Русија и Украјина: Шта се у Србији променило у претходних 12 месеци

Док се разорно дејство рата у Украјини и Русији мери изгубљеним животима, милијардама долара нанете штете инфраструктури и милионима расељених, нешто мање драстично мењала се и Србија у претходних годину дана.

Од политичке позиције Београда, српске привреде и демографске слике - између прошлогодишњег и овогодишњег 24. фебруара штошта је другачије.

Србија је осудила руску инвазију гласавши за резолуције Уједињених нација, али је остала једина европска земља уз Белорусију која још није увела санкције Москви.

Док је позиција Србије у преговорима у решавању косовског питања „еволуирала" током претходних годину дана, према Москви и Бриселу она данас није другачија, сматра Срећко Ђукић, српски дипломата који је део каријере провео у Русији и Белорусији.

„Србија данас није ништа ближа Европској унији него пре годину дана, а чврсто стоји на путу за руски политички брод и агресија на Украјину то није много променила.

„Београд само покушава да одржи некакву дистанцу или макар тако жели да представи", оцењује Ђукић за ББЦ на српском.

Годину дана сукоба у Украјини имало је и више негативних економских ефеката који су се осетили у Србији, пре свега кроз нагли раст цена енергената, хране и трошкова становања, каже економиста Саша Ђоговић за ББЦ на српском.

„Превасходно је рат утицао на бујање инфлаторне аждаје - неки делови су специфични само за Србију, попут скока цена изнајмљивања станова услед доласка великог броја странаца, а други су глобални, попут раста цена енергената и хране", објашњава стручњак.

Ни демографска слика Србије није иста као пре годину дана пошто су се десетине хиљада руских и украјинских држављана привремено или трајно доселиле.

Долазак толиког броја људи, које претежно чине млади, „несумњиво је добра ствар, ако се посматра чисто демографски", каже Владимир Никитовић, научни саветник у Институту друштвених наука, за ББЦ на српском.

„То је нешто што је нама одавно витално потребно - Србија је доминантно емиграциона држава, а од почетка рата имамо релативно већи обим досељавања оних људи који нам иначе одлазе.

„Овај талас досељавања можда неће имати велики утицај на стопу наталитета, али оваквим миграцијама често долазе боље образовани, што доноси велике предности ако знамо да је образовна структура становништва Србије међу лошијим у Европи", прича овај демограф.

Како се политичка позиција Србије променила од почетка рата?

Дан после почетка рата у Украјини, српски председник Александар Вучић саопштио је да Београд неће уводити санкције Русији, као што су то учиниле готово све европске државе и друге западне силе.

Србија „најискреније жали" због сукоба, али „сматра да није њен витални интерес да уводи санкције било којој држави", казао је тада Вучић.

Иако је Србија неколико месеци касније гласала за резолуцију Уједињених нација којом се осуђује руска агресија на Украјину, санкције Москви ни после годину дана рата није увела.

Дан уочи прве годишњице почетка рата, Србија је била и међу 141 земљом која је у УН гласала за резолуцију којом се тражи хитно повлачење руске војске из Украјине.

Украјински амбасадор Владимир Толкач каже да се као дипломата добро осећа у Србији и да разуме зашто Србија не уводи санкције, али да народ под бомбама то не разуме.

„Пре свега, зависите од руских енергената, покушавате да браните свој територијални интегритет и у том случају такође зависите од Русије.

„Као дипломата то јако добро разумем", рекао је Толкач за Телевизију Н1.

Ипак, додаје да када војници гину у борбама и када су украјинска деца изложена бомбама и ракетним нападима и нестанцима струје, аргумент Србије не могу да прихвате.

Дипломата Срећко Ђукић сматра да Београд „чврсто стоји на руској страни" и данас, годину дана после почетка сукоба, где је био и раније, упркос гласању у Уједињеним нацијама.

Питање увођења санкција Русији види као „једно од кључних" на које ће одговор морати да се нађе убрзо, али решавање односа Београда и Приштине у овом тренутку сматрају приоритетом у Бриселу, додаје он.

Односи Београда и Приштине током прве године сукоба у Украјини били су динамични, иако није било много конкретних помака у њиховој нормализацији.

У првој половини године дошло је до кризе пошто су косовски Срби одбили да промене регистарске ознаке за возила која је издавала Србија, а проналажење решења је крајем 2022. године одложено за ову.

Оснивање Заједнице српских општина (ЗСО), предвиђено раније потписаним Бриселским споразумом, није спроведено, због чега су српски представници први пут после деценије напустили косовске институције и на северу Косова постављане су барикаде у знак протеста.

Било је и вербалних окршаја због коришћења личних карти на прелазима, а решење је пронађено у истицању писаних објашњења на сваком прелазу.

Највећу пажњу привукао је немачко-француски предлог за разрешење односа две стране, који су осмислили специјални саветници Јенс Плетнер и Емануел Боне.

Њих двојица, уз европског посредника Мирослава Лајчака, америчког изасланика Габријела Ескобара и саветника италијанске премијерке Марија Тала, чине тим који води преговоре.

Тај предлог је заправо постао европски план за решавање косовског проблема, а уочи нове рунде преговора у Бриселу 27. фебруара, Лајчак је рекао да „очекује да га обе стране потпишу".

Срећко Ђукић у овој иницијативи из Брисела и Вашингтона види помак у односима са Приштином.

„Позиција Србије у преговарачком процесу са Косовом је еволуирала, али највише захваљујући низу дипломатских потеза направљених са Запада - одређивањем петорке изасланика и рафинираним дипломатским деловањем", каже искусни дипломата.

Међутим, иако су балкански медији у више наврата извештавали о одредбама француско-немачког предлога, детаљи досад нису званично објављени, као ни теме о којима је поменута петорка разговарала са Вучићем и косовским премијером Аљбином Куртијем.

Вучић је посланицима у скупштини рекао да се најнеповољнија тачка предлога односи на непротивљење Београда уласку Косова у Уједињене нације, али да на то није спреман да пристане.

Курти је истакао да му је план изнет у маниру „узми или остави" и да га је у начелу прихватио.

Дипломата Ђукић верује да је „западна дипломатија добро проценила шта то могу да прихвате и Србија и Косово".

„Мислим да су близу резултату који је могуће постићи у овом тренутку, делује да је то позитиван корак и да Русија неће моћи да утиче на потписивање тог папира, макар не у скоријој будућности", оцењује.

Решавање односа са Косовом западним званичницима је прво на листи приоритета, а евентуално увођење санкција Москви могло би да сачека окончање тог процеса, додаје.

„Мислим да су те две ствари подељене, готово независне једна од друге, јер једноставно исувише би био велики фронт када би се за Србију у истом пакету покренула питања Косова и санкција Русији", каже Ђукић.

Европска комисија у редовном извештају претходне године веома јасно критиковала је став Србије према Москви и нападу Русије на Украјину.

У Бриселу примећују да је Србија наставила да одржава блиске везе са Русијом, а неке од изјава и потеза високих званичника Србије Европска унија види као директно супротстављене спољнополитичким позицијама ЕУ.

Ова критика изражена је и кроз бројеве: усклађеност спољне политике Србије са европском, уместо да расте, опала је са 64 одсто у 2021. на 45 одсто у 2022, наведено је у Извештају.

Србији је до чланства у ЕУ остало исто онолико корака као и пре почетка руске агресије на Украјину, сматра Срећко Ђукић.

„Практично и не водимо преговоре о придруживању, нисмо отворили ни затворили ниједно поглавље и верујем да се преговори неће наставити док Србија не реши косовско питање и не уведе санкције Русији", објашњава.

Као пример непромењеног стања, Ђукић наводи чињеницу да није било укидања средстава ЕУ Србији упркос одлуци Београда да не уведе санкције Москви, али упозорава и да ставови Европског парламента могу бити повод за забринутост.

„Иако у Бриселу воде једну меку политику према Србији и Вучићу, резолуције Европског парламента, који нису извршни документи, могу да се сматрају некаквим путоказом стазе којом ће се кретати и Европска комисија у односима са Београдом", додаје.

Односи између Москве и Београда, с друге стране, „скоро да се уопште нису променили", тврди Ђукић.

„Србија је остала везана за Русију и упркос чињеници да је Србија у Уједињеним нацијама гласала и осудила руску агресију, српска политика је чврсто на руској страни", појашњава.

Како је српска економија поднела прву ратну годину?

Док се политичке промене у претходних годину дана често морају читати између редова, ефекти сукоба у Украјини у српској привреди се могу се видети много јасније.

Годишња стопа инфлације у јануару ове године била је 15,8 одсто, што значи да су потрошачке цене биле за толико више у односу на јануар 2022. године, последњи месец пред почетак руске инвазије, према подацима Републичког завода за статистику.

Храна је поскупела за безмало 25 одсто, енергенти за 26 одсто, а трошкови становања за 23 одсто.

Висока инфлација није погодила само Србију, већ је „глобални проблем" који је настао пре свега услед скока цена енергената и хране, који у великој мери долазе из Русије и Украјине, каже економиста Саша Ђоговић.

„Све је то условило раст цена и код нас, а ми смо притом имали и интензиван прилив гостију из Русије, што је изазвало раст цена ренте некретнина и то је даље допринело још већем расту потрошачких цена", додаје.

Погледајте видео: Како су повезани раст цена, рат у Украјини и климатске промене

И привредни раст Србије током 2022. показатељ је кризе - бруто домаћи производ био је за 2,3 одсто већи него током 2021, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Током 2021. раст је износио 7,5 одсто.

Опадање економских токова у другом делу 2022. године условило је и пад поруџбина у индустријском сектору из Европске уније, а све то је довело до мањег обима индустријске производње и извоза почевши од августа, указује Саша Ђоговић.

„Они су задржани у позитивним токовима, али мањим интензитетом, а због великог раста цена грађевинског материјала, дошло је и до пада грађевинских активности у Србији у ишчекивању пада тих цена или макар заустављања раста", прича овај стручњак.

Било је и позитивних ефеката рата у Украјини на неке секторе српске економије, пре свега на туризам, за који је прошла година била најбоља од када се прикупљају статистички подаци.

„Осетан је раст прилива гостију из Русије, што не бисмо имали да није почела инвазија на Украјину, а они су утицали су и на динамику малопродајног промета у Србији, посебно у последњем кварталу прошле године, када их је и највећи број дошао после објављивања делимичне мобилизације у Русији.

„Позитиван ефекат видљив је и у сектору информационих технологија, који је и досад био најбољи по висини просечних зарада - Руси су додатно подигли тај ниво зарада и конкурентност српског ИТ сектора", описује Ђоговић.

Како масовни прилив Руса и Украјинаца мења демографију Србије?

Досељавање великог броја странаца, превасходно Руса и Украјинаца у претходних годину дана, „јесте значајан фактор који има и вероватно ће имати утицај на демографију Србије", сматра демограф Владимир Никитовић.

У протеклих годину дана у Србију је ушло 148.927 Украјинаца и 294.656 Руса, кажу из Министарства унутрашњих послова (МУП) у писаном одговору за ББЦ на српском.

Током истог периода земљу је напустило 144.895 држављана Украјине и 263.577 руских држављана, додају.

Тренутно је одобрен привремени боравак у Србији за 23.804 држављана Србије и 706 Украјинаца, према подацима МУП-а.

Једно од кључних питања од којег зависе и ефекти досељавања Руса и Украјинаца у Србију јесте када ће се рат завршити, каже Никитовић.

„Ако потраје дуже, већа је шанса да ће број досељеника у Србији порасти, али и вероватноћа да се они трајно одселе из матичних држава, иако остаје питање да ли ће се задржати код нас или је виде као одскочну даску до других, пре свега западних држава", додаје.

Погледајте видео:

Србија се и раније суочавала са таласима досељавања странаца, попут мигрантске кризе која је почела средином друге деценије 21. века, али и после Балканских ратова, Првог и Другог светског рата.

Никитовић указује на неколико разлика између актуелне ситуације и претходних искустава.

Како каже, долазак руских и украјинских имиграната „лакше је сварљив" за домаће становништво због „културолошких фактора повезаности са људима из ове две земље".

„Сада је доста лакше уклопити те људе, иако у пракси не мора да се покаже тако - то се показало током рата у бившој Југославији, када смо имали миграције етнички готово истих група, па нису увек били добро прихваћени.

„Овакве миграције могу да допринесу бољем разумевању становништва да су миграције добре и неминовне у данашњем свету", указује демограф.

Како се мењао став становника Србије према рату, Русији и Западу?

Одговорност за рат у Украјини сносе западне силе према мишљењу 62 одсто српских држављана, 23,9 одсто сматра да је Русија крива за сукоб, а 3,4 одсто да је кривац Украјина, показују резултати истраживања организације Нови трећи пут за децембар 2022.

У односу на резултате из августа исте године, више испитаника кривило је Запад, а мање Русију, али је највећи број људи било против рата и највећом жртвом сукоба сматра украјински народ.

Аргументи за једну или другу страну нису се суштински мењали, али су образложења у почетним месецима била прецизнија, а касније нешто нејаснија, каже Мијат Костић, један од истраживача, за ББЦ на српском.

„Они који су кривили Запад и НАТО за почетак рата углавном су сматрали да је Русија испровоцирана наводним ширењем НАТО-а на исток, а чак је и међу прозападно оријентисаним људима био чест овај аргумент.

„Други су сматрали да је Путин кривац и наводили су да није прихватљиво, ни легитимно да једна суверена држава напада другу", објашњава.

Огромна већина учесника у истраживању, рат је описало као „сукоб Запада, односно Америке и НАТО-а, са Русијом, а Украјину сматрају или жртвом или марионетом", додаје.

Ипак, већина сматра да је позиција неутралности по том питању „неодржива и тренутно ризична", додаје се.

Удео испитаника који сматрају да Србија не треба да уведе било какве санкције Русији био је 70,5 одсто у децембру, док је у јуну био нешто виши (71,7 одсто), а 47,5 одсто учесника у истраживању током децембра видело је Москву као најважнијег политичког партнера Србије, наспрам 30,1 одсто њих који сматрају да је то ЕУ.

Иако је годинама тренд опадања подршке чланству Србије у Европској унији (последње истраживање Министарства за еворпске интеграције из јануара 2023. године показује да је подршка мања од половине грађана), Унија остаје убедљиво највећи и најзначајнији трговински партнер.

И у истраживању Новог трећег пута, огромна већина је рекла да у ЕУ види највећег трговинског партнера Србије, док мање од 10 одсто сматра да је то Русија.

Током 2022. било је више од четири милијарде евра страних инвестиција у Србији, а највећи део долази из ЕУ, рекли су из Народне банке Србије (НБС) за ББЦ на српском у јануару.

Услед имиграције повећана је количина руског капитала у Србију, пошто је међу фирмама у страном власништву које су се отвориле у Србији током 2022. трећина је у руском власништву, 13 пута више у односу на 2021.

Испитаници у истраживању Новог трећег пута поделили су ставове и о државама и политичким лидерима: Русија, Мађарска и Кина најбоље су оцењене међу земљама, а руски председник Владимир Путин, његов кинески колега Си Ђинпинг и мађарски премијер Виктор Орбан су најпопуларнији лидери са оценом.

Најслабије оцењени лидер је амерички председник Џозеф Бајден, затим британски премијер Риши Сунак и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

Америка и НАТО алијанса добиле су најнегативније оцене међу организацијама и државама, а учесници су у овом случају неретко одговарали са дозом емоција и ирационалности због НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, наводи се.

Ставови о лидерима су или веома позитивни или веома негативни, док су према државама из којих долазе нешто умеренији, каже Мијат Костић, истраживач организације Нови трећи пут, за ББЦ на српском.

„Приметно је да су аутократски лидери су добили највише оцене, док су лидери демократских земаља добили најлошије оцене.

„Али, уочили смо да се мењају ставови према Путину, на пример, од јула или августа, када су престали да га перципирају као некога ко ће лако добити рат - када је тај мит пао, мења се наратив", примећује.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]