црвене звезде и италијанског Милана, који је већ готово 20 година први човек Фудбалског савеза Црне Горе.

На питање докле, у интервјуу за ББЦ из новембра 2022. године, одговара веома искрено.

„Видећемо, то одређују политичке околности, а видите и сами како све иде.

„Бићу докле будем имао већину, јер нико без већине није могао да влада, а ја ово радим из љубави и задовољства и неће бити смак света кад више не будем председник."

Фудбалери су донедавно водили и савезе Хрватске и Косова.

Славног нападача Давора Шукера је 2021, после девет година, наследио Маријан Кустић, до тада први оперативац Хрватског ногометног савеза.

Попут Шукера, дугогодишњи председник ФС Косова био је Фадиљ Вокри, један од најпознатијих фудбалера у историји Косова, који је преминуо 2018. године.

На тој позицији наследио га је Агим Адеми, годинама број два у косовском савезу.

На челу албанског савеза је бизнисмен Арманд Дука, док је председник Ногометног/Фудбалског савеза Босне и Херцеговине Вицо Зељковић, такође бизнисмен.

Зељковић је од 2018. до 2020. био председник бањалучког Борца, а иначе је и нећак Милорада Додика, актуелног председника Републике Српске.

Заправо, бивши фудбалери воде тек неколико савеза - Израела, Андоре, Естоније, Грузије и Исланда, који води бивша фудбалерка и кошаркашица Ванда Сигургенрсдотир.

О тимовима и првом покушају гласања

Поред Недимовића, као кандидат за потпредседника у тиму Драгана Џајића помиње се пре свега и Ненад Бјековић, некадашњи фудбалер Партизана и Југославије.

Бјековић је у новембру 2022. године, непосредно пред Мундијал у Катару, на првом покушају одржавања избора у ФСС, био једини кандидат за Кокезиног наследника.

Многи су очекивали да он на тим изборима само из титуле уклони „вршилац дужности" и званично преузме функцију, али се ситуација прилично… Па, закомпликовала.

Међу најгласнијим противницима Бјековићеве кандидатуре биле су Делије, најватреније присталице Црвене звезде, које су на утакмицама често скандирале против њега.

Изборни дан је прво одлаган због недовољног броја делегата Скупштине ФСС, који због разноразних околности нису успели да дођу на Скупштину.

Бјековић је на крају повукао кандидатуру јер није имао довољну подршку.

Био је то наставак вишедеценијске утакмице Црвене звезде и Партизана око превласти у националном савезу која траје још из времена бивше Југославије.

Црвена звезда је у тој утакмици много успешнија - од 1987. године имала је седам председника Савеза, а Партизан само једног - Томислава Караџића.

Међу најутицајнијим председницима националног савеза био је Миљан Миљанић, бивши тренер Звезде и југословенски селектор.

Од првог првенства некадашње Југославије 1946. године до распада земље 1991. године, Звезда је освојила 18 титула првака, Партизан 11, а следила су два највећа хрватска клуба - сплитски Хајдук (7) и загребачки Динамо (4).

Уз Бјековића и Недимовића, медији као потенцијалне потпредседнике често помињу и бивше капитене репрезентације Александра Коларова и Бранислава Ивановића, некадашњег фудбалера Партизана Стефана Бабовића, као и бившег тренер црно-белих Љубиша Тумбаковић, који је био селектор репрезентација и Црне Горе и Србије.

Ко би све био у Видићевом тиму у случају победе и даље није познато.

„Када смо бирали председника Фудбалског савеза Енглеске, он је морао да представи план шта ће све унапреди… Нисам још видео какви су планови актуелних кандидата", каже Танасијевић.

„И тамо ако негде погрешиш за тебе више нема места, дође неко нови…

„Овде што више грешиш, као да си све популарнији, вољенији, људи остају на функцијама као да се грешке награђују."

У писаној изјави медијима, Видић је навео да има потребну подршку пет делегата Скупштине ФСС-а и додао да се нада да они „неће подлећи притиску којем су изложени".

Верује, каже, у исправност његових циљева, а они су „јасни, искључиво патриотски".

„Желим да уједињујем, а не да разједињујем", навео је.

Нешто касније је, у краткој изјави достављеној медијима, навео је да иза целокупне ситуације стоји Звездан Терзић који „жели да посвађа све Звездине легенде".

Џајић се до сада није оглашавао, али јесте део делегата Скупштине ФСС-а, који већ најављују велику подршку Џајићу пред изборе, што га пред изборе чини великим фаворитом.

Уз њега су стали фудбалски савези свих пет региона који чине ФСС - ФС Београда, источне, јужне, западне Србије, Војводине и Косова.

Скупштина ФСС-а има 83 делегата, од којих сваки може да се кандидује за првог човека ФСС-а, а који се бира тајним гласањем - убацивањем гласачких листића у изборне кутије.

Да би постао председник, кандидат мора да има глас више од противкандидата.

Ден Тана ипак није оптимистичан да ће исход променити стање у савезу и српском фудбалу.

„Нема човека на планети земаљској који може да промени ствари код нас... Систем то не дозвољава", закључује Танасијевић.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]