Дијалог Београда и Приштине: Како заиста изгледају преговори Србије и Косова у Бриселу

Да нема фотографија председника Србије, премијера Косова и европских посредника за бриселским столом, лако би се могло поверовати да се ова рунда бриселских преговора - није догодила.

Новинари светских, српских и косовских медија провели су дан испред зграде Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) у Бриселу, али ниједног од двојице преговарача нису видели, нити су од њих чули бар једну реч.

У осам минута унапред припремљене изјаве Жозепа Бореља, високог представника Европске уније (ЕУ) за спољне послове, стало је готово шест сати разговора Александра Вучића и Аљбина Куртија.

„Нажалост, још нисмо постигли споразум, али то није крај приче.

„Оба лидера су се сагласила да процес треба да се настави и да ће се разговори наставити наредних дана", рекао је Борељ.

Европски преговарач није могао да каже ни где, ни како, ни о чему ће се разговори наставити, али је шеретски добацио да „постоје модерна средства телекомуникација".

Бриселско сунце и 'ферагосто'

Брисел је један од оних градова у коме имате утисак да сваки пут када га посетите - пада киша.

Ипак, преговарачки дан делегација Србије и Косова био је нимало налик томе: 18. август освануо је сунчан.

Једна ствар је иста и после више од деценије.

Новинарске екипе које прате преговоре Београда и Приштине сместиће се испред једног од неколико улаза у зграду на којој белим словима пише ЕЕАС - Европска служба за спољне послове.

Из те зграде ће већ више од деценије ишчекивати вести од преговарача који су се мењали са променама власти у Србији и на Косову - од Борка Стефановића и Едите Тахири, преко Ивице Дачића и Хашима Тачија, па до актуелних Аљбина Куртија и Александра Вучића, али и небројено много техничких преговарача у међувремену.

Августовски преговори доносе још један изазов.

Осми месец је за бриселску администрацију месец годишњег одмора.

Готово у складу са италијанским „ферагостом", када цела Италија одлази на годишњи одмор, улице европске четврти у главном граду Белгије потпуно опусте, у канцеларије долази мање службеника у оделима и патикама за трчање док у ранчевима носе елегантну обућу, а ресторани и кафићи прогласе колективни одлазак на одмор.

Новинари, углавном са Косова и из Србије, тако постају лако уочљиви, иако медији нису ретка врста која се креће по улицама између европских институција.

Камере постројене у низу, гомила новинарске опреме, понека јакна за случај очекиваног погоршања времена и новинари са картонском чашом са кафом сценографија су за нову епизоду вишегодишње серије која може да потраје и више сати.

Орхидеје и мини-сендвичи

На један од најмање три улаза у округлу зграду ЕЕАС, преговарачи Београда и Приштине ушуњаће се непримећено, око 10 сати ујутру.

Колоне црних лимузина довешће тимове председника Србије и премијера Косова у зграду где ће провести наредни неодређени број сати, једнак оном који ће новинари провести испред те зграде.

Званична комуникација - званично не постоји.

Постоје профили преговарача на Твитеру, Фејсбуку и Инстаграму, где преговарачки тимови откривају онолико колико желе о догађајима унутар бриселских зидова.

На званичним снимцима са јучерашњих разговора, цветови белих орхидеја стоје на столу где преговарачи седе са три стране.

Испред сваког од њих је бокал са водом, по лименка газираног пића са и без шећера и четири мини-сендвича.

Третман једнак према свима - домаћинима, али и гостима, међу којима су и они који су у прошлости преговора истицали да у бриселским канцеларијама не једу.

Постоје и неформалне поруке новинарима блиским преговарачким тимовима, које атмосферу подгревају или хладе - по потреби оних који их шаљу.

Притиснути роковима, новинари имају и потребу да бар оквирно знају распоред догађања, али се на ту потребу преговарачи не обазиру.

Због укључења у телевизијске и радио емисије, неки пропуштају ретке моменте који могу да осликају атмосферу иза неколико затворених врата.

Једини такав тренутак у овој преговарачкој рунди био је лежерни улазак у зграду ЕЕАС Габријела Ескобара, специјалног изасланика америчког председника за Западни Балкан.

Иако званично не посредује у преговорима којима кормилари европски посредник Мирослав Лајчак, Ескобар је у зграду где се одржавају преговори једини ушао на главни улаз.

И док се зна где је ушао, не зна се докле је стигао и како је изашао - нема га на малобројним званичним фотографијама са састанака.

Крај који то није

Нешто више од пет сати после тајног почетка, мање незваничних информација о успешним, а више о неуспешним преговарачким рундама, стиже дуго очекивана порука - „силазимо".

Новинарски стампедо заузима локацију за снимање изјава преговарача, а двадесетак камера тражи најбољу позицију за изјаве Александра Вучића и Аљбина Куртија.

И то је само мањи део „игре моћи" која је неизоставни део преговора.

И у ранијим преговарачким гарнитурама било је важно која ће од делегација изаћи прва, шта ће и на ком језику рећи, како ће одговорити они који изађу касније.

Косовска делегација увек ће говорити на албанском, одговарати на питања медија са Косова.

Док ранији преговарачи, попут Хашима Тачија, нису обраћали пажњу на питања на српском, а често и на енглеском, Аљбин Курти радо је одговарао на питања новинара и на та два језика.

Српски преговарачи често су знали да саслушају поруке косовског тима, а онда изађу међу новинаре и одговоре на питања на српском, понекад и на енглеском.

На одговоре српског тима на албанском језику нико у Бриселу није ни помишљао.

И док се новинари баве припремама опреме и избора висине позиције камере за нешто вишег Вучића или нижег Куртија, из зграде ЕЕАС појављује се скрушено и забринуто лице техничког шефа српског преговарачког тима Петра Петковића.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Владе Србије стаће пред окупљене новинаре и у тачно један минут саопштити им, на српском језику, да су разговори у просторијама ЕУ завршени без договора, али да председник Србије Александар Вучић остаје у Бриселу и да ће се контакти наставити.

После шест сати чекања, без прилике да јавност види преговараче или им постави неко питање, српски технички преговарач објавио је - крај.

Крај који то није.

Дуго чекање на Европску унију

Када су црне лимузине, у којима се верује да су преговарачки тимови које нико није видео, напустили зграду ЕЕАС, у њу су коначно могли да ступе новинари.

Они који су прошли једноставну процедуру акредитације и предаје основних личних података проћи ће детектор за опасне материје и ући у зграду у којој се више од деценије сусрећу представници Србије и Косова.

Домаћин би и новинарима формално требало да буде Жозеп Борељ, високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност, који је претходно дочекао две делегације и фотографисао се са Вучићем и Куртијем.

Најављено петнаестоминутно чекање на унапред припремљену изјаву Жозепа Бореља продужило се у бескрајних сат времена ичшекивања.

Још толико никоме није било јасно да ли су преговори завршени или су на паузи, о чему су се преговарачи договорили, а о чему нису могли да приближе ставове.

Свима је, ипак, било јасно да је европска дипломатија увелико на одмору.

Празни ходници зграде ЕЕАС одавали су тајну да се, осим баш Западним Балканом, дипломатија током лета не бави тешким темама.

У осам минута изјаве, Жозеп Борељ говорио је о важности стабилности у региону, одговорности Београда и Приштине за свако заоштравање на терену, опасности тренутка руске инвазије на Украјину.

У последња два минута, послао је кључну поруку:

Договора нема, али само тренутно.

Преговарачи су се разишли, али преговори нису готови до - договора.

Ометен са неколико новинарских питања у пролазу, Борељ је додао да се контакти настављају „модерним средствима телекомуникација" и нестао у кружним ходницима дипломатског средишта ЕУ.

Новинари су потом препуштени европским дипломатама упућеним у преговоре који су на затвореном састанку говорили о детаљима иза претходно затворених преговарачких врата.

Иако преговарачку рунду описују као никад конструктивнију откад се за столом налазе Александар Вучић и Аљбин Курти, договора о актуелним питањима регистарских ознака за градове на Косову које и даље издаје Србија и питању улазно-излазних докумената на Косову - нема.

Дипломате тврде да су преговарачи на квалитетан начин разговарали о оквиру будућег споразума о међусобним односима, али да су о формирању Заједнице српских општина задржали досадашње удаљене ставове.

Понављају да до 1. септембра тече рок да се актуелне тензије смире и да очекују да се до тад постигне договор о најактуелнијим питањима.

Ипак, на питање могу ли скицирати распоред догађаја бар у 24 сата која ће уследити, отворено ће рећи да се контакти настављају, али без планираних заказаних сусрета или разговора.

Устврдиће да су сами преговарачи свесни да је процес и даље у току и да због тога не дају изјаве онолико колико би јавност желела.

Влада Косова огласила се само кратким саопштењем у коме су наведене основне теме разговора, док је српски председник поставио видео поруку на Инстаграм и поручио да једва чека да се врати у Србију.

Медији су најавили Вучићев састанак са Србима са Косова за недељу у Београду, док је председник Србије најавио и обраћање јавности у наредних 48 сати које су провладини таблоиди описали као „најважније икад".

На питање како ћемо знати има ли договора и коме да верујемо ако преговарачи пошаљу различите поруке, што није био редак случај у прошлости преговора, европске дипломате имале су једноставан одговор - „верујте Европској унији".

Још само да утврдимо колико Европској унији верују и сами преговарачи.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]