Огромно научно откриће: Јајне ћелије направљене од ћелија мужјака миша

Јапански истраживач саопштио је на важној генетској конференцији да је створио јаја из ћелија мужјака миша.

Истраживање, још увек у раном стадијуму, укључивало је претварање мушких хромозома XY у женске хромозоме XX.

Професор Катсухико Хајаши са Универзитета у Осаки ради на развоју третмана плодности.

Овај резултат, који је предао за објављивање у научном часопису Нејчер, отвара могућност да мушки парови имају властиту децу.

Професор Џорџ Дејли са Медицинског факултета са Харварда, који није учествовао у истраживању, каже да још много тога мора да се уради пре него што се друштво суочи са једном таквом одлуком.

„Хајашијев рад је необјављен, али фасцинантан. Урадити то на људима теже је него на мишевима", рекао је он.

Још увек не разумемо довољно јединствену биологију људске гаметогенезе (формирање репродуктивних ћелија) да бисмо успели да поновимо Хајашијев провокативни рад на мишевима."

Детаљи су представљени на самиту уређивања људских гена на Институту Крик у Лондону.

Професор Хајаши, експерт на овом пољу који је цењен у читавом свету, рекао је делегатима на конференцији да је рад још увек у веома раној фази.

Он каже да су јајне ћелије биле веома ниског квалитета и да техника у овом стадијуму не може безбедно да се понови на људима.

Али је он рекао за ББЦ Њуз и да може да замисли да се тренутни проблеми превазиђу за десет година и да би волео да је види доступну као третман плодности и за мушкарце, и за жене, и за истополне бракове, ако се докаже да је безбедна за употребу.

„Ако људи то желе и друштво прихвати такву технологију, онда да, ја сам за то."

Техника подразумева прво узимање кожне ћелије од мужјака миша а потом њено претварање у матичну ћелију - ћелију која може да се претвори у друге врсте ћелија.

Ћелије су мушке и стога имају хромозоме XY.

Тим професора Катсухика потом брише хромозом Y, дуплира хромозом X и затим спаја два X заједно.

Ова модификација омогућује да матична ћелија буде програмирана да постане јајна ћелија.

Ова техника би могла да се користи за помоћ неплодним паровима у којима жене не могу да произведу властите јајне ћелије.

Он је, међутим, истакао да је још далеко могућност да то постане доступан третман плодности.

„Чак и код мишева има много проблема са квалитетом јајне ћелије. Дакле, пре него што можемо то да посматрамо као третман плодности, морамо прво да решимо те проблеме, што би могло да потраје дуго времена", каже он.

Професор Хајаши је рекао да он није за то да технику употребљава човек да направи бебу уз помоћ властите сперме и вештачки створених јајних ћелија.

„Технички је то могуће. Нисам сигуран у овом стадијуму да је то безбедно или прихватљиво за друштво."

Професорка Амандер Кларк, научница за матичне ћелије са Калифорнијског универзитета у Лос Анђелесу, рекла је да би ЛГБТ заједница требало да може да одлучује у вези са употребом ове технологије за репродукцију.

„ЛГБТ заједница има јединствене потребе кад је у питању заснивање породице. Можда ће у будућности бити могуће за истополну репродукцију да буде заснована на актуелном истраживању уз помоћ лабораторијских модела који ће развити ту технологију.

„Међутим, данас ова технологија није доступна за људску употребу, безбедност и ефикасност нису доказани, а не зна се колико ће времена требати да технологија стигне до клинике. Још увек мора много тога да се научи о људским заметним станицама а фундаменталне рупе у знању служе као баријера да се ово истраживање примени на људима."

Културолошке разлике

Алта Каро, професорка права са Универзитета Висконсин Медисон, рекла је да ће различите културе имати „темељно другачије ставове" о томе да ли треба да се користи ова технологија, ако постане доступна.

„У неким друштвима генетски допринос нечијем детету сматра се апсолутно суштинским и за њих је ово питање 'да ли начинити овај корак?' за оне који нису у хетеросексуалном односу.

„За друга друштва то није ни приближно важно, јер је усвајање детета савршено прихватљиво, зато што су за њих породице више лични односи а мање биолошка веза."

Професор Хаоји Ванг из Кинеске академије науке мисли да још много тога мора да се уради пре него што ова технологија може да се узме у разматрање за употребу на клиници.

„Научници никад не кажу никад, у начелу је то урађено на мишевима, дакле, наравно, могуће је и на људима, али могу да видим да ће бити много изазова и не могу да предвидим колико ће година морати да прође."

Пратите Палаба на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]