Србија и Косово: Шта све не знамо о преговорима о немачко-француском предлогу за решење односа Београда и Приштине

Текст је ажуриран 27. фебруара 2023.

Нико га није видео, а сви о њему имају мишљење, а 27. фебруара у Бриселу, уз посредовање Европске уније, био је тема разговора Александра Вучића, председника Србије и Аљбина Куртија, премијер Косова.

Тајни предлог западних дипломата о уређењу односа Србије и Косова прочитали су само преговарачи, али се о непознатом тексту изјашњавају и у Србији, и на Косову.

Европски посредник Мирослав Лајчак, амерички изасланик Габријел Ескобар, немачки и француски специјални саветници Јенс Плетнер и Емануел Боне, као и саветник италијанске премијерке Марио Тало још једном су са лидерима Србије и Косова разговарали о плану којим би требало да се уреде односи Београда и Приштине.

Ипак, ни после тог састанка јавности нису саопштени било какви конкретни детаљи о предлогу.

Јавност је остала ускраћена за одговоре и после посебе седнице Скупштине Србије о Косову почетком фебруара, када је Вучић одговарао на питања посланика о предлогу решења.

Вучић је на скупштинској седници истакао да је најлошија тачка у француско-немачком предлогу да се Србија не противи чланству Косова у Уједињеним нацијама, а у више наврата је, после инсистирања дела опозиције, децидно рекао:

„Никад нећу прихватити чланство Косова у УН и никада нећу признати независност Косова".

Косовски премијер Kурти рекао је 13. фебруара у Скупштини да је прихватио француско-немачки предлог јер би у супротном Kосово ушло у сучељавање са савезницима, преноси портал Кљан Kосова.

Kурти је, током седнице Скупштине на којој се расправљало о дијалогу Kосова и Србије, рекао да је прихватио француско-немачки предлог, пошто су међународни изасланици јасно ставили до знања да је овај предлог, како је рекао, веома близак принципу „узми или остави", цитира Косово онлајн.

„Међународни изасланици који су пратили Мирослава Лајчака, односно амерички, немачки, француски и италијански, 20. јануара дали су ми неке смернице на овом последњем састанку.

„Јасно су ми ставили до знања да је главни предлог овога пута близак формату 'узми или остави' и да се неће моћи отварати или преговарати о њему", рекао је Курти.

„Њихов став је био да је читав дипломатски и политички апарат земаља из којих долазе стављен у подршку чланству Kосова у међународним организацијама и не могу очекивати 'не' од Kосова јер бисмо ушли на пут конфронтације са њима ", додао је он.

Како је рекао, јасно је ставио до знања Ђузепу Борељу и Александру Вучићу да Kосово не прихвата дијалог без коначног споразума уз међусобно признање.

Седам дана раније, после састанка са представнцима Београда и Приштине Лајчак је на Твитеру написао „да му је драго што је и Косово у принципу прихватило европски предлог".

Претходни непосредни сусрет српског председника и косовског премијера у Бриселу одржан је у новембру 2022. године.

Нови сусрет, 27. фебруара, одржан је на истом месту.

Борељ и Лајчак прво су имали одвојене састанке са лидерима, после чега ће уследити заједнички разговори.

Шта је речено после разговора прочитајте овде.

Шта пише у предлогу споразума?

То знају само преговарачи.

Балкански медији - српски, албански, косовски - објављивали су претходних месеци наводно поуздане нацрте споразума који су саставили званичници из Берлина и Париза, али ниједна од тих објава није добила званичну потврду једне, а камоли две преговарачке стране.

Иако су у медијима навођена и различита већ постојећа европска решења за односе мањинске заједнице у оквиру шире државе, ни такве тезе нису никад званично потврђене.

На питање зашто је процес обавијен велом тајности, специјални представник немачке владе за Западни Балкан Мануел Зарацин рекао је у новембру 2022. године за ББЦ на српском да се из такве стратегије очекује бољи резултат.

„Можда и помаже то што нема нечега на шта свако може да реагује у стилу Западног Балкана и убије га у јавности.

„Гласине често терају стране да реагују и тиме неки предлог може бити уништен и пре него што је формулисан."

Тајност која већ месецима прекрива преговоре о овом предлогу за министра спољних послова Србије Ивицу Дачића део је процеса.

„Захтев предлагача је да се ништа не показује јавности док не постоји нешто око чега постоји договор.

„Са наше стране зато никад ништа није било објављено, за разлику од албанских медија који су објављивали неке варијанте које су се испоставиле као нетачне", рекао је Дачић за ББЦ на српском у децембру 2022. године.

Председник Србије је у октобру 2022. рекао да не може да открива све, али да је суштина предлога да Косово добије чланство у УН, а Србија убрзани улазак у ЕУ.

Рекао је и да Србија то не може да прихвати.

Исто је рекао и Дачић.

Француско-немачки предлог за нормализацију односа Београда и Приштине не можемо да прихватимо, јер се у њему полази од става да је независност Косова већ готова ствар, рекао је Дачић за ТВ Прва почетком новембра прошле године.

Према његовим речима, у документу се не предвиђа да Србија мора да призна Косово, већ да то учини непротивљењем чланству у међународним организацијама.

Која су овлашћења преговарача?

С једне стране председник, с друге стране премијер, између њих петорица посредника различитих функција.

Његова овлашћења дефинише Устав Србије који у првој тачки овлашћења Председника наводи представљање Србије у земљи и иностранству.

Иако је функција председника у Србији углавном протоколарна, највиши представници Владе Србије не учествују у разговорима.

„Ја не учествујем у преговорима, на челу тима је председник Вучић са сарадницима, пре свега из Канцеларије за Косово и Метохију", рекао је за ББЦ на српском шеф дипломатије Ивица Дачић.

О преговорима ништа не знају ни посланици Скупштине Србије.

Последњи пут, парламент је о разговорима које је председник Србије водио са косовским премијером у Бриселу дебатовао у септембру 2022. године.

У време када је немачко-француски предлог већ постојао, председник Србије га посланицима није ни поменуо.

Вучић је извештаје посланицима Скупштине Србије о Косову подносио и 2019. и 2021. године.

Такође, последња преговарачка платформа коју је утврдила Скупштина Србије и која даје детаљна упутства високим званичницима донета је пре тачно десет година - још у јануару 2013.

Куртијева партија Самоопредељење остварила је убедљиву победу на последњим парламентарним изборима на Косову, па је преузела одговорност за руковођење целокупном владом.

Лидера Самоопредељења то је устоличило у кључног преговарача са Србијом, јер је највећа политичка моћ у његовим рукама.

Председница Косова Вјоса Османи, која је на ову функцију дошла управо уз подршку Куртијеве странке, не учествује на састанцима са преговарачима - баш као и српска премијерка Ана Брнабић.

Јенс Плетнер и Емануел Боне, спољнополитички саветници немачког канцелара и француског председника, творци су нацрта тајног споразума, али се до сада о његовом садржају нису изјашњавали.

Мирослав Лајчак, специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан, и до сада је предводио директне преговоре Вучића и Куртија, али се на њима бавио углавном „гашењем пожара" и решавањем актуелних криза.

Габријел Ескобар је високи амерички изасланик за Западни Балкан чији је задатак био да подржи преговараче у име Вашингтона, али је био и изразито активан у изјавама медијима.

Марио Тало је саветник италијанске премијерке и први пут се прикључио посредничком тиму уочи прошлонедељне посете Приштини и Београду.

Какви су рокови за договор?

И по овом питању, постоје само медијске спекулације - званични рок никад није наведен.

Писало се да преговори морају да дају резултат до краја 2022. године, па потом у марту или априлу 2023, на прву годишњицу почетка руског напада на Украјину 24. фебруара, помињано је пролеће или рано лето исте године.

„Не мора се нешто урадити сутра или прекосутра, али јасно је да време није неограничено.

„Не знам да постоји директан притисак времена, али постоји неки временски простор који није вечит - мада нисам сигуран да ствари могу да буду готове за неколико месеци", рекао је за ББЦ на српском словеначки специјални изасланик Анжеј Франгеш у новембру 2022. године.

Немачки канцелар Олаф Шолц у новембру 2022. године рекао је да предлог постоји, да би председница Европске комисије Урусла фон дер Лајен потврдила је да је иницијатива постала и део дијалога Београда и Приштине.

Предлог, међутим, још није обелодањен.

„Споразум мора бити постигнут.

„Немачка и француска влада, као и Европска комисија дају све од себе да би ово било могуће, активно смо укључени у разговоре са обема странама и надамо се да ће ускоро бити могућ напредак али за то нам треба стрпљење и много напора", поручио је Шолц у новембру 2022.

Скоро петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]